Куна белица
Куна белица (лат. Martes foina) је врста куне чије је природно станиште у великом делу Европе и централне Азије, мада је успоставила дивљу популацију у Северној Америци. ИУЦН је наводи као врсту са најмањом забринутости због њене широке распрострањености, великих популација и присуства у великом броју заштићених подручја. [2] Ова врста је јако слична куни златици, али се од ње разликује по својој мањој величини и по томе што преферирају другачија станишта. Иако је куна златица специјалиста за шуме, куна белица је прилагодљивија врста, а јавља се у бројним отвореним и шумским стаништима.[3]
| Куна белица | |
|---|---|
.jpg)
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Цхордата |
| Класа: | Маммалиа |
| Ред: | Царнивора |
| Породица: | Мустелидае |
| Род: | Мартес |
| Врста: | M. фоина
|
| Биномно име | |
| Мартес фоина (Ерxлебен, 1777)
| |
| |
| Беецх мартен ранге | |
Опис уреди
Куна белица је површно слична куни златици, али има нешто дужи реп, издуженију главу и има краће, заобљеније и широко размакнуте уши. Нос им је такође светло браон или сиве боје, док је код куне златице тамно црне или сивкасто-црне. [4] Ноге им нису тако густо покривене крзном као код куне златице, а јастучићи на шапама остају видљиви и зими. Због краћих удова начин кретања куне белице разликује се од куне златице.
Лобања им је слична као код куне златице, али се разликује у краћем подручју лица, искривљенијем профилу, већим карнесијима и мањим кутњацима. Пенис куне белице је већи него код куне златице, толико да величина кости пениса младе куне белице често превазилази величину код одрасле куне златице. Мужјаци су дуги 430–590 мм, а женке 380–470 мм. Реп мери 250–320 мм код мужјака и 230–275 мм код женки. Мужјаци теже 1,7–1,8 кг зими и 2–1,1 кг лети, док женке зими теже 1,1–1,3 кг, а лети 1,4–1,5 кг.[4]
Понашање уреди
Куна белица је углавном ноћна животиња. Посебно је активан под месечином. Будући да је копнена животиња више од куне златице, куна белица је мање арбореална у својим навикама, иако могу бити вешти пењачи у областима са великим шумама. Вешт је пливач, а повремено може бити активан и током дневних сати, посебно током лета, када су ноћи кратке. Обично лови на земљи. За време обилних снежних падавина куна белица се креће стазама које праве зечеви.[4]
Исхрана уреди
Исхрана куне белице укључује много већу количину биљне хране него што је то код куне златице. Биљна храна коју једе куна белица укључује трешње, јабуке, крушке, шљиве, парадајз, грожђе, малине. Исхрана биљном храном обично преовлађује током зимских месеци. Такође једу и пацове, мишеве и пилиће. Међу врстама птица које куне белице лове преовлађују врапци, мада лове јаребице. Куна белица воли да пљачка гнезда птица убијајући родитеље заједно са младунцима. Иако ретко нападају перад, неке јединке могу постати специјализовани ловци на живину, чак и када постоји обиље дивљег плена. [4] Мужјаци имају тенденцију да наадају крупни, живи плен више од женки, које се хране малим пленом и лешевима са већом учесталошћу.[3]
Референце уреди
- ^ Абрамов, А.V.; Кранз, А.; Херреро, Ј.; Крантз, А.; Цхоудхурy, А.; & Маран, Т. (2016). „Мартес фоина”. Тхе ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес. ИУЦН. 2016: е.Т29672А45202514. дои:10.2305/ИУЦН.УК.2016-1.РЛТС.Т29672А45202514.ен
. Приступљено 29. 10. 2018.
- ^ Абрамов, А.V.; Кранз, А.; Херреро, Ј.; Крантз, А.; Цхоудхурy, А.; & Маран, Т. (2016). "Мартес фоина". Тхе ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес. ИУЦН. 2016: е.Т29672А45202514. дои:10.2305/ИУЦН.УК.2016-1.РЛТС.Т29672А45202514.ен. Ретриевед 29 Оцтобер 2018.
- ^ а б Анна Лоy, Орнелла Спиноси & Росселла Царлини (2004): Цраниал морпхологy оф Мартес фоина анд M. мартес (Маммалиа, Царнивора, Мустелидае): Тхе роле оф сизе анд схапе ин сеxуал диморпхисм анд интерспецифиц дифферентиатион, Италиан Јоурнал оф Зоологy, 71:1, 27-34
- ^ а б в г Хептнер & Слудскии 2002
