Киклопске зидине
Киклопске зидине су масивне грађевине настале у периоду микенске архитектуре од гломазних и изузетно тешких правилно сложених камених блокова, са малим међупростором. За њих се веровало да су их изградили Киклопи, једнооки џинови из грчке митологије.[1]
Дивовске грађевине уреди
Широм света кроз вишевековну историју грађене су необичне грађевине које и данас изненађују величином и масивношћу својих камених блокова и фасцинирају начином градње која превазилази сва досадашња сазнања о техничким могућностима древних култура.[2]
Међу првима ове грађевине спомињу Хезиод у Теогонији, Хомер у Одисеји, а нешто касније и Плиније Старији у свом чувеном енциклопедијском делу Натуралис Хисториа.[3] О овим грађевинама говор и Херодот, Диодор Сицилски, Плутарх и многи други, који такође тврде да су дивовске грађевине градили дивови, синоними снаге и моћи у однсо на касније нараштаје.[4]
У западној традицији оне су назване киклопскима јер су стари Грци сматрали да су са тако великим каменим блоковима могли градити само киклопи, митска људска раса дивовског раста која је у прадавној прошлости живела на Земљи.[4]
Међутим о дивовским здањима налазимо митове и у историјским записима осталих древних цивилизација:[5]
- У Индији, то су Данаве и Даитyе;
- На Цејлону је постојао Раксхасе који се спомињу у Рамајани;
- У Египту су то колосалне херојиме, Калдејци о Издубарима, од којих је најпознатији Нимрод који се спомиње уз Вавилноску кулу;
- У јеврејској традицији, која у Поновљеном закону говори о Емијцима из Моаба, у којима су живели дивови Анаковци; Мојсије спомиње божанског краља Ога, високог преко 4,5 метра, и Голијата, високог 3,5 метра.[4]
Иако модерни човек сва та сведочанства назива митскима и приписује их бујној машти из преднаучног периода човечанства, поставља се питаје како су сви ти народи, као и поштовани антички историчари све то измислили на начин да се њихове приче толико подударају?[4]
Историја уреди
Ова врста каменог фортификацијског бедема пронађене је у микенској архитектури, датованој око 1.350. године п. н. е. Грађени су од масивних кречњачких громада, грубо уклопљених заједно са малим међусобним зазором између суседног камења и глиненог малтера или и/или без употребе малтера. Иако камени стубови делују необрађени, ипак су неки од њих можда обрађени чекићем (у најмањој мери, нпр. само су клсани и тако уклањано делови који су ометали добро налегање блокова један на други отклесани). Веће празнине између громада испуњаванене су мањим комадима кречњака, или су додатно испуњаване и поравнаване земљом, смесом глине или ситним комадићима камена.[6]
Назив овог начина зидања потече од киклопа, грчких једнооких дивова за које се веровало да су једини били у стању подизати и градити бедема од камених мега-блокова који теже неколико тона.[7]
Израда киклопских зидина често се погрешно замењује са полигоналним зидањем, у коме се користе знатно обрађени, полигонални камени блокови, који су у каснијим периодима бивали додатно обрађивани, како би попримали квадратни облик.
При крају гардње мајстори су за зидну масу почели користити савршено исклесане камене квадратне блокове, али само за најрепрезентативније грађевине, с обзиром да обликовање сваког таквог блока који савршено належе на остале захтева изузетно много вештине и времена. Такав начин градње, савршено обликованим квадратичним каменим блоковима Витрувије назива опус исодомум.[6]
Киклопске зидине у Микени уреди
Киклопске зидине у Микени спадају у најимпозантније примере дивовске градње у Грчкој. Смештена 90 километара југозападно од Атине на североистоку Пелопонеза, у 2. веку п. н. е. Микена је била једно од главних средишта грчке цивилизације и војно утврђење, која је доминирала великим делом јужног Пелопонеза. По њој се временско раздобље грчке историје од 1600. – 1100. гоодине п. н. е.., кад је Микена доживела свој процват, назива микенским периодом.[6]
Киклопски зидине, у Микени у облику огромног бедема, биле су утврђења око микенске акрополе изграђене око 1350. године п. н. е. Биле су дебеле око 4,5 до 6 метара, а високи можда и до 15 метара. На њима су постојала двоја врата:[6]
Скејска врата (грч. Скаиаи пулаи — „врата налево”) — која су била брањена из избочених бастиона, тако да су могући нападачи били рањиви с десне стране јер нису могли довољно да се бране штитовима.
