Ксантин
Ксантин (ксантинска киселина, 3,7-дихидро-пурин-2,6-дион) је пуринска база која се налази у већини људских ткива и флуида као и у другим организмима. Бројни стимуланси су изведени из ксантина, нпр. кофеин и теобромин.[5]
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
3,7-Dihydropurine-2,6-dione
| |
| Други називи
1H-Пурин-2,6-диол
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| DrugBank | |
| ECHA InfoCard | 100.000.653 |
| КЕГГ[1] | |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C5H4N4O2 | |
| Моларна маса | 152,11 g/mol |
| Агрегатно стање | бели прах |
| Тачка топљења | razlaže se |
| 1 g/ 14,5 L @ 16 °C 1 g/1,4 L @ 100 °C | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Ксантин је производ на путу пуринске деградације.
- Он се формира из гуанина посредством гуанинске деаминазе.
- Он се формира из хипоксантина посредством ксантинске оксидоредуктазе.
- Он се такође формира из ксантозина посредством пуринске нуклеозидне фосфорилазе (ПНП)[6].
Ксантин се накнадно конвертује у уричну киселину дејством ксантиске оксидазе.
Августа 2011, објављен је извештај базиран на НАСА испитивањима метеорита нађених на Земљи који сугерише да је ксантин и сродни органски молекули, међу којима су компоненте ДНК и РНК: аденин и гуанин, можда могу да буди формирани ектратерестријално у свемиру.[7][8]
Патологија уреди
Људима са ретким генетичким поремећајем ксантинуријом недостаје довољна количина ксантин оксидазе, те не могу да конвертују ксантин до уричне киселине.
Клинички значај деривата ксантина уреди
Деривати ксантина, познати колективно као ксантини, су група алкалоида која је у широкој употреби због њиховог дејства као благи стимуланти и бронходилатори, нпр. за лечење симптома астме. У контрасту са другим, потентнијим стимулансима, њихов главни ефекат се састоји од супротстављања дејству аденозина, што и чини у некој мери мање ефективним стимулансима од симпатомиметички амина. Последица широкодосежности њиховог дејства је да они имају веома ограничен терапеутски индеx, углавном се користе за лечење астме. Терапеутски нивои су 10-20 уг/мЛ у крви. Знаци токсичности су тремор, мучнина, нервоза, и тахикардија/аритхмија.
Референце уреди
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Сусан Будавари, ур. (2001). Тхе Мерцк Индеx: Ан Енцyцлопедиа оф Цхемицалс, Другс, анд Биологицалс (13тх изд.). Мерцк Публисхинг. ИСБН 0911910131.
- ^ Спиллер, Гене А. (1998). Цаффеине. Боца Ратон: ЦРЦ Пресс. ISBN 0-8493-2647-8.
- ^ Воет, Доналд; Воет, Јудитх; Пратт, Цхарлотте (2008). "Тхе Мајор Патхwаyс оф Пурине Цатаболисм ин Анималс," Фундаменталс оф Биоцхемистрy: Лифе ат тхе Молецулар Левел, пп. 840.
- ^ Стеигерwалд, Јохн (8. 8. 2011). „НАСА Ресеарцхерс: ДНА Буилдинг Блоцкс Цан Бе Маде ин Спаце”. НАСА. Архивирано из оригинала 11. 05. 2020. г. Приступљено 10. 8. 2011.
- ^ СциенцеДаилy Стафф (9. 8. 2011). „ДНА Буилдинг Блоцкс Цан Бе Маде ин Спаце, НАСА Евиденце Суггестс”. СциенцеДаилy. Приступљено 9. 8. 2011.
Литература уреди
- Спиллер, Гене А. (1998). Цаффеине. Боца Ратон: ЦРЦ Пресс. ISBN 0-8493-2647-8.
