Википедија

Ladytron

Лејдитрон (енгл. Ladytron) је енглески електро/инди-поп бенд из Ливерпула. Групу чине четири члана: Хелен Марни (енгл. Helen Marnie) из Шкотске, Данијел Хант (енгл. Daniel Hunt) и Рубен Ву (енгл. Ruben Wu) из Енглеске, и Мира Аројо (буг. Мира Аройо) из Бугарске. Бенд је основан у лето 1999. године у Ливерпулу, када су се музичари и диџејеви Рубен Ву и Даниел Хант упознали са певачким дуетом Хелен Марни из Глазгова и Миром Аројо из Софије. Име бенда је узето по називу истоимене песме Рокси Мјузика (енгл. Roxy Music).

Лејдитрон
Ladytron
Музички рад
Активни период1999—данас
Место оснивањаЛиверпул, Енглеска
Жанрелектронска музика, инди
Остало
Веб-сајт[www.ладyтрон.цом]

Музика уреди

Њихов деби албум, под називом 604, настао је 2001. године у издању Emperor Norton/Invicta HIFI. Сингл Playgirl привукао је велику пажњу и бенду донео домаћу и међународну популарност. Други албум, Light & Magic, настао је само годину дана касније и експлозивно освајао велику публику својим андерграунд хитовима Seventeen, Evil и Blue Jeans. После успешно прихваћеног албума, уследила је турнеја дуга 18 месеци која се завршила идејама за нови албум. Трећи албум, Witching hour, настао је 2005. На њему су се издвојили велики хитови Sugar и Destroy Everything You Touch. Бенд је са овим хитовима награђиван 5 пута на топ листама NME.[1] Четврти студијски албум, завршен је у фебруару 2008. године. Након што је доспео међу најбољих 40, само две недеље после објављивања на иТунесу, 3. јуна албум је издат широм света. Спот за песму Velocifero је снимљен у Паризу, где су продуцентски посао препустили Алесандру Кортини (итал. Alessandro Cortini), који је сарађивао с бендовима и извођачима као што су Modwheelmood, Nine Inch Nails и Vicarious Bliss (Justice, DJ Mehdi) што се на светским топ листама показало као веома успешна сарадња. Овај албум је бенду донео највећи успех до сада.

Стил уреди

Лејдитрон прави мешавину електропопа и новог таласа, користећи сада већ застарелу аналогну опрему не би ли постигли свој препознатљив звук. На основу досадашња четири албума, Лејдитрон се фокусира на баланс између поп-структура и аналогно-дигитално обрађеног електронског звука, уз још неке експерименталне склоности са примесама психоделичних елемената. Сва четири члана пишу другачије песме, што доприноси електронској музици на њиховим албумима. Трећи албум Witching hour унео је побољшање звука у бенд, што је награђено позитивним коментаром на Пичворк (енгл. Pitcfork) wебсајту као „квантни скок“.[2].

Турнеје уреди

Бенд од самог почетка своје каријере, па све до данас има иза себе велики број турнеја и концерата. Још од објављивања првог албума Light & Magic, па све до Witching Hour и Velocifero, њихова публика их памти на многобројинм интернационалним концертима. Такође, имали су и ретку прилику да су учествовали као стални гости Соулвокса (енгл. Soulwax) на турнеји 2001, са Bjork 2003, и широм целе Европе гостовали на отварању сваког концерта бенда Nine Inch Nails почетком 2007. Данијел Хант, Мира Аројо и Рубен Ву такође граде своје диџеј каријере пуштајући музику по разним клубовима широм света. Турнеја Velocifero је њихова најдужа турнеја, са великим бројем локација уз коју су наступали пред, до сада, највећим бројем људи.[3]

Ремикси уреди

Бенд Лејдитрон је у својој досадашњој каријери сарађивао са разним музичарима који су им помагали у развитку каријере. Поред тога, радили су продукцију за разне бендове, солисте и ди-џејеве као што су: Пласибо, Блонди (енгл. Blondie), Генг ов фоур (енгл. Gang of Four), Дејвид Ган, Голдфрап (енгл. Godlfrapp), Блок Парти (енгл. Block Party), Кингз ов конвинс (енгл. Kings of convince), Индошин (енгл. Indochine), Апоптигма Брзрк (енгл. Apoptygma Berzerk), Ши вонтс ривенџ (енгл. She wants revenge), Соулвокс (енгл. Soulwax), Најн инч нејлс (енгл. Nine inch nails), Симијан (енгл. Simian).

2009. година уреди

 
Хелен Марние, Мира Ароyо, Даниел Хунт, Реубен Wу - Меxицо, 2011

Од почетка 2009. године, почела је сарадња бенда са светски познатом певачицом Кристином Агилером на њеном новом албуму званом Light&Darkness на ком су такође сарађивали и Сија Фурлер (енгл. Sia Furler) као и Голдфрап.[4] Крајем лета 2009, Лејдитрон завршава своју Velocifero турнеју, што је кулминирало главним наступом у Сиднејској опери као учесних Луминос фестивала (енгл. Luminous festival) са Брајаном Еном (енгл. Brian Eno).[5]

Сингл Destroy Everything You Touch је коришћен као музичка позадина у документарном филму The September Issue, док је сингл Ghosts искоришћен за неколико популарних видео-игрица као што су: NBA Live 09, Sims 3 и Need for speed undercover.

Дискографија уреди

Студијски албуми уреди

  • 604 (2001)
  • Light & Magic (2002)
  • Witching Hour (2005)
  • Velocifero (2008)
  • Gravity the Seducer (2011)
  • Ladytron (2019)

Компилације уреди

  • Miss Black and Her Friends (1999), Bambini само за Јапанско тржиште
  • Mu-Tron EP (2000)
  • Softcore Jukebox (2003)
  • Extended Play (2006)

Синглови уреди

  • He Took Her to a Movie (1999)
  • Playgirl (2000)
  • Commodore Rock (2000)
  • The Way That I Found You (2001)
  • Playgirl (Ремиx) (2001)
  • Seventeen (2002)
  • Blue Jeans (2003)
  • Evil (2003)
  • Sugar (2005)
  • Destroy Everything You Touch (2005)
  • Weekend (УС Онлy) (2005)
  • Ghosts (2008)
  • Runaway (2008)
  • Tomorrow (2009)
  • White Elephant (2011)
  • Ace Of Hz (2011)
  • Ambulances (2011)
  • Mirage (2011)
  • The Animals (2018)
  • The Island (2018)
  • Far From Home (2018)
  • Deadzone (2019)
  • City of Angels (2022)

Видео спотови уреди

Година Песма Режисер Албум
2000 Плејгрл (енгл. Playgirl) Џејмс Салтер/Нејл Меклин 604
2003 Севентин (енгл. Seventeen) Дејвид Шадор Лајт енд Меџик (енгл. Light & Magic)
Ивл (енгл.) (енгл. evil) Скот Лион
Ивл (амер.) (енгл. Evil) Џејмс Салтер/Нејл Меклин
Блу џинс (енгл. Blue Jeans) Џејмс Салтер/Нејл Меклин
2005 Шугар (енгл. Sugar) Енди Робертс Вичинг Аур (енгл. Witching Our)
Дистрој евритинг ју тач (енгл. Destroy Everything You Touch) Адам Бартли
2008 Гоуст (енгл. Ghosts) Џозеф Кан Велосиферо (енгл. Velocifero)
Ранавеј (енгл. Runaway) Мајк Шарп/Барни Стил
2009 Тумороу (енгл. Tomorrow) Нил Круг
2011 Ејс оф херц (енгл. Ace Of Hz) Чино Моја Гравити д седусер (енгл. Gravity The Seducer)
2011 Вајт елефант (енгл. White Elephant) Микеле Чивета
2011 Мираж (енгл. Mirage) Мајкл Шерингтон
2018 Анималс (енгл. The Animals) Фернандо Ногари Лејдитрон (енгл. Ladytron)
2018 Ајланд (енгл. The Island) Брајан M. Фергусон
2019 Дедзон (енгл. Deadzone) Брајан M. Фергусон
2020 Тауер оф глас (енгл. Tower of Glass) Мануел Ногеира
2022 Сити оф ејнџелс (енгл. City of Angels) Мануел Ногеира Тајмс ароу (енгл. Time's Arrow)

Референце уреди

  1. ^ Топ листа часописа NME
  2. ^ „Пичфорк магазин, Интервју”. Архивирано из оригинала 24. 10. 2007. г. Приступљено 24. 10. 2007. 
  3. ^ Велика турнеја, интервју за Би-Би-Си (енгл. BBC)
  4. ^ Tomson, Pol (12. novembar, 2008). „Kristina Agilera u saradnji sa Golfrap, Ladytron?”. Pičfork magazin. Приступљено 23. 4. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  5. ^ „Lejditron u Sidnejskoj operi”. Архивирано из оригинала 08. 06. 2009. г. Приступљено 27. 10. 2009. 

Spoljašnje veze уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ladytron&oldid=26758050”