Википедија

Котирање

стандардизовани цртеж техничког модела

Под котирањем се подразумева уношење бројних вредности величина предмета у цртеж. Котирање цртежа изводи се уз помоћ елемената котирања. Котни број се увек даје у милиметрима. Свака мера се на цртежу котира само једном, и то у изгледу, односно пресеку који даје јасну представу о облику предмета на том месту. Само изузетно, и то у случају да цртеж тиме постаје јаснији, оправдано је понављање кота у више пројекција.[1]

Техничко цртање је неопходно за преношење идеја у индустрији и инжењерству. Да би цртеже учинили лакшим за разумевање, људи користе познате симболе, перспективе, мерне јединице, системе нотације, визуелне стилове и изглед странице. Заједно, такве конвенције чине визуелни језик и помажу да се осигура да је цртеж недвосмислен и релативно лак за разумевање. Многи симболи и принципи техничког цртања су кодификовани у међународном стандарду који се зове ИСО 128.

Потреба за прецизном комуникацијом у изради функционалног документа разликује технички цртеж од експресивног цртежа визуелних уметности. Уметнички цртежи се субјективно тумаче; њихова значења су вишеструко одређена. Подразумева се да технички цртежи имају једно предвиђено значење.[2]

Елементи котирања уреди

  • котна линија - дугачка је колико износи растојање које се котира и црта се пуном танком линијом. На крајевима котне линије налазе се котне стрелице које додирују помоћне котне линије.
  • котни број - на техничким цртежима означавају мере означене у милиметрима. Котни бројеви се исписују  изнад котне линије, на средини линије. Величина котних бројева у оквиру једног цртежа треба да је иста и читљива (обично 3 мм). Котни бројеви зависе од правца котних линија, морају бити тако исписани да се читају слева надесно и одоздо навише.
  • котна стрелица - цртају се на крајевима котне линије и својим врховима додирују помоћне котне линије. Цртају се у правцу котне линије и супротног су смера. Крајеви котних стрелица цртају се уз котну линију.
  • помоћна котна линија - су продужеци нацртаних ивица предмета између којих се врши котирање. Црта се пуном танком линијом. Помоћне котне линије од врха стрелице обавезно прелазе 1 до 2 мм.

Класификација цртежа уреди

По дјелатностима: технички цртежи, грађевински цртежи.

Заузврат, технички и грађевински цртежи се могу подијелити према намјени.

Технички: монтажни цртеж, цртеж са димензијама, цртеж за уградњу, цртеж паковања, итд. у складу са ГОСТ 2.102-68.

Изградња: архитектонска рјешења, мастер план, хлађење, интеријери итд.

По методи пројектовања: прво изградња 3Д, затим цртежи и обрнуто.

По медијима: дигитални, папирни

Врсте котирања уреди

Котирање се може извести редно, паралелно и комбиновано.[3] Који ће се начин котирања применити зависи од предвиђене технологије израде предмета, тј. од начина мерења и контролисања његових димензија.

  • Редно котирање се састоји од уписивања низа појединачних кота које се настављају једна на другу.
  • Код паралелног котирања котне линије се цртају међусобно паралелно, а почињу од одређене површине – вредности основе.
  • Комбиновано котирање представља комбинацију претходна два начина котирања и оно се најчешће употребљава.

Када се котирају ваљкасти делови предмета, испред бројке треба унети кружић прецртан косом цртом (нпр Фи 18), нарочито ако то на цртежу није очигледно. Ако је у питању профилисани предмет, уместо кружића може се наћи мали квадрат. За котирање радијуса испред броја може да се стави ознака Р или р и др.[4]

Апликације уреди

Архитектура уреди

 
Да би планирао реновирање, овај архитекта узима мере које ће касније унети у свој компјутерски систем пројектовања.

Уметност и дизајн који се користе у изградњи зграда познати су као архитектура. Да би се пренели сви аспекти облика или дизајна, користе се цртежи детаља. У овој области, термин план се често користи када се односи на приказ целог пресека ових цртежа гледано са три стопе изнад готовог пода како би се приказале локације врата, прозора, степеништа, итд.[5] Архитектонски цртежи описују и документују дизајн архитекте.[6]

Инжењерство уреди

Инжењерство може бити веома широк појам. Потиче од латинског ингенераре, што значи „стварати“.[7] Пошто се ово може применити на све што људи стварају, дата је ужа дефиниција у контексту техничког цртања. Инжењерски цртежи се углавном баве машинским инжењерингом, као што су произведени делови и опрема.

 
Инжењерски цртеж дела машинске алатке

Инжењерски цртежи се обично праве у складу са стандардизованим конвенцијама за поставку, номенклатуру, тумачење, изглед (као што су фонтови и стилови линија), величину итд.

Његова сврха је да тачно и недвосмислено ухвати све геометријске карактеристике производа или компоненте. Крајњи циљ инжењерског цртежа је да пренесе све потребне информације које ће омогућити произвођачу да произведе ту компоненту.

