Википедија

Кронизам

Кронизам је пракса пристрасности при додели послова и осталих погодности пријатељима или провереним колегама, нарочито у политици и између политичара и организација које их подржавају.[1] На пример, то укључује именовање пријатеља на позиције на власти, мимо њихових квалификација.[2]

Кронизам постоји када су послодавац и корисник попут запосленог, у социјалном или медијском контакту. Често послодавцу треба подршка у његовом или њеном плану, послу или позицији на власти, и због тог разлога послодавац запошљава појединце који нече покушати да ослабе његове или њене планове, да гласају против важних питања, или да изражавају ставове супротне од оних које има послодавац.

Политички, кронизам се неадекватно користи да имплицира куповање и продавање услуга попут: гласова у законодавним телима, чињења услуга организацијама, давањем дипломатских места на егзотичним местима итд.[3]

Етимологија уреди

Реч "крони" прво се појавила у 18. веку у Лондону. По Оксфордовом речнику енглеског језика, настала је из грчке речи крониос (χρόνιος) што знаци дугорочно.[4] Такође, реч крони се појављује у 1811. издању Гросовог Вулгарног језика са изразито неколегијалном дефиницијом, смештајући је тако у жаргон подземља.[5] Још један често цитирани извор је такозвани ирски израз цомх-рогхна [коˈронə] што у преводу значи "блиски пријатељи"[6] Међутим, изгледа да је овај израз првобитно потекао од Даниела Кесидија (Даниел Цассидy - ствараоц многих лажних ирских израза) и у потпуности је непознат у ирском језику. (Види О Доналдов ирско-енглески речник. стр. 288, где је тај израз сумњиво одсутан)

Концепт уреди

Владини званичници су посебно подложни оптужбама кронизма, с обзиром да троше новац пореских обавезника. Многе демократске владе се подстичу да практикују административне транспарентности у рачуноводству и склапању уговора.[7] Ипак, често није јасна граница када је именовање за владину организацију кронизам, а када није.

Није необично за политичаре да се окруже висококвалификованим потчињенима, као и да развију друштвена, пословна или политичка пријатељства. Што доводи до тога да они пријатељима додељују државне канцеларије и владине уговоре. Заправо, групе таквих пријатеља су разлог зашто носиоци извршне функције успешно добијају своју моћну позицију. Због тога је кронизам много лакше сагледати, него доказати и показати.

Политичари са представницима пословних, и других посебних интереса, попут синдиката и професионалних организација, добијају готов ,,другарски посао,, у политичким договорима, посебно због разумно уносних хонорара за политичаре, због прављења говора, или правним донацијама одабраним изборним кампањама или посебним политичким партијама итд.

У приватном сектору, кронизам постоји у организацијама и често је зван "Клуб старих дечака" или "Златни круг", и ту је тешко описати границу између кронизма и "умрежавања"[8]

Чак шта више, кронизам описује постојеће односе између заједничких познаника у приватним организацијама где се између утицајног особља размењују послови, пословне информације и социјалне интеракције. То се назива "ортачким" ("пајташким") капитализмом и то је етичка повреда принципа тржишне привреде; у развијеним привредама, ортачки капитализам представља повреду тржишних правила.

С обзиром на природу ортачког капитализма, ове непоштене пословне праксе се често (али не и искључиво) могу наћи у друштвима са неефикасним правним системима. Последично, постоји подстицај законодавне гране владе како би се осигурало извршење правног кодекса способних да се суоче и исправе приватне партијске манипулације привреде од стране укључених привредника и њиховбих државних сарадника тј. присталица.

Економске и социјалне трошкове кронизма сноси друштво. Ови трошкови су у облику смањене пословне могућности за већину становништва, смањене конкуренције на тржишту, превисоких цена робе широке потрошње, смањења економског учинка, неефикасних пословних инвестиционих циклуса, смањење мотивације у угроженим или погођеним организацијама и опадање обима економске продуктивне активности.

Практични трошкови кронизма манифестују се у лошој изради јавних и приватних пројеката заједнице.

Кронизам обнавља сам себе; затим зачиње тј. почиње културу кронизма. Ово може бити спречено само свеобухватним, ефикасним и принудним Закоником о оспособљеним државним агенцијама које могу утицати на кривичне поступке у судовима.

Контроверзне су све сумње у којима је кронизам свако постављање на неко место/функцију.

Постављена странка може да изабере да или да потисне немир или да га игнорише, у зависности од нивоа слободе изражавања које има друштво и индивидуалне личне слободе.

Неки случајеви кронизма су спремно транспарентни. Што се тиче осталих, квалификације наводних "пајташа" се требају ретроспективно проценити.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ http://www.macmillandictionary.com/dictionary/american/cronyism Приступљено 15. маја 2016.
  2. ^ http://www.dictionary.com/browse/cronyism?s=t Приступљено 15. маја 2016.
  3. ^ Даниел Гарза (Марцх 12, 2012) https://au.linkedin.com/in/steven-jenkins-7a3ba6a2[мртва веза] Приступљено 15. маја 2016.
  4. ^ http://www.oxforddictionaries.com/?view=uk Архивирано на сајту Wayback Machine (14. мај 2016) Приступљено 15. маја 2016.
  5. ^ "Цронy: Ан интимате цомпанион, а цамраде; алсо а цонфедерате ин а робберy" - Цлассицал Дицтионарy оф тхе Вулгар Тонгуе, 1785 [1811]. Гросе Приступљено 15. маја 2016.
  6. ^ http://crony.askdefine.com/ Архивирано на сајту Wayback Machine (7. мај 2012) Приступљено 15. маја 2016.
  7. ^ https://www.ced.org/cronycapitalism ЦЕД.цом, оффициал wебсите оф: Тхе Цоммиттее фор Ецономиц Девелопмент (ЦЕД), "Цронy Цапиталисм: Унхеалтхy Релатионс Бетwеен Бусинесс анд Говернмент" Приступљено 15. маја 2016.
  8. ^ https://thefreemarketeers.wordpress.com/2010/03/02/do-old-boys-clubs-make-the-market-more-efficient/ The Free Marketeers Pristupljeno 15. maja 2016.

Dodatna literatura уреди

  • Begley, T., Khatri, N., Tsang, EWK. 2010. Networks and cronyism: A social exchange analysis. Asia Pacific Journal of Management, 27:281-297
  • Khatri, N., Tsang, E.W.K., & Begley, T. 2006. Cronyism: A cross-cultural analysis. Journal of International Business Studies. 37 (1): 61—75.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). [Also in T. G. Andrews and R. Mead (Eds.), Cross Cultural Management, Volume 2 -The Impact of Culture 1: 126-150. Routledge, UK.]
  • Khatri, N., Tsang, E.W.K., & Begley, T. 2003. Cronyism: The downside of social networking. The Best Papers Proceedings of the Academy of Management, Seattle
  • Khatri, N. & Tsang, E.W.K. 2003. Antecedents and consequences of cronyism in organizations. Journal of Business Ethics, 43: 289-303.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kronizam&oldid=27755596”