Кипчоге Кејно
Кипчоге Хезекиах Кејно (рођен 17. јануар 1940) је пензионисани кенијски атлетичар. Он је био председавајући Кенијског олимпијског комитета (КОЦ) до 29. септембра 2017. Двоструки освајач олимпијске златне медаље, Кејно је био један од првих у дугом низу успешних тркача на средњој и дугој раздаљини који су дошли из ове земље. Он је помагао и инспирисао многе своје сународнике да постану атлетска снага каква су данас. Године 2000, постао је почасни члан Међународног олимпијског одбора (ИОЦ).[3] У 2012. години, он је био један од 24 спортиста проглашених за инаугуралне чланове Дворане славних Међународне асоцијације атлетских федерација.[4]
| Кипчоге Кејно | |
|---|---|
 Кејно 2014. године | |
| Пуно име | Кипчоге Хезекиех Кејно[1] |
| Име по рођењу | Кипцхоге Хезекиех Кеино |
| Друга имена | Кипцхоге Кеино |
| Датум рођења | 17. јануар 1940.[2] |
| Место рођења | Кипсамо, Нанди, Рифт Вали Кенија[1] |
| Радови |
|
| Висина | 173 цм[1] |
| Тежина | 66 кг[1] |
| Супружник | Филис Кејно |
| Награде | 1964 Токио 5000 м, 5. 1500 м, 10тх 1968 Мексико Сити 10,000 м, ДНФ 5000 м,  Сребро 1500 м,  Злато 1972 Минхен 3000 м препреке, Злато 1500 м, Сребро |
Детињство и младост уреди
Кејно је рођен у Кипсаму, Нанди округу у Кенији. Његово име, Кипчоге, је нандијски израз за „рођен у близини складишта жита”.[5] Родитељи су му умрли када је био мали, и одгајила га је тетка. Након завршетка школе придружио се Кенијској полицији.[6] Пре него што је почео да се бави атлетиком, играо је рагби.[7]
Атлетска каријера уреди
.jpg)
Почео је своју међународну каријеру на Комонвелтским играма 1962. у Перту у Аустралији где је стигао једанаести на три километра. На Летњим олимпијским играма 1964. године завршио је пети на 5000 м и уско је пропустио квалификације за финале на 1500 м.
Дана 27. августа 1965, Кеино је побољшао светски рекорд на 3000 метара за више од 6 секунди на 7:39.6 у свом првом покушају. На инаугуралним Свеафричким играма освојио је две златне медаље (1500 и 5000 метара). Касније те године, оборио је светски рекорд на 5000 м, који је држао Рон Кларк, са временом 13:24.2. На Комонвелтским играма 1966. године у Кингстону, на Јамајци, победио је у трчању на растојању од једне миље и три километра. На следећим Комонвелтским играма Кејно је победио на 1500 метара и био је трећи на 5000 метара.
На Летњим олимпијским играма 1968. у Мексико Ситију освојио је златну медаљу на 1500 метара (победивши америчког фаворита и светског рекордера Џима Рајана са 20 метара, што је највећа победничка маргина у историји догађаја)[8] и сребрну медаљу од 5000 м. Четири године касније, на Летњим олимпијским играма 1972. у Минхену, Немачка, освојио је злато на 3000 метара и сребро на 1500 метара. Пензионисао се 1973. године.[6] Он је био на насловној је страници октобарског издања 1968. часописа Track and Field News, првог броја након Олимпијских игара.[9] Поделио је насловну страну издања из септембара 1969. са Нафтали Боном.[10]
Након атлетике уреди
- Са својом супругом, Филис Кејно,[11][12] посветио је значајне напоре хуманитарном раду у Елдорету, Кенија. хе хас дедицатед сигнифицант еффортс то хуманитариан wорк ин Елдорет, Кенyа.[13] Они су основали Лева дечји дом за сирочад,[14] основну школу Кип Кејно 1999. године[15] и средњу школу Кип Кејно 2009. године.[16]
- За свој рад са сирочади, поделио је награду „Спортисти и спортисткиње године“ часописа Спортс Иллустратед 1987. са још седам других, окарактерисаним као „Спортисти који брину“. Године 1996, стадион Кипчоге Кејно у Елдорету добио је његово име.[6]
- Године 2007, проглашен је почасним доктором права на Универзитету у Бристолу.[17] Раније му је Универзитет Егертон у Накуру доделио почасну диплому. У јулу 2012. добио је даље признање од Града Бристола након што је Кенијски олимпијски комитет, под његовим председништвом, учинио Бристол базом за обуку својих спортиста у припреми за Олимпијске игре у Лондону 2012. Године 2012, Кипчоге Кејно је био међу атлетичарима примљеним у ИААФ[18] Галерију славних.[19] Градско веће Бристола доделило му је награду слободе града, чиме је постао први који је добио ову част од Бристола од сер Винстона Черчила.[6]
- Дана 5. августа 2016. године, на церемонији отварања Олимпијских игара у Рио де Жанеиру, Бразил, Кејно је добио први олимпијски ловор, за изузетну службу олимпијском покрету.[20]
- Дана 14. маја 2021, Јовијански астероид 39285 Кипкејно, који су открили астрономи у Спацеwатцх-у 1997. године, назван је у његову част.[21]
Лични живот уреди
Кејно живи на фарми у Елдорету у Кенији где контролише и води добротворну организацију за сирочад. Ожењен је Филис Кејно. Њихов син Мартин био је двоструки НЦАА првак и врло успешан постављач темпа.
