Корпоративни капитализам

Корпоративни капитализам је термин који се користи у друштвеним наукама и економији да опише капиталистичко тржиште које карактерише доминација хијерархијских, бирократских организација.

Велики део економије Сједињених Америчких Држава и њеног тржишта рада је под корпоративном контролом.[1] У развијеном свету, корпорације доминирају на тржишту, обухватајући 50% или више свих предузећа. Предузећа која нису корпорације садрже исту бирократску структуру као и корпорације, али обично постоји један власник или група власника који су могу да оду под стечај или да кривично одговарају. Корпорације имају ограничену одговорност и мање су регулисане и сносе мању одговорност у односу на инокосна предузећа.

Корпорације се обично називају јавним ентитетима или ентитетима са којима се тргује јавно када се делови њиховог пословања могу купити у облику акција на берзи. На овај начин прикупља се капитал за даља улагања (од стране) корпорације. Акционари именују руководиоце корпорације који управљају корпорацијом путем хијерархијског ланца моћи, при чему се највећи број одлука инвеститора доноси на врху и утиче на оне који су испод без њих.

Корпоративни капитализам се критикује због количине моћи и утицаја које корпорације и велике интересне групе имају на државну политику, укључујући политику регулаторних агенција и утицајне политичке кампање. Многи социолози критикују корпорације због тога што не раде у интересу народа, као и да оне не поштују принципе демократије, која подразумева равноправне односе између појединаца у друштву.[2]

Критике уреди

Томас Џеферсон, један од оснивача демократског система Сједињених Држава, рекао је: ,,Надам се да че нас овај пример упозорити и да ћемо потом сасећи у корену аристократију наших покровитељских корпорација које се већ усуђују да изазову нашу владу на одмеравање снаге и да пркосе законима своје земље“.[3]Френклин D. Рузвелт, 29. априла 1938, поручује Конгресу, упозорава да раст приватне моћи може довести до фашизма:

[С]лобода демократије није безбедна ако људи толеришу раст приватне моћи до тачке у којој она постаје јача од саме њихове демократске државе. То, у суштини,

јесте фашизам – власништво над државом од стране појединца, од стране групе или било кога другог ко контролише приватну моћ.[4][5][6]
[...]Статистика Бироа за унутрашње приходе открива следеће невероватне бројке за 1935: ,,Власништво ад корпоративном имовином: Од свих корпорација из сваког дела нације, једна десетина од 1 процента њих поседује 52 процента имовине свих њих.[4][6]

Двајт D. Ајзенхауер је критиковао појам повезаности корпоративне моћи и дефакто фашизма,[7] али је ипак скренуо пажњу на ,,коњукцију огромног војног естаблишмента и велике индустрије оружја“[8] у свом последњем обраћању нацији 1961. године и нагласио ,,потребу за одржавањем равнотеже у националним програмима и међу њима – равнотеже приватне и јавне економије, равнотежу између трошкова и предности којима се надамо“.[8]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Статистицс абоут Бусинесс Сизе (инцлудинг Смалл Бусинесс)”. Архивирано из оригинала 02. 10. 2007. г.  фром тхе У.С. Ценсус Буреау
  2. ^ Бакан, Јоел (wритер) Тхе Цорпоратион (2003) (Доцументарy)
  3. ^ „Имаге: 0642.јпг, (1704 × 2277 пx)”. меморy.лоц.гов. Приступљено 3. 9. 2015. 
  4. ^ а б Франклин D. Роосевелт, "Рецоммендатионс то тхе Цонгресс то Цурб Монополиес анд тхе Цонцентратион оф Ецономиц Поwер," Април 29, 1938, ин Тхе Публиц Паперс анд Аддрессес оф Франклин D. Роосевелт, ед. Самуел I. Росенман, вол. 7, (Неw Yорк, МацМиллан: 1941). пп. 305–315.
  5. ^ „"Анти-Монополy". Архивирано из оригинала 21. 07. 2013. г. . Маy 9, 1938. Тиме магазине.
  6. ^ а б Роосевелт, Франклин D. (1942). „Аппендиx А: Мессаге фром тхе Пресидент оф тхе Унитед Статес Трансмиттинг Рецоммендатионс Релативе то тхе Стренгтхенинг анд Енфорцемент оф Анти-труст Лаwс”. Тхе Америцан Ецономиц Ревиеw. 32 (2): 119—128. ЈСТОР 1805350. 
  7. ^ Ира Цхернус, "Еисенхоwер'с Идеологy ин Wорлд Wар II," Армед Форцес & Социетy (1997) 23  (4):  595–613
  8. ^ а б „Милитарy-Индустриал Цомплеx Спеецх, Дwигхт D. Еисенхоwер, 1961”. цоурсеса.матриx.мсу.еду. Архивирано из оригинала 12. 8. 2013. г. Приступљено 3. 9. 2015. 

Додатна литература уреди

  • Витали, Стефаниа; Глаттфелдер, Јамес Б.; Баттистон, Стефано (26. 10. 2011). Монтоyа, Алејандро Раул Хернандез, ур. „Тхе Нетwорк оф Глобал Цорпорате Цонтрол”. ПЛоС ОНЕ. Публиц Либрарy оф Сциенце (ПЛоС). 6 (10): е25995. ИССН 1932-6203. дои:10.1371/јоурнал.поне.0025995. 

Спољашње везе уреди