Кратко тандемно понављање

Кратко тандемно понављање (STR, микросателит) се јавља у некодирајућем региону ДНК кад се образац са два или више нуклеотида понавља и кад су понављајуће секвенце директно једна поред друге. Дужина појединачног понављања може да варира у опсегу од 2 до 5 базних парова (бп) (на пример (CATG)н у геномском региону) и типично се налазе у интронима. Полиморфизам кратких тандемних понављања (STRP) се јавља кад се хомологни СТР локуси разликују по броју понављања између појединаца. Путем идентификовања понављања у специфичној секвенци на специфичним локацијама генома, могуће је креирати генетички профил особе. Велики број СТР секвенци људског генома је познат. СТР анализа је постала преовладавајући метод анализе за одређивање генетичких профила у форензичким случајевима.

Форензичка анализа уреди

 
Парцијални хумани СТР профил произведен корошћењем идентификационог припора компаније Аплајд биосистеми

СТР анализа је релативно нова технологија у пољу форензике, која је задобила популарност током 1990-тих. Она се корити за узимање генетичких отисака прстију појединаца. СТР секвенце које се корите у форензичкој анализи су тетра- или пента-нуклеотидна понављања (4 или 5 понављајућих нуклеотида), јер она дају поуздане податке и јер су довољно робусна да преживе деградацију у неидеаланим условима. Краћа понављања секвенце могу да буду последица лабораторијских артифаката, као и чињенице да је неколико генетичких болести асоцирано са тринуклеотидним понављањима, нпр. Хантингтонова болест. Дуже понављајуће секвенце су подложније деградацији и теже се појачавају применом ПЦРа, слично краћим секвенцама.[1]

Анализа се изводи екстраховањем ДНК из једра ћелија у форензичком узорку. Затим се појачавају специфични полиморфни региони ДНК применом полимеразне ланчане реакција. Након амплификације тих секвенци, оне се раздвајају било путем гел електрофорезе или капиларне електрофорезе, која омогућава одређивање броја понављања у СТР секвенци.[2][3][4]

Референце уреди

  1. ^ Царрацедо, Ангел. „ДНА Профилинг”. Архивирано из оригинала 27. 09. 2001. г. Приступљено 20. 9. 2010. 
  2. ^ „Тецхнологy фор Ресолвинг СТР Аллелес”. Приступљено 20. 9. 2010. 
  3. ^ Антин ЈХ; Цхилдс Р; Филиповицх АХ; et al. (2001). „Establishment of complete and mixed donor chimerism after allogeneic lymphohematopoietic transplantation: recommendations from a workshop at the 2001 Tandem Meetings of the International Bone Marrow Transplant Registry and the American Society of Blood and Marrow Transplantation”. Biol. Blood Marrow Transplant. 7 (9): 473—85. PMID 11669214. doi:10.1053/bbmt.2001.v7.pm11669214. 
  4. ^ John M. Butler, Forensic DNA Typing: Biology, Technology, and Genetics of STR Markers, Second Edition, Academic Press, 2005.

Спољашње везе уреди