Референце уреди
- ^ а б в г „Кип Кеино”. спортс-референце.цом. Спортс Референце ЛЛЦ. Архивирано из оригинала 20. 1. 2009. г. Приступљено 10. 6. 2015.
- ^ „Кипцхоге Кеино”. иааф.орг. Интернатионал Ассоциатион оф Атхлетицс Федератионс. Приступљено 10. 6. 2015.
- ^ „Мр Кипцхоге Кеино”. Тхе Интернатионал Олyмпиц Цоммиттее. Приступљено 30. 8. 2021.
- ^ „ИААФ Халл Оф Фаме”. Интернатионал Ассоциатион оф Атхлетицс Федератионс. Приступљено 14. 1. 2015.
- ^ „Фоцус он Африца : Елиуд Кипцхоге (КЕН)”. иааф.орг. Интернатионал Ассоциатион оф Атхлетицс Федератионс. 9. 3. 2006. Архивирано из оригинала 23. 10. 2012. г. Приступљено 06. 06. 2020.
- ^ а б в г Легендарy руннер wитх а хеарт оф голд, Даилy Натион, 27 Аугуст 2007.
- ^ "Кип роотс фор 'Олyмпиц Севенс'", Даилy Натион, 23 Април 2009.
- ^ Кипцхоге Кеино, ЦНН.цом, 23 Јуне 2004.
- ^ „1969 Цоверс (18-иссуе yеар)”. ТрацкандФиелдНеwс.цом. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 7. 8. 2016.
- ^ „1968 Цоверс (17-иссуе yеар)”. ТрацкандФиелдНеwс.цом. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 7. 8. 2016.
- ^ „Пхyллис Кеино”. Беттер Бy Халф. Архивирано из оригинала 10. 04. 2017. г. Приступљено 10. 8. 2016.
- ^ „Интервиеw Wитх Пхyллис Кеино”. Бреад анд Wатер фор Африца. Архивирано из оригинала 11. 9. 2016. г. Приступљено 10. 8. 2016.
- ^ Абрахамсон, Алан (25. 2. 2001). „Гранд Кенyанс”. Тхе Лос Ангелес Тимес. Архивирано из оригинала 19. 9. 2016. г. Приступљено 23. 9. 2016.
- „Тхе Имморталс:Тхе Кеинос хаве алwаyс сет тхе паце”. Тхе Стандард. 18. 8. 2016. Архивирано из оригинала 21. 10. 2016. г. Приступљено 23. 9. 2016.
- „Кеино'с wифе хас дифферент виеw оф сноw”. УСА Тодаy. 5. 1. 1988. Архивирано из оригинала 19. 9. 2016. г. Приступљено 23. 9. 2016. - ^ „Леwа Цхилдрен'с Хоме” (ПДФ). Голдер Труст фор Орпханс. Архивирано из оригинала (ПДФ) 20. 8. 2016. г. Приступљено 10. 8. 2016.
- ^ тхе КипКеино Примарy Сцхоол
- ^ „Кеино'с ремаркабле легацy рунс дееп ин тхе Рифт Валлеy”. ХералдСцотланд (на језику: енглески). Приступљено 2018-05-02.
- ^ „Хонорарy дегреес аwардед тодаy”. Университy оф Бристол. 17. 7. 2007.
- ^ „Интернатионал Ассоциатион оф Атхлетицс Федератионс | интернатионал спортс организатион”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-07.
- ^ „Кип Кеино | Кенyан атхлете”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-07.
- ^ „Тхе Латест: Кеино гивес хеартфелт спеецх афтер Олyмпиц аwард”. Линцолн Јоурнал Стар. Ассоциатед Пресс. 5. 8. 2016. Архивирано из оригинала 20. 8. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2016.
- ^ „WГСБН Буллетин Арцхиве”. Wоркинг Гроуп Смалл Бодy Номенцлатуре. 14. 5. 2021. Приступљено 16. 5. 2021. (Буллетин #1)
