Клопидогрел (ИНН) је орални, антитромботски агенс из тиенопиридинске класе, који се користи за инхибирање формирања крвних угрушака при лечењу коронарне артеријске болести, периферне васкуларне болести, и цереброваскуларне болести. Њега су извеле на тржиште компаније Бристол-Мајерс Сквиб и Санофи под именом Плавикс. Овај лек делује путем иреверзибилне инхибиције P2Y12 рецептора на ћелијској мембрани тромбоцита. Ендогени агонист тог рецептора је аденозин дифосфат (ADP).[1] Непожељна дејства су крварење, јака неутропенија, и тромбоцитичка тромбоцитопенична пурпура (TTP).[2]

Клопидогрел
IUPAC име
(+)-(С)-метил 2-(2-хлорофенил)-2-(6,7-дихидротиено[3,2-ц]пиридин-5(4H)-ил)ацетат
Клинички подаци
Продајно имеПлавикс
Drugs.comМонографија
MedlinePlusa601040
Категорија трудноће
  • АУ: Б1
  • УС: Б (Без ризика у испитивањима на животињама)
Начин применеОрално
Правни статус
Правни статус
  • АУ: С4 (Пресцриптион онлy)
  • УК: ПОМ (Само на рецепат)
  • УС: ℞-онлy
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост>50%
Везивање протеина94–98%
МетаболизамХепатички
Полувреме елиминације7–8 сати (неактивни метаболит)
Излучивање50% ренално
46% билихарно
Идентификатори
CAS број113665-84-2 ДаY
ATC кодB01AC04 (WHO)
PubChemCID 60606
DrugBankAPRD00444 НеН
ChemSpider54632 ДаY
UNIIA74586SNO7 ДаY
KEGGD07729 ДаY
ChEBICHEBI:37941 ДаY
ChEMBLCHEMBL1771 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC16H16ClNO2S
Моларна маса321.82 g/mol
  • COC(=O)[C@H](c1ccccc1Cl)N2CCc3c(ccs3)C2
  • InChI=1S/C16H16ClNO2S/c1-20-16(19)15(12-4-2-3-5-13(12)17)18-8-6-14-11(10-18)7-9-21-14/h2-5,7,9,15H,6,8,10H2,1H3/t15-/m0/s1 ДаY
  • Key:GKTWGGQPFAXNFI-HNNXBMFYSA-N ДаY

Фармакологија уреди

Клопидогрел је пролек који делује на АДП рецептор на ћелијској мембрани тромбоцита. Овај лек специфично и иреверзибилно инхибира P2Y12 рецептор, који је значајан за агрегацију тромбоцита и умрежавање протеина фибрина.[3] Блокада овог рецептора инхибира агрегацију тромбоцита путем блокирања активације гликопротеин ИИб/ИИИа пута. ИИб/ИИИа комплекс делује као рецептор углавном за фибриноген и витронектин, али и за фибронектин и фон Вилебрандов фактор. Активација тог комплекса је "финални заједнички пут" агрегације тромбоцита.

Инхибиција тромбоцита почиње два сата након оралне дозе клопидогрела. Почетак дејства је спор, тако да се почетна доза од 300–600 mg обично примењује.

Референце уреди

  1. ^ Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799. 
  2. ^ Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803. 
  3. ^ Сави П; Зацхаyус ЈЛ; Делесqуе-Тоуцхард Н; et al. (2006). „Тхе ацтиве метаболите оф Цлопидогрел дисруптс П2Y12 рецептор олигомерс анд партитионс тхем оут оф липид рафтс”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес оф тхе УСА. 103 (29): 11069—11074. ПМЦ 1635153 . ПМИД 16835302. дои:10.1073/пнас.0510446103. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди