Википедија

Криза репродуктивности

Криза репликације у науци или криза репродуктивности представља методолошку кризу у којој је тешко или готово немогуће репродуковати резултате многих научних студија. С обзиром да се репродуктивност експерименталних резултата сматра за једну од кључних карактеристика научне методе, неуспеси у репликацији тих резултата стављају у сумњу кредибилитет теорија које се на њима заснивају.

Резултати репродутивног пројекта: сугерише већина студија о раку нису репликативна

Поред овога сам појам репликација представља понављање експеримената ради добијања нових, независних података да би се дошло до истих или сличних закључака као оригинална студија.

Историја и узроци уреди

Фраза криза репликације настала је у другој деценији XXI века. Дошло је до појаве нове научне дисциплине метанауке која настоји да примени научну методологију на саму науку, и тако повећа квалитет и поузданост научних истраживања уз смањење неефикасности.

Предвиђања о овој кризи квалитета науке су се појављивала чак и пре неколико деценија. Дерек де Сола Прајс, који се сматра оцем сцијентометрије, предвидео је да би наука могла нагло да смањи свој квалитет као резултат сопственог експоненцијалног раста.[1]

У анализи историчара Филипа Мировског, квалитет науке опада када постане роба којом се тргује на тржишту. Свој аргумент брани алудирањем на велике корпорације које у циљу смањења трошкова и повећања профита затварају своје лабораторије и препуштају рад универзитетима. Корпорације су касније помериле своја истраживања са универзитета на још јефтинију опцију – уговорне истраживачке организације.[2]

 
Џером Равец

Објави или нестани уреди

Главни чланак: „Објави или нестани“

Филозоф и историчар Џером Р. Равец предвидео је у његовој књизи „Научно знање и њени друштвени проблеми” да ће наука у свом напредовању и развитку имати велике проблеме у свом унутрашњем систему контроле квалитета.[3]

Структура подстицања за модерне научнике је постала нефункционална, стварајући погрешне подстицаје да објаве налазе истраживања колико год непоуздани и дубиозни, данас познат као феномен „објави или нестани“ , давали су се било какви налази ма колико сумњиви. Пристрасност при објављивању је била нагло повећана притиском да се објави од стране уредника и рецензената. Уједно са овим захтевало се смањење поређења са оригиналним студијама.[4] Репликације су теже за објављивање, јер су већински неоригинални, и чак кад се објаве ретко се гледају као велики допринос у научној области.

Као пример за мањак репликације можемо узети анализу 4270 емпиријских студија у 18 пословних часописа од 1970-1991. Ова анализа је објавила да су мање од 10% чланака о рачуноводству, економији и финансијама и 5% чланака о менаџменту и маркетингу биле студије репликације.[5]

Такође може доћи до отежавања спровођења репликације не давањем довољног броја информација. Више пута се показало да истраживачима није пружено довољно информација од стране аутора како би поновили студије, понекад са модификацијама.

Врсте репликације уреди

Репликација је једна од најбитнијих поступака у свакој емпиријској науци. Потврђивање резултата и хипотеза поступком понављања је у основи сваке научне концепције. Овим поступком се потврђује да било који истраживач може добити исте резултате ако се води правилима експеримента.

Ово нам показује да експеримент одражава знање које је независно од околности у којим се може наћи (време, место или особе).

Разликујемо више типова репликација:

  • Директна(тачна) репликација где се експериментални поступак понавља што је ближе могуће.
  • Систематска репликација где се експериментални поступак у великој мери понавља, уз неке намерне промене.
  • Концептуална репликација где се налаз или хипотеза тестира коришћењем другачије методе.

Упитне истраживачке праксе и преваре уреди

Упитне истраживачке праксе искоришћавају степене слободе истраживача који за последицу у већини случајева имају непоновљивост резултата. Они не представљају кршења научног интегритета, као што је на пример фалсификовање података. Степени слободе истраживача су често произвољни избори направљени током експерименталног процеса који се користе за добијање другачијих и непоновљивих резултата.

Неки примери упитних истраживачких пракси су:

  • Ископавање података је злоупотреба анализе података за проналажење образца у подацима који се могу представити као статистички значајни, чиме се повећава ризик од лажних позитивних резултата.
  • Пристрасност извештавања представља селективно откривање или потискивање информација од стране истраживача. У једноставнијем облику односи се на не пријављивање свих доступних информација.
  • HARKing (енгл. Hypothesizing After the Results are Known) је акроним који се односи на упитну истраживачку праксу након што су резултати познати. Описан је као „један од четири јахача репликативне апокалипсе“.[6] Може се појавити када истраживач тестира априорну хипотезу, али затим изостави ту хипотезу из свог истраживачког извештаја.

Последице уреди

Јавна свест и перцепција уреди

Студија из 2021. године показала је да се у водећим часописима општег интересовања са налазима који се не могу реплицирати током времена више цитирају него репродуктивни истраживачки радови.[7] То је због тога што су ови резултати изненађујући и занимљивији, погодни сензационализму. На тренд не утиче објављивање неуспешних репликација док ће само 12% радова који цитирају оригинално истраживање поменути неуспелу репликацију.[7]

У оквиру научне заједнице изражена је забринутост да би шира јавност могла сматрати науку мање кредибилном због неуспешних репликација. Истраживања која подржавају овај аргумент су ретка, али национално репрезентативно истраживање у Немачкој показало је да више од 75% Немаца није чуло за неуспехе у репликацији у науци.[8]

Политичке реперкусије уреди

Криза система контроле квалитета науке утиче на употребу науке за политику. Ово је предмет рада групе научника који се баве проучавањем науке и технологије, који у политици заснованој на доказима идентификују тачку садашње напетости.

У САД-у је криза репродуктивности науке постала тема политичких спорова, повезаних са покушајем да се умање прописи.[9]на пример емисије загађујућих материја, уз аргумент да су ти прописи засновани на нерепродуцибилној науци.

Распрострањеност уреди

Психологија уреди

Области психологије које су се некада сматрале солидним, нашле су се под повећаним надзором због неуспешних репликација. Фокус је био на области социјалне психологије,[10] клиничкој психологији,[11][12] развојној психологији[13] и на образовна истраживања.[14]

У студији спроведеној под покровитељством Центра за отворену науку, тим од 186 истраживача из 60 различитих лабораторија спровео је репликације 28 класичних и савремених открића у психологији.[15] Фокус студије није био само у томе да ли се налази из оригиналних радова реплицирају или не, већ и на мери у којој су налази варирали у зависности од варијација у узорцима и контексту. Као резултат ове студије 50% од 28 налаза није успело да се понови упркос огромним количинама узорака.[15]

Медицина уреди

Анализа истраживача фармацеутске компаније Бајер из 2011. показала је да је највише четвртина Бајерових интерних налаза реплицирала оригиналне резултате.[16] Међутим, анализа Бајерових резултата показала је да се ови резултати који су се поновили могу често успешно користити за клиничке примене.[17]

Крајем 2021. године уочи пројекта репродуктивности испитано је 53 врхунска рада о раку објављена између 2010. и 2012. Показало се да међу студијама које су пружиле довољно информација да се поново ураде, величине ефекта су у просеку 85% мање од првобитних налаза.[18]

Економија уреди

У својим покушајима да процени стопе репликације и повећа број студија које покушавају репликацију, економија је заостајала за другим друштвеним наукама и психологијом. Студија из 2016. године у часопису „Сциенце“ реплицирала је 18 експерименталних студија објављених у два врхунска економска часописа(„The American economic review“ и „The Quarterly Journal of Economics“). Открила је да 39% није успело да репродукује оригиналне резултате.[19][20]

Око 20% студија објављених у „The American economic review“ је у супротности са другим студијама иако се ослањају на скоро исте скупове података.[21] Студија емпиријских налаза у часопису „Strategic Management Society“ открила је да је око 30% од 27 поново тестираних чланака показало статистички безначајне резултате за раније значајне налазе.[22]

Решење уреди

Метанаука уреди

Метанаука представља употребу научне методологије за проучавање саме науке. Она настоји да повећа квалитет научног истраживања уз смањење отпада. Такође је позната као наука о науци, јер користи истраживачке методе за проучавање начина на који се истраживање врши и како се могу побољшати. Бави се свим пољима истраживања и опсиана је као наука из птичије перспективе. Мета-истраживања се и даље спроводе како би се идентификовали корени кризе и како се односити према њима.

Презентација методологије уреди

Неки аутори су тврдили да неефикасна комуникација експерименталних метода има велики допринос кризи репродуктивности и да би боље извештавање о дизајну експеримента и статистичким анализама помогло да се ситуација побољша. Ови аутори имају тенденцију да се залажу за велику културну промену у научној заједници у виду разматрања статистике. Изражена је забринутост у вези са потенцијалом да стандарди за транспарентност и репликацију буду погрешно примењени на квалитативне и квантитативне студије.

Претходна пријава студија уреди

Научно објављивање је почело да користи извештаје о претходној регистрацији за решавање кризе репликације. Регистровани формат извештаја захтева од аутора да доставе опис метода истраживања и анализа пре прикупљања података. Када се метод и план анализе провере, објављивање налаза је привремено загарантовано, на основу тога да ли се аутори придржавају предложеног протокола. Један од главних циљева регистрованих извештаја је да се избегне пристрасност публикације значајних налаза који могу довести до примене упитне истраживачке праксе.

Промене у образовању уреди

На МИТ-у, Станфорду и Универзитету у Вашингтону предложено је да курсеви о методама из психологије и других области треба да наглашавају покушаје репликације, а не оригиналне студије. Овакав приступ би помогао студентима да науче научну методологију и обезбедио бројне независне репликације. Неке институције захтевају од студентата основних студија да поднесу завршну тезу која се састоји од оригиналног дела истраживања.

Отворена наука уреди

Отворени подаци, софтвер отвореног кода и хардвер отвореног кода су критични за омогућавање поновљивости у смислу валидације оригиналне анализе података. Недостатак објављивања софтвера за анализу и недостатак отворених података спречава репликацију студија. Осим ако софтвер који се користи у истраживању није отвореног кода, репродуковање резултата са различитим софтверским и хардверским конфигурацијама је немогуће.

Референце уреди

  1. ^ Прице, Дерек Ј. де Солла (1963). Литтле сциенце, биг сциенце. Јохн W. Тукеy. Неw Yорк,: Цолумбиа Унив. Пресс. ИСБН 0-231-08562-1. ОЦЛЦ 522357. 
  2. ^ Мироwски, Пхилип (2011). Сциенце-март : приватизинг Америцан сциенце. Цамбридге, Масс.: Харвард Университy Пресс. ИСБН 0-674-06113-6. ОЦЛЦ 812253935. 
  3. ^ Раветз, Јероме Р. (09. 1971). Сциентифиц кноwледге анд итс социал проблемс. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-519721-6. ОЦЛЦ 761409. 
  4. ^ Еверетт, Јим; Еарп, Бриан (2015). „А трагедy оф тхе (ацадемиц) цоммонс: интерпретинг тхе реплицатион црисис ин псyцхологy ас а социал дилемма фор еарлy-цареер ресеарцхерс”. Фронтиерс ин Псyцхологy. 6. ИССН 1664-1078. ПМЦ 4527093  . ПМИД 26300832. дои:10.3389/фпсyг.2015.01152. 
  5. ^ Хуббард, Раyмонд; Веттер, Даниел Е. (1996-02-01). „Ан емпирицал цомпарисон оф публисхед реплицатион ресеарцх ин аццоунтинг, ецономицс, финанце, манагемент, анд маркетинг”. Јоурнал оф Бусинесс Ресеарцх (на језику: енглески). 35 (2): 153—164. ИССН 0148-2963. дои:10.1016/0148-2963(95)00084-4. 
  6. ^ Бисхоп, Доротхy (04. 2019). „Реин ин тхе фоур хорсемен оф иррепродуцибилитy”. Натуре (на језику: енглески). 568 (7753): 435—435. ИССН 0028-0836. дои:10.1038/д41586-019-01307-2. 
  7. ^ а б Серра-Гарциа, Марта; Гнеезy, Ури (2021-05-21). „Нонреплицабле публицатионс аре цитед море тхан реплицабле онес”. Сциенце Адванцес (на језику: енглески). 7 (21): еабд1705. ИССН 2375-2548. ПМЦ 8139580  . ПМИД 34020944. дои:10.1126/сциадв.абд1705. 
  8. ^ Меде, Ниелс Г.; Сцхäфер, Мике С.; Зиеглер, Рицарда; Wеиßкопф, Маркус (01. 2021). „Тхе “реплицатион црисис” ин тхе публиц еyе: Германс’ аwаренесс анд перцептионс оф тхе (ир)репродуцибилитy оф сциентифиц ресеарцх”. Публиц Ундерстандинг оф Сциенце (на језику: енглески). 30 (1): 91—102. ИССН 0963-6625. дои:10.1177/0963662520954370. 
  9. ^ Орескес, Наоми (2018-05-22). „Беwаре: транспаренцy руле ис а Тројан Хорсе”. Натуре (на језику: енглески). 557 (7706): 469—469. дои:10.1038/д41586-018-05207-9. 
  10. ^ Доминус, Сусан (2017-10-18). „Wхен тхе Револутион Цаме фор Амy Цуддy”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2022-05-03. 
  11. ^ Леицхсенринг, Ф.; Аббасс, А.; Хилсенротх, M. Ј.; Леwеке, Ф.; Луyтен, П.; Кеефе, Ј. Р.; Мидглеy, Н.; Рабунг, С.; Салзер, С. (04. 2017). „Биасес ин ресеарцх: риск фацторс фор нон-реплицабилитy ин псyцхотхерапy анд пхармацотхерапy ресеарцх”. Псyцхологицал Медицине (на језику: енглески). 47 (6): 1000—1011. ИССН 0033-2917. дои:10.1017/С003329171600324X. 
