Википедија

Лимуново дрво (филм)

За другу употребу, погледајте страницу Лимуново дрво.

Лимуново дрво је један од најпопуларнијих и најтраженијих документарних филмова из 2015. прослављеног редитеља, рок музичара и мултимедијалног уметника Бранка Радаковића. Он је уједно и сценариста, сниматељ и монтажер тог филма, и то му је пети по реду дугометражни филм у редитељској каријери.[1][2]

Лимуново дрво
Постер за филм Лимуново дрво
РежијаБранко Радаковић
СценариоБранко Радаковић
ПродуцентБранко Радаковић
МузикаЛимуново дрво
КамераБранко Радаковић
МонтажаБранко Радаковић
Година2015.
Трајање70 минута
ЗемљаСрбија
Језиксрпски
Награде2016. Специјална награда за дугометражни документарни филм ”Лимуново дрво” на 11. фестивалу документарног филма ”Златна буклија” у Великој Плани

2016. Друга награда за дугометражни документарни филм ”Лимуново дрво” на 5. ревији независних офф-филмова Србије, ”Српски ХОЛYWООД” у селу Мутањ, на планини Рудник

2016. Сребрни пастир за најбољи сценарио за дугометражни документарни филм ”Лимуново дрво” на 25. ФЕСТЕФ-у у Кучеву
IMDb веза

О настанку филма и интересовању

уреди

Лимуново дрво редитељ Бранко Радаковић је почео да снима децембра 2013. године и снимао га је скоро годину дана. За све то време владало је озбиљно интересовање у медијима и оно није нимало избледело ни до данас.

У јануару 2015. године Радаковић је почео да га монтира. Завршио га је крајем јула 2015. године и онда је кренула турнеја без краја. Тада је одмах и приказан по први пут 30. јула, на 49.-ој Зајечарској гитаријади, у оквиру програма ”Гитаријада Фрее Зоне”.[3] Убрзо је документарац самостално приказан у Сомбору, а потом је имао четири самосталне пројекције у Загребу, на којима је ескалирала потпуна експанзија еуфоричности око овог филма. Иако је и пре имао популарност, тада је то само још јаче устоличено. До краја 2015. године филм је приказан и два пута у Новом Саду (први пут самостално, а други пут у оквиру ”Концерта године”) и Сремским Карловцима на 9.-ом филмском фестивалу ”Бдење душе”.

У 2016. години турнеја је настављена и филм је потукао сва могућа очекивања.[4][5]

Имао је самосталне пројекције и учествовао на филмским ревијама и фестивалима у следећим местима: Суботица, Врање, Сремска Митровица, два пута у Београду, Велика Плана, два пута поново у Новом Саду (овога пута на фестивалу ”Цинема Цитy”), на планини Рудник (село Мутањ), Кучево, Бања Ковиљача, Винковци, Зеница, Осијек, Шабац и Скопље.[6]

2017. године приказан је у Власотинцу, Никшићу, Бечеју, Нишу и четири пута у Сплиту.[7][8][9]

На већини пројекција присуствовао је и сам аутор документарца Бранко Радаковић, говорио о филму и водио разговоре са публиком након пројекција.

2018. године приказан је у Лукавцу, Беочину и поново у Новом Саду, где је Бранко Радаковић уједно промовисао и свој ауторски соло албум Паковање, а у Лукавцу се представио још и као песник и сликар.[10]

2018. године приказан је још једном и у Београду.[11]

Радња документарца и занимљивости

уреди

Документарац говори о истоименој култној музичкој групи ”Лимуново дрво” коју су 1977. године основали у Београду Милан Младеновић, Милан Стефановић и Драгомир Михаиловић, а која се распала 1980. године.

Двојица, данас живих, оснивача бенда и њихови пријатељи са којима су сарађивали, присећају се тог креативног раздобља.

Иако нису објавили ниједан албум, кроз сведочења многобројних познатих новинара, личности из света рок музике и уметности, разоткрива се због чега је ”Лимуново дрво” један од најважнијих српских музичких састава.

