Катран
Катран (од турске речи - арапског: qаṭрāн - قطران) или тар / тер (од староенглеског теору = дрво) је густа лепљива тамно смеђа до црна течност, настала у процесу карбонизације (суве дестилације) фосилних горива; дрва, тресета, угља и неких других органских суптанци.[1]
Највећи произвођачи катрана су земље са развијеном индустријом земног гаса и кокса; САД, Русија, Канада, Уједињено Краљевство, Француска, Холандија, Немачка.
Историја уреди
Катран је први пут произведан када се почело са загревање угља да би се добио кокс за високе пећи у челичанама., У том процесу ствара се и црна течност која се брзо стврдњава и која је у почетку изгледала безвредна, и зато су га људи бацали. Међутим, од катрана се данас производи више од 200.000 нуспроизвода који су у свакодневној употреби
Катран је први пут употребљен за гориво. Касније, је њиме премазивано дрво и ужад како би се на тај начин заштитили од влаге и труљења.
Коначно, откривено је да се од катрана могу правити и друге корисне материје. Тако се нпор. након загревања и дестилације катрана добијају различита уља, међу којима је и једна фракција уља која се користити као замена за терпентин.
Након што је , 1856. године, 17-годишњи асистент хемичар у Енглеској Вилијам Хенри Перкинс сасвим случајно открио да се из катрана могу добити анилинске боје. То је отворило нове могућности у свету хемијске индустрије.
Карактеристике уреди
По хемијском саставу катран је мешавина угљеноводоника и његових дериватачија количина и квалитета највише зависе од температури на којој се обавља сува дестилација, која се одвија у реторти или комори, без приступа кисеоника и типа и квалитети сировине. Индустријски катран се производи од антрацита, лигнита и дрва.
За индустрију најважнији су катрани произведени од антрацита, јер се од њега производе бројни комерцијално важне супстанце.
Катран антрацита (каменог угља) је црна густа течност специфичног мириса, густоће од 1,1 до 1,2 мг/цм³. Он је базна сировина за производњу вештачких боја, лекова, експлозива, полимера, растварача и бројних других корисних производа.
Производња различитих производа од катрана уреди
Производња различити производа од катрана постиже процесом дестилације у току које се катран загрева до тачке кључања у великим пећима, из којих излазе савијене цеви, које скупљају гасове и течности се у њима стварају.
Сам катран садржи од свега помало. Приликом сваког новог пречишћавања из њега се извлаче различити састојци. Смола која у том процесу остаје у ствари је катран који се данас користи као саставни део шиндре, кровног папира и асфалта који се употребљава за прекривање (асфалтирања) улица.
Узгредни производи катрана уреди
- Већина боја које служе за бојенеј и за производњу штампарске боје прави се од катрана.
- Карболна киселина, која се употребљава као антисептик у здравственим условима, потиче од катрана.
- Аспирин се производи од катрана.
- Сахарин, који је 5.50 пута слађи од шећера, такође је производ који се добијаиз угљеног катрана.
- Савремена индустрија пластике заснована је на катрану. Најлон је комбинација угља, ваздуха и воде. * Данас се чак и одела праве од угља.
- Нафталинске куглице, вештачка ароматична средства такође су производи добијени из катрана.
- Хемијски производи који се добијају из каменог угља употребљавају се и за исхрану.
Врсте катрана уреди
У односу на температуру дестилације, разликују се две врсте катрана: високотемпературни и нискотемпературни.[2]
Високотемпературни катран уреди
Високотемпературни катран, се убраја у катран који производе коксаре, у процесу суве дестилације угља на температури од 750 до 1.300°Ц. Састоји се углавном од угљиководика ароматскога реда: бензена, нафталена, антрацена и њихових деривата.
Фракцијском дестилацијом катран се разлаже у више фракција (које се називају уља, која се дале на лака, средња, тешка, антраценска уља. Након дестилације заостаје и катранска смола, које има у катрану више од 50%. Даљом прерадбом појединих фракција (ректификацијом и хемијском обрадбом) добија се цео низ техничких или хемијски чистих трговачких производа.
Лако уље уреди
Из лаког уља добијају се бензен и његови деривати. Сирови бензен, обрађен толуеном и ксиленима, долази на тржиште као технички растварач, и употребљава се за производњу боја, а толуен за производњу експлозива.
Средње уље уреди
Средње уље садржи фенол и већи део у катрану садржанога нафталена. Фенол је јак антисептик, који се употребљава за производњу пикринске киселине (експлозива) и салицилне киселине, сировине за производњу медицинских препарата. Док нафтален служи за производњу боја, фталне киселине и других деривата.
Тешко уље уреди
Тешко уље садржи нафтален и многа друга органска једињења, а употребљава се за импрегнацију железничких прагова и као уље за ложење.
Антраценско уље уреди
Антраценско уље садржи антрацен, који се хлађењем и кристализацијом излучује заједно са другим сличним једињењима (фенатреном, флуореном и другим). Заостало течно уље употребљава се као уље за ложење, за импрегнацију железничких прагова и за производњу препарата за заштиту дрвећа и воћака (карболинеум).
Катранска смола уреди
Катранска смола употребљава се за израдбу изолационих маса, китова, основе за гвоздене конструкције, угљених брикета и слично. Даљом дестилацијом из катранске смоле добија се кокс без пепела намењен за израду електрода.
Нискотемпературни катран уреди
Нискотемпературни катран (швелни катран, примарни катран) добијва се швелањем, опрезном сувом дестилацијом каменог угља на температури нижој од 600°Ц.
Састоји се од виших фенола и претежитно алифатских угљиководика (нафтени, лаки бензин), и сличнан је катрану смеђег угља и нафти. Знатно се разликује од ароматског катрана високе температуре.
Катран смеђег угља уреди
Катран смеђег угља добија се сувом дестилацијом битуминозних врста смеђег угља на ниској температури.
По свом изгледу овај катран који је смеђе боје и непријатног мириса, на обичној температури има конзистенцију маслаца. По саставу је сличан швелному катрану и нафти.
Дрвни катран уреди
Дрвни катран се добија сувом дестилацијом листопадног дрвета на ниској температури (до 400°Ц). Он нема нема већи значај, а употребљава се углавном као гориво. Квалитетнији је катран добијен од четинарског дрвета (који се употребљава за импрегнацију дрваених предмета), јер у себи садржи и терпентинско уље).
Извори уреди
- ^ „Цоал тар | цхемицал цомпоунд”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 12. 7. 2020.
- ^ „Катран | Хрватска енциклопедија”. www.енциклопедија.хр. Приступљено 13. 7. 2020.
Спољашње везе уреди
- „Геотимес – Фебруарy 2005 – Муммy тар ин анциент Егyпт”. Приступљено 12. 7. 2020.
- Катранџија снагом ради, а добро заради Политика онлајн 5. 5. 2018.