Колумбијска висораван

Колумбијска висораван је геолошки и географски регион који се налази у деловима америчких држава Вашингтона, Орегона и Ајдаха.[1] То је широка поплавна базалтна висораван између Каскадног венца и Стеновитих планина, пресечена реком Колумбија.

Колумбијска висораван покрива већи део базалтне групе Колумбијске реке, приказане зеленом бојом на овој мапи. На висоравни леже вашингтонски градови Спокен, Јакима и Паско и орегонски град Пендлетон.

Геологија уреди

Током касног миоцена и раног плиоцена, поплавни базалт прогутао је око 63.000 сq ми (160.000 км2) пацифичког северозапада, формирајући велику магматску провинцију.[2] Током периода од око 10 до 15 милиона година, један за другим су се изливали токови лаве, ултиматно се акумулирајући до дебљине виће од 6.000 стопа (1,8 км).[2] Како је растопљена стена изашла на површину, Земљина кора је постепено тонула у простор који је остављала лава у успону. Базалтна група на реци Колумбија састоји се од седам формација: Стинс базалт, Ајмнаха базалт, Гранд Ронд базалт, Пикчер Гоџ базалт, Прајнвил базалт, Ванапум базалт и Садле планински базалт. Многе од ових формација подељене су на формалне и неформалне чланове и токове.[3][2]

Спуштање коре је створило велику, благо удубљену висораван лаве.[2] Древна река Колумбија била је присиљена у данашњи ток лавом која је напредовала на северозападу. Док је лава текла преко подручја, прво је испуњавала долине потока, формирајући бране које су заузврат узроковале заостајање или језера.[2] Ентитети пронађени у овим језерским коритима укључују отиске фосилних листова, окамењено дрво, фосилне инсекте и кости кичмењака.[2]

Докази сугеришу да неки концентровани извор топлоте топи стене испод провинције Колумбијске висоравни у подножју литосфере (слоја коре и горњег плашта који чине Земљине покретне тектонске плоче). У покушају да се објасни зашто је ово подручје, далеко од границе плоча, имало такве огромне изливе лаве, научници су утврдили датуме отврдњавања за многе појединачне токове лаве. Они су открили да су најмлађе вулканске стене груписане у близини Јелоустонске висоравни и да што се иде западније, лаве бива старија.[4]

Иако научници још увек прикупљају доказе, вероватно објашњење је да се жариште, изузетно врућ сектор материјала дубоког плашта, издиже на површину испод провинције Колумбијске висоравни. Геолози знају да се испод Хаваја и Исланда развија температурна нестабилност (из разлога који још увек нису добро схваћени) на граници између језгра и плашта.[5][6] Концентрована топлота покреће усијане млазеве у пречнику од стотина километара који се успињу директно на површину Земље.[4]

Путања ове вруће тачке почиње на западу и иде до националног парка Јелоустон. Парни фумароле и експлозивни гејзири пружају изобилне доказе о концентрацији топлоте испод површине. Жаришна тачка је стационарна, али се северноамеричка плоча креће преко ње, стварајући врхунски запис о брзини и правцу кретања плоче.[4]

Флора уреди

Део Колумбијске висоравни је повезан са екорегионом Колумбијске висоравани, делом екорегије „неарктичких умерених и суптропских пашњака, савана и грмља” биома умерених пашњака, савана и грмља.

Географија уреди

Вашингтонски градови на Колумбијској висоравни су:

Орегонски градови на Колумбијској висоравни су:

Референце уреди

  1. ^ Колумбијска висораван на сајту ГНИС (језик: енглески)
  2. ^ а б в г д ђ „Десцриптион: Цолумбиа Платеау Цолумбиа Ривер Басалт”. Унитед Статес Геологицал Сурвеy. Архивирано из оригинала 11. 12. 2008. г. Приступљено 2007-10-09. 
  3. ^ „Цолумбиа Ривер Басалт Гроуп Стретцхес фром Орегон то Идахо”. Унитед Статес Геологицал Сурвеy. Архивирано из оригинала 03. 06. 2020. г. Приступљено 2017-12-28. 
  4. ^ а б в   Овај чланак садржи материјал у јавном власништву Унитед Статес Геологицал Сурвеy са веб-сајта http://geomaps.wr.usgs.gov/parks/province/columplat.html.
  5. ^ Lekic, V.; Cottaar, S.; Dziewonski, A. & Romanowicz, B. (2012). „Cluster analysis of global lower mantle”. Earth and Planetary Science Letters. 357-358 (1–3): 68—77. Bibcode:2012E&PSL.357...68L. doi:10.1016/j.epsl.2012.09.014. 
  6. ^ Lay, Thorne; Hernlund, John; Buffett, Bruce A. (2008). „Core–mantle boundary heat flow”. Nature Geoscience. 1 (1): 25—32. Bibcode:2008NatGe...1...25L. ISSN 1752-0894. doi:10.1038/ngeo.2007.44. 

Literatura уреди

Спољашње везе уреди

45° 59′ 58″ Н 119° 00′ 05″ W / 45.99944° С; 119.00139° З / 45.99944; -119.00139