У филму се могу чути готово све музичке нумере бенда ”Лимуново дрво”. Са аутентичних аудио снимака, то су следеће композиције: “Кажу ми да немаш”, “Повратак”, “Не веруј”, “Блуз”, “Тема за 20 минута”, “Преварен”, “9. круг”, “7. круг”, “Лимуново дрво”, “Ја сам увек био твој”, “Црни хлеб”, “Нешто у нама”, “Сунце”, “Зрак”, “ТВ”, “Око моје главе” и “Траг”.

Све те нумере снимљене су на два њихова концерта (на првом самосталном концерту у београдском СКЦ-у из 1978. године и првом и једином самосталном концерту у новосадском Студију M из 1979. године) сем песме ”Нешто у нама” која је начињена у једном од студија Радио Београда 1979. године. Поменуте снимке са два концерта, Бранку Радаковићу је поверио његов лични пријатељ и један од оснивача ”Лимуновог дрвета” (Милан Стефановић Микица), који је то дуго имао у својој приватној архиви и само је пар нумера поставио 2012. године на YоуТубе, тако да су се у овом филму по први пут могле јавно чути, тако дуго, у тајности, чувани снимци следећих ствари: “Не веруј”, “Блуз”, “Тема за 20 минута”, “Преварен”, “9. круг”, “Лимуново дрво”, “Ја сам увек био твој”, “Сунце”, “ТВ” и “Траг”.

Поред тога, Микица је за потребе филма самостално одсвирао и отпевао две песме Милана Младеновића које је написао у тинејџерским данима: ”Град” (у потпуности се разликује од истоимене песме која се нашла на албуму ”С’ ветром уз лице” ЕКВ-а), и ”Губитак”. Такође је самостално одсвирао и отпевао песму Стевана Раичковића ”Руке бола” на коју је “Лимуново дрво”, у време када су постојали, направило музику на тај текст и изводило ту ствар.[12]

За филм је такође допринос дао фотограф Зоран Росић Роса који је аутор највећег броја фотографија “Лимуновог дрвета”.

10 ствари које је требало да знате о групи ”Лимуново дрво”, а нисте имали кога да питате

уреди

I поред успеха филма и публике која, ако ништа друго воли Милана Младеновића, о његовом првом бенду, о коме овај филм говори, и даље се довољно не зна. Ову неправду покушао је да исправи редитељ Бранко Радаковић у једном од многобројних гостовања на Радио Београду 1 поводом београдске премијере, у емисији "Сваштара" када је навео "10 ствари које је требало да знате о групи “Лимуново дрво“, а нисте имали кога да питате. "

1. Започели су као акустични трио Драгомир Михаиловић Гаги, Милан Стефановић Микица и Милан Младеновић.

2. Писало се да су назив за групи дали због тога што се најбоље акустичне гитаре праве од лимуновог дрвета, али истина је да се не зна због чега су дали баш тај назив.

3. Мислило се да се и да су име дали по песми Алексе Шантића, али Алекса Шантић нема песму која се тако зове. Али истина је да се по тексту песме “Не веруј“ Алексе Шантића Милан Стефановић направио музику коју је изводио на репертоару групе “Лимуново дрво“.

4. На један текст једног великог песника су створили музику. Била је то песма “Руке бола“ Стевана Раичковића.

5. Прву свирку имали су као предгрупа групи “Тако“ у Панчеву почетком 1978. године.

6. На првом самосталном концерту у СКЦ-у у пролеће 1978. Милан Стефановић није хтео да учествује у извођењу нумере “9. круг“, иако је Милан Младеновић по сваку цену био за то да се она изведе што се на крају и десило, а за Микицу је то било сувише радикално.

7. Иако су жанровски били прилично шаренолики, ипак нису поседовали у себи синфо рок као што су им понеки новинари и тај поџанр наденули поред свих других које су поседовали.

8. Зоран Радомировић Шваба, данас најпознатији као баиста “Електричног оргазма“ свирао је цео месец август 1978. године у Трпњу са “Лимуновим дрветом“.

