Карбаминска киселина
Карбаминска киселина је једињење које је нестабилно под нормалним условима. Она је технички најједноставнија аминокиселина, мада њена нестабилност (и јединствена природа карбоксил-азотне везе) омогућавају глицину до поприми тај статус. На основу њеног имена се формирају имена већих аналога. [4] Сама карбаминска киселина није била синтетисана.[5]
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
Carbamic acid
| |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| DrugBank | |||
| КЕГГ[1] | |||
| МеСХ | Царбамиц+ацид | ||
| |||
| Својства | |||
| CH3NO2 | |||
| Моларна маса | 61,040 g/mol | ||
| Сродна једињења | |||
Сродна једињења
|
Дитиокарбамат Угљена киселина Уреја Етил карбамат | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Радицал се зове карбамоил. Карбамоилтрансферазе су трансферазни ензими класификован под ЕЦ бројен 2.1.3.
-
карбаминска киселинска група -
карбаматна група -
карбамоилна група
Карбаминске киселине су интермедијари у разлагању карбаматних заштитних група; хидролиза естарске везе производи карбаминску киселину, из које се издваја угљен диоксид, чиме настаје незаштићени амин.
Референце уреди
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Тхомас L. Лемке. (2003). Ревиеw оф органиц фунцтионал гроупс : интродуцтион то медицинал органиц цхемистрy. Пхиладелпхиа, Па.: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. стр. 63. ISBN 978-0-7817-4381-5.
- ^ Р.К. Кханна, M.Х. Мооре. (1998). „А 55”. Царбамиц ацид: молецулар струцтуре анд ИР спецтра (пии: С1386-1425(98)00228-5) (ПДФ). Греенбелт, MD.: Елсевиер. стр. 961—967.
Литература уреди
- Тхомас L. Лемке. (2003). Ревиеw оф органиц фунцтионал гроупс : интродуцтион то медицинал органиц цхемистрy. Пхиладелпхиа, Па.: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. стр. 63. ISBN 978-0-7817-4381-5.
- R.K. Khanna, M.H. Moore. (1998). „A 55”. Carbamic acid: molecular structure and IR spectra (pii: S1386-1425(98)00228-5) (PDF). Greenbelt, MD.: Elsevier. стр. 961—967.