Софтверско инжењерство уреди

Практичари софтверског инжењеринга користе дијаграме за дизајнирање софтвера. Формални стандарди и језици за моделовање као што је Унифиед Моделинг Лангуаге (УМЛ) постоје, али већи део израде дијаграма се одвија коришћењем неформалних ад хоц дијаграма који илуструју концептуални модел.[8]

Практичари сматрају да израда дијаграма поможе у анализи захтева,[8]‍:539 дизајну, рефакторисању, документацији, укључивању, комуникацији са заинтересованим странама.[9]‍:560 Дијаграми су често пролазни или прецртани по потреби. Поново нацртани дијаграми могу деловати као облик заједничког разумевања у тиму.[9]‍:561

Сродна поља уреди

Техничка илустрација уреди

 
Илустрација сета бубњева

Техничка илустрација је употреба илустрације за визуелно саопштавање информација техничке природе. Техничке илустрације могу бити компонентни технички цртежи или дијаграми. Циљ техничке илустрације је „генерисање експресивних слика које ефективно преносе одређене информације преко визуелног канала до људског посматрача“.[10]

Главна сврха техничке илустрације је да опише или објасни ове ставке мање или више нетехничкој публици. Визуелна слика треба да буде тачна у погледу димензија и пропорција, и треба да пружи „укупан утисак о томе шта објекат јесте или ради, како би се повећало интересовање и разумевање гледаоца“.[11]

Према Виоли (2005), „илустративне технике су често дизајниране на начин да чак и особа без техничког разумевања јасно разуме уметничко дело. Употреба различитих ширина линија да се нагласи маса, близина и размера помогла је да се направи једноставан линијски цртеж разумљив лаику. Унакрсно шрафирање, исцртавање и друге технике ниске апстракције дале су већу дубину и димензију теми."[10]

Цртеж са изрезом уреди

 
Цртеж Неша 600, америчког аутомобила из четрдесетих година прошлог века

Цртеж са изрезом је техничка илустрација, у којој се уклања део површине тродимензионалног модела како би се приказао део унутрашњости модела у односу на његову спољашњост.

Сврха исеченог цртежа је да „омогући гледаоцу да погледа у иначе чврст непрозиран објекат. Уместо да унутрашњи објекат буде видљив кроз околну површину, делови спољашњег објекта се једноставно уклањају. Ово ствара визуелни изглед као да неко је изрезао комад објекта или га исекао на делове. Илустрације са изрезима избегавају двосмислености у погледу просторног уређења, пружају оштар контраст између објеката у првом плану и позадини и олакшавају добро разумевање просторног уређења.”[12]

Референце уреди

  1. ^ Др Драган Голубовић, Техничко и информатичко образовање, Уџбеник за 7 разред основне школе Београд, Едука, 2012.
  2. ^ Гоетсцх, Давид L.; Цхалк, Wиллиам С.; Нелсон, Јохн А. (2000). Тецхницал Драwинг. Делмар Тецхницал Грапхицс Сериес (Фоуртх изд.). Албанy: Делмар Леарнинг. стр. 3. ИСБН 978-0-7668-0531-6. ОЦЛЦ 39756434. 
  3. ^ Слободан Попов, Тијана Тешан, Техничко I информатичко образовање, за 6 разред основне школе, Београд, Завод за уџбенике. 2009. 
  4. ^ Лапчевић D. Зоран, Техничко и информатичко образовање, Уџбеник за 6 разред основне школе, Београд, Едука 2011. 
  5. ^ Јефферис, Алан; Мадсен, Давид (2005), Арцхитецтурал Драфтинг анд Десигн (5тх ед.), Цлифтон Парк, НY: Делмар Ценгаге Леарнинг, ISBN 1-4018-6715-4
  6. ^ Goetsch et al 2000, стр. 792
  7. ^ Lieu, Dennis K; Sorby, Sheryl (2009), Visualization, Modeling, and Graphics for Engineering Design (1st ed.), Clifton Park, NY: Delmar Cengage Learning, ISBN 978-1-4018-4249-9. стр. 1–2.
  8. ^ а б Baltes, Sebastian; Diehl, Stephan (2014-11-11). „Sketches and diagrams in practice”. Proceedings of the 22nd ACM SIGSOFT International Symposium on Foundations of Software Engineering. FSE 2014. Hong Kong, China: Association for Computing Machinery: 530—541. ISBN 978-1-4503-3056-5. S2CID 2436333. arXiv:1706.09172  . doi:10.1145/2635868.2635891. 
  9. ^ а б Cherubini, Mauro; Venolia, Gina; DeLine, Rob; Ko, Amy J. (2007-04-29), „Let's go to the whiteboard: how and why software developers use drawings”, Proceedings of the SIGCHI Conference on Human Factors in Computing Systems, New York, NY, USA: Association for Computing Machinery, стр. 557—566, ISBN 978-1-59593-593-9, S2CID 6604218, doi:10.1145/1240624.1240714, Приступљено 2021-09-08 
  10. ^ а б Ivan Viola and Meister E. Gröller (2005). "Smart Visibility in Visualization". In: Computational Aesthetics in Graphics, Visualization and Imaging. L. Neumann et al. (Ed.)
  11. ^ „The Role of the Technical Illustrator in Industry”. industriegrafik.com. 15. 6. 2002. Архивирано из оригинала 14. 8. 2009. г. Приступљено 15. 2. 2009. 
  12. ^ Diepstraten, J.; Weiskopf, D.; Ertl, T. (2003). „Interactive Cutaway Illustrations” (PDF). vis.uni-stuttgart.de. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 12. 2005. г.  in Brunet, P.; Fellner, D. (ур.). „Eurographics 2003”. Eurographics. The Eurographics Association and Blackwell Publishers. 22 (3). 

Literatura уреди

Спољашње везе уреди

 
Котирање на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kotiranje&oldid=27676109”