9. Имали су квалитетан ауторски материал за два албума али нису издали ниједан.

10. Први јавни наступ групе “Катарина ИИ“ био је састављен у постави од људи који су свирали у “Лимуновом дрвету“.[13]

Критичари о филму

уреди

Зоран Тучкар је, између осталог, написао: Аутор и редатељ филма Бранко Радаковић направио је лавовски посао за који треба да му се скине капа. Прво, у јеку опћег одиума према новом валу, успио је у филму изманеврирати причу да она не звучи патетично и клишејизирано. Филм је, с једне перспективе, солидна и непретенциозна ода једној безбрижној младости у данас непостојећој држави и актери који се појављују у филму углавном избјегавају глорифицирати нови вал. Друго, и још важније, Радаковић је успио идентифицирати Младеновићеву умјетничку ДНА.[14]

Зоран Стајчић је навео, између осталог, у својој рецензији: Као својеврсни „преqуел“ највећег бума еx Yу сцене, тј. новог вала, документарни филм „Лимуново дрво“ је као декодирајући елемент и предувјет за лакше схваћање почетка те тадашње ‘нове ере’ прилично битан, иако га прати низ техничких недостатака. Оно што постаје јасно гледањем филма јест и та нека нужност жртвовања Лимуновог дрвета на олтару добробити будућих глазбених токова. То што никад нису снимили албум јест неправда према члановима самог бенда који су вјеровали у своје пјесме, али симболички момент далеко је вриједнији, а то је да је нови вал побиједио хард роцк.[15]

Бојан Панџа је, између осталог, написао: Значи, ово дефинитивно није обичан филм, нити је прича о коренима ЕКВ-а или новог таласа. "Лимуново дрво" нам рађе даје увид како би заправо изгледао документарац Соње Савић о "Шарло акробати" да јој перцепција није била искидана суровим аутодеструктивним начином живота.[16]

Награде

уреди

2016.  11. фестивал документарног филма ”Златна буклија”, Велика Плана – Специјална награда[17][18]

2016.  5. ревија независних офф-филмова Србије, ”Српски ХОЛYWООД”, Село Мутањ, на планини Рудник – Друга награда[19]

2016.  25. ФЕСТЕФ, Кучево – Сребрни пастир за најбољи сценарио[20]

Извори

уреди
  1. ^ „Вијести”. Архивирано из оригинала 01. 07. 2018. г. Приступљено 30. 06. 2018. 
  2. ^ „БК ТВ НЕWС”. Архивирано из оригинала 30. 06. 2018. г. Приступљено 30. 06. 2018. 
  3. ^ Тачно
  4. ^ муљ.нет[мртва веза]
  5. ^ РТВ[мртва веза]
  6. ^ „Блиц”. Архивирано из оригинала 14. 03. 2017. г. Приступљено 30. 06. 2018. 
  7. ^ Трећи свијет
  8. ^ ПРИС
  9. ^ ФИЛМСКИ ЦЕНТАР СРБИЈЕ
  10. ^ „урбан буг”. Архивирано из оригинала 30. 06. 2018. г. Приступљено 30. 06. 2018. 
  11. ^ Српска Цафе[мртва веза]
  12. ^ „РОЦКОМОТИВА”. Архивирано из оригинала 01. 07. 2018. г. Приступљено 30. 06. 2018. 
  13. ^ Добре вибрације
  14. ^ МУЗИКА.ХР
  15. ^ РАВНО ДО ДНА
  16. ^ АБРАXАС 365 ДОКУМЕНТАРЦИ
  17. ^ „РОЦКОМОТИВА”. Архивирано из оригинала 09. 11. 2017. г. Приступљено 09. 11. 2017. 
  18. ^ Тачно
  19. ^ Тачно
  20. ^ „Хомољски мотиви”. Архивирано из оригинала 30. 06. 2018. г. Приступљено 30. 06. 2018. 

Спољашње везе

уреди


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Limunovo_drvo_(film)&oldid=27757505”