Википедија

Лапароскопска простатектомија

Лапароскопска простатектомија или радикална лапороскопска простатектомије (скраћено РЛП) је минимално инвазивна хируршка уролошка процедура која подразумијева, као и код отворене операције; уклањање целе простате са тумором, семених кесица и реконструкцију уретре директно на врат мокраћне бешике. Ова интервенција спад у најтеже уролошке лапароскопске операције.[1][2][3]

Лапароскопска простатектомија
Специјалностурологија

Кривуља учења ове методе је дуга, према објављеним студијама тек се након стотинак операција постижу резултати упоредиви се онима код отворених операција. У новијим студијама учесталост позитивних рубова и импотенције приближава се резултатима објављеним код отворених операција. Такођер су успоредиви и рани онколошки резултати; учесталост биохемијског рецидива болести подједнака је оној код отворених операција. Ипак, предности лапароскопске радикалне простатектомије у односу према отвореној операцији нису тако јасно изражене као што је код лапароскопских уролошких операција горњег дела уринарног тракта.[4]

Историја уреди

Историја лапароскопије стара је више од сто година, а њен развој изгледао је овако:[5]

  • Пре сто година Kelling је описао технику целиоскопије.1 Кроз памучни филтер инсуфлирао је ваздух у трбушну πупљину пса и затим цистоскопом прегледао њену шупљину.
  • Идеју Kellinga у клиниËку праксу увео је шведски хирург Jacobeus 1910. године.[6] Он је описао прве две тораколапароскопије, у којима је кроз троакар инсуфлирао ваздух у трбух и затим цистоскопом прегледао органе у трбушној шупљини. ДЕве године касније (1912) описо је 42 испитивања трбушне шупљине применом ове методе.[7]
  • Кључни члинилац за развој модрне лапароскопије настао је 1924. године када је увођен угљен диоксид за стварање пнеумоперитонеума3 Janos Veress је потом развио посебну иглу за сигурну инсуфлацију гаса у трбух 1938. године.
  • Било је и много других аутора који су својим идејама и креативношћу помогли у развоју лапароскопије. Међутим, на том развојном путу значајно место има гинеколог и инжењер Kurt Semma из Киела, који је осамдесетих година 20. века направио револуцију у лапароскопији развојем аутоматског инсуфлатора, термокоагулације, мацераторе за дробљење већих комада ткива и многих других лапароскопских инструмента.
  • Након прве лапароскопске холецистектомије, 1987. године, коју је обавио Philipe Mouret,[8] лапароскопску методу је 1990. године на велика врата у хирургију увео Debouis (који се сматра и првим учитељем у лапароскопској хирургији).[9]
  • Примену лапроскопије у урологији увео је Cortesi 1976. године за откривање интраабдоминалног тестиса.[10]
  • Wickham је 1979. године лапароскопски ретроперитонеално одстранио каменац из уретера.[11]
  • Почетак модерне ере у уролошкој лапароскопији везано је за 1991. годину; након објављених резултата Schuessler-а и сарадника у примени лапароскопске лимфаденектомије за одређивање карцинома простате9; прве лапароскопске нефректомије обављене исте године,[12] и прве серије лапароскопских операција варикокеле код 30 болесника коју су публиковали Donovan i Winfield.[13]

Индикације уреди

 
Карцином простате је главна индикација за ову методу

Главна индикација за радикалну лапароскопску простатектомију је карцином простате.

Предности уреди

До данас је овом методом оперисано више десетина хиљада болесника, јер ова метода има све предности минимално инвазивне методе:

  • мања инвазивност,
  • мање интраоперативних компликација,
  • мањи губитак крви,
  • мања потрошња аналгетика,
  • бржа мобилизација болесника,
  • брже напуштање болнице и брже враћање нормалној тјелесној активности.

Није занемариво ни да је постоперативни ожиљак значајно мањи. Континенција болесника и еректилна функција наком операције су боље него код отворених захвата, а и онколошки резултати су упоредиви или бољи од оних код отворених операција.

I поред тога што је овај оперативни захват јако сложен и захтева велику стручност и искуство уролошког хирурга, њене предности су очигледне, мада можда нису у односу према отвореној операцији тако јасно изражен, као што је то случај код лапароскопских уролошких операција горњег делова уринарног тракта.[14]

Неке од технка лапароскопске простатектомије уреди

Монтсоури оперативна техника трансабдоминалног приступа простати уреди

Монтсоури технику коју су развили Гуилооннеау и Валланциен 2000. године.[15] Изводи се у седама фаза, које почињу креацијом пнеумоперитонеума и увођењем пет троакара.

  • Прва фаза — препарирација дуктус деференса и семених кесица на обе стране.
  • Друга фаза — инцизија перитонеума изнад фундуса мокраћне бешике и препарирација предње стране мокраћне бешике и простате. После инцизије ендопелвичне фасције, секу се пубопростатични лигаменти и шавом се лигира Санторинијев плексус.
  • Трећа фаза — почиње препарирацијом базе простате и врата мокраћне бешике. У овој фази сече се уретра на врату мокраћне бешике који се сачува, а затим се препарира задњи део између бешике и простате.
  • Четврта фаза — у оовој фази препарира се латерални део простате према апексу. Ако се жели сачувати неуроваскуларни сноп, сече се латерална фасција простате и препарира неуроваскуларни сноп.
  • Пета фаза — операције је дисекција уретре на апексу простате маказицама због заштите уретралног сфинктера. Притом је потребно пазити на неуроваскуларни сноп и пажљиво га одвојити.
  • Шеста фаза — је шав анастомоза појединачним чавовима Викрилом 3-0.
  • Седма фаза — завршава интервенцију постављањем дрена у малу карлицу поред анастомозе, док се простата ставља у посебну ендомрежицу и вади.

Екстраперитонеална лапароскопска простатектомија уреди

Технику екстраперитонеалне лапароскопске простатектомије први су објавили Рабоy и сарадници.[16]

Изводи се тако што се у Ретзиусов простор улази балонским троакаром, којим се врши дилатација оперативног простор, или се то ради директном инсуфлацијом ЦО2. Сам оперативни захват изводи се преко 4-5 троакара

  • Прво се препарира апекс простате, инцидира се ендопелвична фасција и поставља хемостатски шав.
  • Седи препарирација базе простате и врата мокраћне беђике.
  • Потом се препарира уретра и затим препарирају семене кесицее и задња страна простате до апекса.
  • Следи резање уретра и израда уретровезикална анстомоза.

Проблем код ове методе је релативно мали оперативни простор, што отеæава оперативни захват.

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Гуннинг ЈЕ. Тхе хисторy оф лапаросцопy. Ј Репрод Мед 1974;12:222–6
  2. ^ Хеер, Р.; Раyмонд, I.; Јацксон, M. Ј.; Соомро, Н. А. (2011). „А цритицал сyстематиц ревиеw оф рецент цлиницал триалс цомпаринг опен ретропубиц, лапаросцопиц анд робот-ассистед лапаросцопиц радицал простатецтомy”. Ревиеwс он Рецент Цлиницал Триалс. 6 (3): 241—249. ПМИД 21682688. дои:10.2174/157488711796575513. 
  3. ^ Хуанг, X; Wанг, L; Зхенг, X; Wанг, X (Марцх 2017). "Цомпарисон оф периоперативе, фунцтионал, анд онцологиц оутцомес бетwеен стандард лапаросцопиц анд роботиц-ассистед радицал простатецтомy: а сyстемиц ревиеw анд мета-аналyсис". Сургицал ендосцопy. 31  (3):  1045–1060.
  4. ^ Магхели А, Бусцх Ј, Лева Н и сур. Цомпарисон оф сургицал тецхниqуе (опен вс. лапаросцопиц) он патхологицал анд лонг терм фунцтионал оутцомес фоллоwинг радицал простатецтомy. БМЦ Урол 2014;14:18.
  5. ^ Келлинг Г. Зур Цолиосцопие. Арцх Клин Цхир 1923; 226-9.
  6. ^ Јацобеус ХЦ. Курзе Уберсицхт Убер Меине Ерфахрунген мит дер Лапарокопие. Мунцх Мед Wсцхр 1911; 58:2017-9.
  7. ^ Вересс Ј. Неус Инструмент зур Аусхфухрунг вон Бруст-одер Басцхпунктионен Унд пнеумотораx бехандлунг. Деутсцхе Медизинисцхе Wоцхенсхрифт 1938; 64:1480-1.
  8. ^ Дубоис Ф ет ал. Цоелиосцопиц Цхолецyстецтомy. Прелиминерy репорт оф 36 цасес. Анналс оф Сургерy 1990; 211:60-2.
  9. ^ Цортеси Н, Феррари П, Замбардае А ет ал. Диагносис оф билатерал абдомен црyпторцхидисм бy лапаросцопy. Ендосцопy 1976; 8:33-4
  10. ^ Wицкхам ЈЕА. Тхе сургицал треатмент оф ренал литхиасис Ин Уринарy цалцулус дисеасе. Неw Yорк: Цхурцхилл Ливингстоне, 1979; 145-98.
  11. ^ Сцхуесслер WW, Wанцаиллие ТГ, Рицх Х, Гриффитх ДП. Трансперитонеал ендосургицал лyмпхаденецтомy ин патиентс wитх лоцализед простате цанцер. Ј Урол 1991; 145:988-91
  12. ^ Донован ЈФ, Wинфиелд ХН. Лапаросцопиц вариx лигатион. Ј Урол 1992; 147:77-81
  13. ^ Сцхуесслер WW, Кавоусси ЛР, Цлаyман РВ. Лапаросцопиц радицал простатецтомy: инитиал цасе репорт. Ј Урол 1992; 147:246А.
  14. ^ Геавлете П. Ис цлассицал трансуретхрал ресецтион оф тхе простате, тхе голд стандард ендосцопиц треатмент фор бенигн простате хyперпласиа, ин реал дангер оф беинг реплацед? Еур Урол 2010;58:356–8; дисцуссион 358–9.
  15. ^ Гуллоннеау Б, Валланциен Г. Лапаросцопиц радицал простатецтомy: инитиал еxпериенце анд прелиминарy ассессмент афтер 65 оператионс. Простате 1999; 39  (1):  71–5
  16. ^ Биндер Ј, Крамер W. Роботицаллy ассистед лапаросцопиц радицал простатецтомy. БЈУ Инт 2001; 87:408-10.

Литература уреди

  • Цоззи Г, Лорензис ЕД, Палумбо C и сур. Роботиц простатецтомy: ан упдате он фунцтионал анд онцологиц оутцомес. Ецанцермедицалсциенце 2013;7:355.

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Лапароскопска простатектомија на Викимедијиној остави

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Laparoskopska_prostatektomija&oldid=27790667”