Лекланшеов елемент

Лекланшеов елемент (батерија) је галвански елемент који је измислио и патентирао Жорж Лекланше 1866.

Илустрација Лекланшеовог елемента.

Састав уреди

Лекланшеов елемент састоји се од цинканог суда у коме се налази шипка од графита. Графитна шипка стављена је у платнену врећицу напуњену манган-диоксидом (MnO2) и угљеником. Као електролит у овом елементу служи раствор нишадора (NH4Cl). Он је помешан са скробом, тако да образује влажну кашу. Цинкани суд у коме се ово налази заливен је с горње стране смолом, у којој је направљен врло мали отвор кроз који излазе гасови који се при раду образују.

У елементу се одвија хемијски процес раздвајања наелектрисања:

NH4Cl → NH4 + Cl,

где је NH4 са позитивним наелектрисањем а Cl са негативним.

Процес наелектрисања уреди

Јони NH4 се крећу према графитној шипки, а јони Cl према цинканом суду , услед којег се цинкани суд наелектрише негативно, а графитна шипка позитивно. Електрични напон између полова Лекланшеовог елемента, дакле између графитне шипке и цинканог суда, износи 1,5 V. Везивањем више Лекланшеових елемената у батерију добија се извор струје који има виши електрични напон између полова. У батерији за џепну лампу Лекланшеови елементи су повезани тако што је графитна шипка првог елемента спојена са цинканим судом другог, и графитна шипка другог са цинканим судом трећег елемента.

Месингане траке, које су у споју са цинканим судом првог и са графитном шипком трећег елемента, јесу полови батерије. При производњи батерија, за позитиван пол се прави краћа а за негативан дужа трака. Електрични напон између полова описане батерије износи 4,5 V.

Коришћење уреди

При раду Лекланшеовог елемента троше се електролит и цинкана електрода. Кад хемијски процес ослаби, напон између полова опада, па је тада потребно батерију заменити новом. Лекланшеови елементи користе се као извори струје у транзисторским уређајима, телефонији и телеграфији, батеријским лампама итд.

Литература уреди

  • Др Милан Распоповић, мр Бојана Никић, др Драгиша Ивановић, др Драгомир Крпић, Јездимир Томић (2006). Физика. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.