Калцијум пероксид

Калцијум пероксид (CaO2) је чврст пероксид беле или бледо жуте боје.[3][4] Он је нерастворан у води али се раствара у киселинама при чему формира водоник пероксид. Кад дође у контакт са водом одмах почне да се разлаже ослобађајући кисеоник.

Калцијум пероксид
Цалциум пероxиде
Називи
Други називи
Е930
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.013.764
Е-бројеви Е930 (глазинг агентс, ...)
RTECS ЕW3865000
УНИИ
  • [Ca+2].[O-][O-]
Својства
CaO2
Моларна маса 72,077 g/mol
Агрегатно стање бео (жути) прах
Густина 2,91 g/cm3
Тачка топљења ~200°C
разлаже се
Киселост (пКа) 12.5
Структура
Кристална решетка/структура Тетрагонална
Кристалографска група D174h, I4/mmm, tI6
Геометрија молекула 6
Опасности
Летална доза или концентрација (ЛД, ЛЦ):
ЛД50 (ЛД50)
>5000 mg/kg (орално, пацов)
>10000 mg/kg (дермално, пацов)
Сродна једињења
Други ањони
Калцијум оксид
Други катјони
Стронцијум пероксид
Баријум пероксид
Натријум пероксид
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Примена уреди

Калцијум пероксид се индустријски производи са различитим степенима чистоће. Он се користи на више начина у индустрији и пољопривреди[5]. У пољопривреди се користи као ђубриво, као третман за семе пиринча пре сетве, и за дезинфекцију воде. Калцијум Пероксид се користи на сличан начин као магнезијум пероксид у програмима рестаурације животне средине. Он се примењује у обнављању земљишта и подземне воде контаминиране нафтним угљоводоницима путем стимулације аеробне микробне деградације контаминаната.

Као се користи као прехрамбени адитив (Е930).

Референце уреди

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  4. ^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 
  5. ^ Carl D Webster and Bana B. Jana (2003). Sustainable Aquaculture: Global Perspectives (1st изд.). CRC Press. ISBN 978-1-56022-105-0. 

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди