Креатин је супстанца коју природно производи људском телу као извор енергије за мишиће. До синтезе долази и синтетише се у јетри, али и у панкреасу и бубрезима. Креатин се формира у телу од аминокиселина аргинин, метионин и глицин и садржи хемијску енергију - АТП. Организам просечне особе произведе дневно око 2 г креатина.[4]

Креатин
Скелетал формула оф цреатине
Балл анд стицк модел оф цреатине
Називи
Системски IUPAC назив
2-[Карбамимидоил(метил)амино]сирћетна киселина
Други називи
N-Карбамимидоил-N-метилглицин; Метилгуанидосирћетна киселина
Идентификација
3Д модел (Jmol)
3DMet Б00084
Бајлштајн 907175
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.000.278
EC број 200-306-6
Гмелин Референца 240513
КЕГГ[1]
МеСХ Цреатине
RTECS МБ7706000
УНИИ
  • C[n](Cc(:[o]):[oH]):c(:[nH]):[nH2]
  • CN(CC(O)=O)C(N)=N
Својства
C4H9N3O2
Моларна маса 131,14 g·mol−1
Агрегатно стање бели кристали
Мирис без мириса
Тачка топљења 255 °C (491 °F; 528 K)
13,3 g L−1 (на 18 °C)
log P −1,258
Киселост (пКа) 3,429
Базност (пКб) 10,568
Изоелектрична тачка 8,47
Термохемија
Специфични топлотни капацитет, C 171,1 J K−1 mol−1 (na 23,2 °C)
Стандардна моларна ентропија So298 189,5 J K−1 mol−1
−538,06–−536,30 kJ mol−1
Стд енталпија
сагоревања
ΔcHо298
−2,3239–−2,3223 MJ mol−1
Farmakologija
Farmakokinetika:
3 sata
Opasnosti
GHS grafikoni The exclamation-mark pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS)
GHS signalna reč WARNING
H315, H319, H335
P261, P305+351+338
Irritant Xi
R-oznake R36/37/38
S-oznake S26, S36
Srodna jedinjenja
Srodne karboksilne kiseline
Сродна једињења
Диметилацетамид
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Креатин поспешује обнову АТП-а који се користи приликом рада мишића, те се његовом суплементацијом остварујете и „продужени рад“ тј. већа снагу и боља издржљивост. Креатин се уноси и путем исхране и највише га има у црвеном месу и риби. Унети креатин се 98% депонује у мишићима, док се преостали део депонује у мозгу, срцу и другим органима, а вишак креатина се излучи преко бубрега у облику креатинина.

У раствору, креатин је у еqуилибријуму са креатинином.[4]

[5] Према истраживању научника са клинике Меј превелика количина креатина у организму може да доведе и до бројних не жељених дејстава. До тога може доћи када га због неког хроничног обољења човек произведе превише креатина. Међутим у најчешћем броју случаја до нежељених дејстава долази кад спортисти и бодибилдери користе креатинин као суплемент (коришћени суплемент може бити у било ком облику). Зато се пре коришћења суплемената које садрже креатин мора обавити спортски преглед, ултразвук срца, преглед функције бубрега и сва остала испитивања која вам стручна лица затраже. Никако се несме користити било који облик суплемента креатина без стручне провере здравственог стања и сагласности стручног лица јер су такви случајеви најчешћи. Такође се обавезно морате придржавати тачно одређених количина која су вам стручна лица препоручила. Најчешће нежељене последице до којих може доћи при неопрезном коришћењу суплемената креатина су: срчане болести (попут повећања срчаних залисака, убрзаног лупања срца, срчаних аритмија), камен у бубрегу, дехидратација и потреба за великим количинама воде, слабљење мокраћне бешике и смањена функција јетре. По стастистици дугогодишњи корисници суплемената креатина имају слабији оргазам и слабије развијенији сексуални живот. Због многих нежељених последица које доноси коришћење суплемената креатина мора се са опрезом користити и ускладу са препорукама и упутствима која вам дају стручна лица.

Референце уреди

  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ а б „Цреатине”. МедЛине Плус Супплементс. У.С. Натионал Либрарy оф Медицине. 20. 07. 2010. Приступљено 16. 08. 2010. 
  5. ^ Цаннан, Р. К.; Схоре, А. (1928). „Тхе цреатине-цреатинине еqуилибриум. Тхе аппарент диссоциатион цонстантс оф цреатине анд цреатинине” (ПДФ). Биоцхем. Ј. 22 (4): 920—29. ПМЦ 1252207 . ПМИД 16744118. Приступљено 29. 10. 2010. 

Спољашње везе уреди