Кош
Кош (кошара, кошарица, корпа, сепет) је решеткаста посуда. Традиционално се израђује преплитањем танких трака различитог влакнастог материјала. Занат за израду кошева назива се кошараштво.[1]
Основни облик именице је „кош“ и од њега потичу други називи (и у другим областима).
Материјал уреди
Зависно од поднебља, материјали за израду су врло различити: шибље, рогоз, слама, трава, трска, бамбус, ратан, палме итд. У новије време кошаре се израђују од жице и пластике.
Најчешће коришћени материјали за израду већих кошева су шибе од плетарске врбе, леске и од винове лозе, те слама и рогозина за мање кошаре и кошарице.
Врсте уреди
Кошара, кошарица, кошка, корпа и сепет су верзије и/или други називи за кош, зависно од величине и подручја на коме се производе и користе.
- Кош је обично већих димензија, израђен од дебљих шиба врбе, леске или винове лозе. Служи код брања, за ношење и чување разних пољопривредних и других производа (кукуруза, кромпира, грожђа, јабука, шљива, огревног дрва...)
- Кошара је најчешће коришћени синоним за кош, али се у ствари кошара и кош разликују по величини и материјалу за израду. Материјал за израду кошара је разноврстан, зависно од намене. Тако се у пољопривреди користе напред набројани природни материјали, плетени на традиционалан начин. Понегде у домаћинствима и канцеларијама, за одлагање отпада још увек се користе традиционалне кошаре, али су већим делом, као и на другим местима (јавне површине, трговине, болнице, ресторани итд.), замењене практичнијим материјалима - пластиком, жицом или металном мрежом.
Изузетно, кошаре могу бити и већих димензија, као што је на пример кошара ("гондола") код балона. - Кошарица је мања кошара, израђена од тањих материјала (тање врбове шибе, сламе, траве, рогоза). Служи за чување или ношење мањих или осетљивих производа (јаја, гљиве, хлеба), а често се користи и као украсни предмет.
- Кошка[2] је врста кошаре с подлогом од дрвета и једном равном страном. Назив се користи у неким подручјима Хрватске (Покупље, Хрватско загорје, Подравина).
- Корпа[3][4] је синоним за кошару. Назив потиче од немачке речи корб, односно латинске цорбис. Деминутив је "корпица".
- Сепет (сепетка) је регионални назив за кошару, пореклом из турског језика.
Израда уреди
Начелно се примењују две технике плетења, зависно од коришћеног материјала и величине предмета:
- Плетење с костуром примењује се при коришћењу шиба: око костура који чине зракасто распоређене и укрштене дебље шибе преплићу се тање еластичне шибе. Овом техником плету се кошеви, кошаре, те предмети који нису кошеви (демижони, колевке и други намештај).
- Спирално плетење примењује се при раду с тањим и еластичним материјалима: струкови сламе (обично ражене) слажу се и спирално уплићу. Овом техником израђују се мање кошаре и кошарице, те разни украсни предмети.
Извори уреди
- ^ "Хрватска енциклопедија", Лексикографски завод Мирослав Крлежа, свезак 6, пп. 189, Загреб, 2004. ISBN 978-953-6036-36-3
- ^ "Сјетом старих заната", одјељак "Плетарство и кошараштво" на wеб страници "Шокачки портал", [мртва веза]
- ^ Братољуб Клаић, "Рјечник страних ријечи", пп. 743, Накладни завод МХ, Загреб 1984.
- ^ "Лексикон Минерва", ступац 729, Минерва накладна књижара, Загреб 1936.