  12. ^ Хенгартнер, Мицхаел П. (2018). „Раисинг Аwаренесс фор тхе Реплицатион Црисис ин Цлиницал Псyцхологy бy Фоцусинг он Инцонсистенциес ин Псyцхотхерапy Ресеарцх: Хоw Муцх Цан Wе Релy он Публисхед Финдингс фром Еффицацy Триалс?”. Фронтиерс ин Псyцхологy. 9. ИССН 1664-1078. ПМЦ 5835722  . ПМИД 29541051. дои:10.3389/фпсyг.2018.00256. 
  13. ^ Франк, Мицхаел C.; Бергелсон, Елика; Бергманн, Цхристина; Цристиа, Алејандрина; Флоцциа, Царолине; Герваин, Јудит; Хамлин, Ј. Килеy; Ханнон, Ерин Е.; Клине, Мелисса (07. 2017). „А Цоллаборативе Аппроацх то Инфант Ресеарцх: Промотинг Репродуцибилитy, Бест Працтицес, анд Тхеорy-Буилдинг”. Инфанцy (на језику: енглески). 22 (4): 421—435. ПМЦ 6879177  . ПМИД 31772509. дои:10.1111/инфа.12182. 
  14. ^ Макел, Маттхеw C.; Плуцкер, Јонатхан А. (08. 2014). „Фацтс Аре Море Импортант Тхан Новелтy: Реплицатион ин тхе Едуцатион Сциенцес”. Едуцатионал Ресеарцхер (на језику: енглески). 43 (6): 304—316. ИССН 0013-189X. дои:10.3102/0013189X14545513. 
  15. ^ а б Клеин, Рицхард А.; Вианелло, Мицхелангело; Хасселман, Фред; Адамс, Бyрон Г.; Адамс, Региналд Б.; Алпер, Синан; Авеyард, Марк; Аxт, Јордан Р.; Бабалола, Маyоwа Т. (децембар 2018). „Манy Лабс 2: Инвестигатинг Вариатион ин Реплицабилитy Ацросс Самплес анд Сеттингс”. Адванцес ин Метходс анд Працтицес ин Псyцхологицал Сциенце (на језику: енглески). 1 (4): 443—490. ИССН 2515-2459. дои:10.1177/2515245918810225. 
  16. ^ Принз, Флориан; Сцхланге, Тхомас; Асадуллах, Кхусру (09. 2011). „Белиеве ит ор нот: хоw муцх цан wе релy он публисхед дата он потентиал друг таргетс?”. Натуре Ревиеwс Друг Дисцоверy (на језику: енглески). 10 (9): 712—712. ИССН 1474-1784. дои:10.1038/нрд3439-ц1. 
  17. ^ Стафф, Пацифиц Стандард. „Биг Пхарма Ревеалс а Биомедицал Реплицатион Црисис”. Пацифиц Стандард (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02. 
  18. ^ Сциенце, Центер фор Опен. „Репродуцибилитy Пројецт: Цанцер Биологy”. www.цос.ио (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02. 
  19. ^ Тсуи, Анне С. (2022-01-21). „Фром Традитионал Ресеарцх то Респонсибле Ресеарцх: Тхе Нецесситy оф Сциентифиц Фреедом анд Сциентифиц Респонсибилитy фор Беттер Социетиес”. Аннуал Ревиеw оф Организатионал Псyцхологy анд Организатионал Бехавиор. 9 (1): 1—32. ИССН 2327-0608. дои:10.1146/аннурев-оргпсyцх-062021-021303. 
  20. ^ Цамерер, Цолин Ф.; Дребер, Анна; Форселл, Ескил; Хо, Тецк-Хуа; Хубер, Јüрген; Јоханнессон, Магнус; Кирцхлер, Мицхаел; Алменберг, Јохан; Алтмејд, Адам (2016-03-25). „Евалуатинг реплицабилитy оф лабораторy еxпериментс ин ецономицс”. Сциенце (на језику: енглески). 351 (6280): 1433—1436. ИССН 0036-8075. дои:10.1126/сциенце.ааф0918. 
  21. ^ Голдфарб, Роберт С. (1997-12-01). „Ноw yоу сее ит, ноw yоу дон'т: емергинг цонтрарy ресултс ин ецономицс”. Јоурнал оф Ецономиц Метходологy. 4 (2): 221—244. ИССН 1350-178X. дои:10.1080/13501789700000016. 
  22. ^ Бергх, Доналд D; Схарп, Бартон M; Агуинис, Херман; Ли, Минг (08. 2017). „Ис тхере а цредибилитy црисис ин стратегиц манагемент ресеарцх? Евиденце он тхе репродуцибилитy оф студy финдингс”. Стратегиц Организатион (на језику: енглески). 15 (3): 423—436. ИССН 1476-1270. дои:10.1177/1476127017701076. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kriza_reproduktivnosti&oldid=26757291”