Калцијум хлорат је калцијумова со хлорне киселине са формулом Ca(ClO3)2.[3][4] Попут калијум хлората, он је јак оксиданс, и може се користити у пиротехничким формулацијама. Он је кристална супстанца. Калцијум хлорат може да експлодира када се јако загреје, или у присуству редукујућих агенаса, као што су органске материје.

Калцијум хлорат
Идентификација
ECHA InfoCard 100.030.331
EC број 233-378-2
RTECS ФН9800000
Својства
Ca(ClO3)2
Моларна маса 206,98 g/mol
Агрегатно стање бели прах
Густина 2,71 g/cm3
Тачка топљења 325 °C
209 g/100mL (20°C)
Opasnosti
NFPA 704
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
kalcijum hlorid
kalcijum bromat
kalcijum bromid
Drugi katjoni
kalijum hlorat
natrijum hlorat
barijum hlorat
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Он се може формирати оксидацијом калцијум хлорида јаким оксидационим агенсом.[5]

Референце уреди

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  4. ^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 
  5. ^ G. S. Newth (1900). A text-book of inorganic chemistry (8. изд.). McGraw Hill Book Co. 

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди