Лазар Тришић био је први ужички штампар, власник и издавач првог ужичког листа, овлашћени књижар и акционар.

Биографија уреди

Рођен је у Београду 1857. године. Имао је две сестре, Љубицу и Марију. Са породицом се доселио из Босне 1835. године по усвајању Сретењског устава. Његов отац Ђорђе имао је на Дорћолу велику качарску радионицу са десетак запослених радника. Та радионица је била на гласу. Уместо преузимања очевог посла, годину дана након очеве смрти, штампар Лазар Тришић одлази у Ужице. У том моменту млади штампари одлазе у Српско-бугарски рат, а на њихово место долази Тришић. По доласку у Ужице, Тришић записнички преузима имовину Књижарско штампарског филијала. Имовину чини једна штампарска машина формата Б-2 са једним тиглом на ножни погон, оловна слова и машина за сечење хартије. У попису се нашла и књижара са полицама на којима су били разни обрасци за државне и приватне установе.[1]

Поставши власник штампарије и књижаре Лазар Тришић између свог имена и презимена уписује и средње слово (прво слово очевог имена) део Тришићевог аутографа. Две године након доласка у ужичку варош тридесетогодишњи Лазар се венчао са учитељицом Драгом Пантелић из Чачка. Имали су осморо деце, од којих су њих четворо као малолетници умрли.

Лист "Златибор" уреди

Тришић се дружио са радикалима, а они су настојали да у сваком месту где су постојали Филијале некадашње Задруге штампарских радника покрене лист. Због тога Тришић у јулу заједно са страначким истомишљеницима: 2 учитеља, једним гимназијским професором и механџијом, покреће лист "Златибор".[1]

Пре доласка у Ужице, Тришић ради на штампању листа Одјек (који уређује Стојан Протић). Када је Тришић почео уређивати Златибор у посету му долази Стојан Протић, што уредник бележи као значајну посету ( јер га је саветовао око уређивања листа).

У новембру 1887. штампарија се сели тако да читаоци у знак извињења 8. новембра добијају 31. број свога листа са не 4 него 6 страна.

Лазар је имао и ученике. Од њих су познати Милан Станић и Милан D. Магазиновић.

Продаја књижаре уреди

Тришић у претпоследњој години живота покреће лист ,,Ужичанин”. Након годину дана он умире, а његова супруга Драга из финансијских разлога продаје књижару, штампарију и трговину канцеларијским материјалом. Након више безуспешних покушаја да је прода, Драга продаје књижару Љубомиру Романовићу. Управо из тих огласа који су сваки пут били за нијансу опширнији, сазнало се нешто више о књижари.[1]

Референце уреди

  1. ^ а б в Радовић, Слободан (1999). Лазар Ђ. Тришић. Ужице: Димитрије Туцовић. стр. 3—70.