Лавља врата — на северозапдну акрополе, изнад којих је био џиновски камани надвратник на коме се ради оптерећења налази троугао који притиска камење беде. На том троугластом пољу почива плоча од туфа (порозни лагани камениз околних стена) у којем су с двеју страна стуба уклесане две лавице у положају у положају као на грбу. Камени блокови од којих су изграђена Лавља врата тежи су од 20 тона, а постоје и примерци чија тежина досеже готово 100 тона.
Киклопске зидине у Тиринти уреди
Неколико километара северно од лучкога градића Науплиона, и Микене, налази се Тиринт,[а] микенско археолошко налазиште знаменито по тунелима и зидинама киклопског типа градње, које је и Хомер опевао у Илијади. Оне својом масивношћу знатно надмашује, познатије и веће, Микенске зидине. I ове зидине као и оне у Микени такође су имале фортификацијску улогу.[тражи се извор] Претпоставља се да су ходници пресвођени лажним, „конзолним“ сводом првобитно повезивали тврђаве које су се налазиле у склопу зидина.[тражи се извор]
Након што је видио срушене цитаделе зидина у 2. веку п. н. е., грчки географ Паузанија написао је како ни две мазге не би могле помакнути ни један од најмањих тиринтских каменова.
Мада је Тиринт био тврђава насељена још у 7. веку п. н. е., или на почетку бронзаног доба, она је свој је процват доживила у периоду од 14. до 12. века п. н. е., када су и подигнуте киклопске зидине за заштиту средишњег дела Тиринта.
Зидине које се пружају око целог врха брда данас су високе до 7 метара, и нешто су ниже од њихове првбитне висине од 9 метара, како су проценили археолози Немачког археолошког института. Широке су углавном око 6 метара, док су на местима где се се отварају у тунеле грађене од масивног камења, висине и до 17 метара.
Према грчкој митологији — Тиринт је основао грчки митски јунак Проетус, брат близанац Акризија, краља Арга, уз помоћ киклопа који су му помогли учврстити град и изградити његове велебне зидине.
Напомене уреди
- ^ Тиринт се повезује с митовима о Хераклу, наводећи га као његов родни град.
Извори уреди
- ^ „Цyцлопеан масонрy”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 4. 5. 2020.
- ^ „Цyцлопеан Масонрy Дименсионс & Драwингс | Дименсионс.Гуиде”. www.дименсионс.гуиде (на језику: енглески). Приступљено 4. 5. 2020.
- ^ Плинy, Хист. Нат.вии.56.195 : туррес, ут Аристотелес, Цyцлопес [инвенерунт].
- ^ а б в г Иван Барун и Амалија Крањец-Маркешић, Киклопске грађевине, Часопис Нова Акропола.
- ^ Неер, Рицхард (2012). Греек Арт анд Арцхаеологy. Тхамес анд Худсон. ISBN 9780500288771.
- ^ а б в г „Цyцлопеан Масонрy”. www.броwн.еду. Приступљено 4. 5. 2020.
- ^ „Цyцлопеан масонрy - Енцyцлопедиа”. тхеодора.цом (на језику: енглески). Приступљено 4. 5. 2020.
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Киклопске зидине на Викимедијиној остави
- Дивовске грађевине — Часопис Нова Акропола.
- Цyцлопеан масонрy (језик: грчки)