Локални извори финансирања за непрофитне организације

Локални извори финансирања су начини финансирања непрофитних организација који обухватају средства добијена из локалних извора, односно не потичу од страних донатора. Они укључују средства добијена од грађана, јавних фондова, приватних домаћих фондација, пословног сектора итд. Средства која се добијају из локалних извора могу бити новчана средства, роба (материјална подршка), време (волонтери) и/или про боно професионалне услуге.

Шта све улази у средства локалног финансирања

• Грађана и појединаца/ки, из земље или дијаспоре.
• Пословног сектора, било да су у питању компаније, мала и средња предузећа или корпоративне фондације
• Локалних фондација
• Локалних и/или националних власти добијена преко јавно објављених конкурса
• Пружања услуга или економских активности

Значај локалних извора финансирања

Локални извори финансирања су важни из неколико разлога:

• Омогућавају већу диферсификацију извора прихода непрофитне организације. То значи да организација има шири дијапазон извора прихода, што доприноси њеној финансијској стабилности и одрживости.
• Доприносе кредибилитету организације, јер се поверење у рад организације повећава, уколико се финансира из извора који нису страни.
• Шире „базу“ подршке, односно цонституенцy. Они који су спремни да подрже организацију финансијски, обично су спремни и да је подрже у остварењу њених циљева и постају део „базе“, односно подршке на коју организација може да рачуна и у другим активностима, попут заговарања.
• Доприносе промоцији организације и њеног рада, јер се кроз прикупљање средстава из локалних извора, промовише и сама организација која постаје познатија у локалној заједници, региону или земљи у којој ради.

Историјат

Локални извори финансирања попут прикупљања новца од локалне популације су у свету заправо део историјата филантропије и дуго времена су били и једини извори финансирања добротворних/филантропских иницијатива. У Србији су такође коришћени локални извори финансирања од почетка организоване филантропије, коју повезујемо са деветнаестим веком и стварањем државе. Локално финансирање пре свега путем доприноса грађана/ки било новчаних или волонтирања се наставило и у доба Југославије, иако је то, за разлику од садашњице, било организовано од стране државе.

У новије време, непрофитне организације (осим Црвеног крста, Кола српских сестара или сличних, „старијих“ организација) су се превасходно ослањале на стране изворе све до негде почетка 2000-тих. Долазак страних компанија на тржиште је донео и праксу улагања у заједницу, или „враћања заједници“. Тада су се појавиле и организације које су успоставиле контакте са компанијама и започеле сарадњу. Најпознатије су Траг фондација, СМАРТ Колектив, ЦаталyстБалканс. Пракса се затим проширила оснивањем приватних фондација познатих спортиста, попут Фондације Ана и Владе Дивац, Новак Ђоковић фондације, које су у већој мери почеле да привлаче и дијаспору. Поједине домаће фондације су усмериле већу пажњу развоју локалног давања, успостављене су награде за давање и промоцијом локалне филантропије је пракса почела полако да се шири. Веће локалне организације су такође почеле да „обучавају“ мање организације како да привуку средства из локалних извора.

У овом тренутку, већина непрофитних организација се и даље ослања на стране изворе финансирања, али су све многобројнији примери приступања потенцијалним локалним изворима.

Начини за добијање средстава из локалних извора

Начини да се привуку или добију средства из локалних извора су разноврсни и зависе од публике којој се организација обраћа. Најчешће су то:

1)     Кампање за прикупљање средстава. Путем медија, социјалних медија и кроз мрежу се објављује циљ кампање, корисници и колико средстава је потребно, као и начини за уплату средстава. Кампање могу бити једнократни позив за подршком или дугорочне, у ком случају се користи више алатки/различитих начина за прикупљање средстава. Публика за кампање су грађани/ке. пословни сектор, дијаспора.

2)     Организација догађаја. Организација може искористити велики број догађаја како би прикупила средства. Заправо, скоро сваки догађај се може искористити за прикупљање средстава. Публика су најчешће грађани/ке, пословни сектор, дијаспора. Неки од најчешћих су:

• Аукције – где се продају производи саме организације уколико постоје, или се добијају поклони који се затим продају на аукцијама. То могу бити нпр. уметничка дела поклоњена од стране локалних уметника/ца, вина добијена од локалне или познате винарије, путовање добијено од путне агенције итд.
• Спортски догађаји – утакмице где приход од продаје карата иде организације. То могу бити турнири, или једна утакмица/меч, било да је у питању фудбал, кошарка, тенис итд. Могу бити локални тимови, или занимљиви мечеви попут професори против ученика из локалне школе, зависно од тога чиме се организација бави и у каквој локалној заједници ради.
• Концерти - где приход од продаје карата иде организацији. Могу бити у питању концерти познатих уметника, или локалних хорова.
• Добротворни ручкови или вечере – где се обично позивају добростојећи појединци/ке, или представници компанија, а могу се „продавати“ столови (рецимо компанија закупи сто) или појединачна места.
• Представе – приход од продаје карата за представу иде организацији.

3)      Трајни налози. Организација може идентификовати појединце или појединке које су спремне да на сужи рок подржавају рад организације – то су грађани/ке који су и главна публика, било из земље или дијаспоре. У том случају им се предлаже отварање трајних налога у банци. Особа отвара трајни налог у банци и тиме омогућава да се са њеног или његовог рачуна сваког месеца аутоматски скида одређена сума новца и уплаћује на рачун организације.

4)      Плаћање чланарине. Веће организације могу успоставити чланство, и наплаћивати годишњу чланарину која такође може представљати извор средстава.

5)      Кутије за прилоге постављене на јавним местима. Публика су опет грађани/ке, а места могу бити тржни центри/веће продавнице, аеродроми, поште, банке, дакле било кое место где је „пролазност“ велика.

6)      Цаусе-релатед маркетинг, или маркетинг повезан са циљем за опште добро. Ово је заправо партнерство непрофитне организације и компаније/пословног сектора, у коме компанија одреди производ, од чије продаје проценат иде за одређену сврху током одређеног периода времена.

7)      Цроwдфундинг кампања – платформе за групно финансирање. На посебним платформама се објављује кампања која има одређено трајање и „циљ“ односно јасно одређену суму коју је потребно прикупити. Новац се уплаћује организацији која администрира платформу, а администратори платформе затим преносе новац организацији.

8)      Директне донације. Организација може идентификовати и тражити прилог од компаније или малог и средњег предузећа или корпоративне фондације. Уколико пословни актер објављује конкурсе, најбоље је пријавити се на конкурс. Уколико не, потребно је идентификовати особу из компаније/предузећа која је одговорна за подршку заједници (најчешће су то одељења за односе са заједницом или маркетинг), заказати састанак и покушати да успостави партнерство односно добије финансирање за пројекат.

Примена и примери

Све већи број организација покушава да добије средства из локалних извора. Постоје организације и фондације које се готово искључиво финансирају из локалних извора, попут фондација које прикупљају новац за лечење деце (Подржи живот, Буди хуман..). Друге организације обично прикупљају средства за реализацију одређених пројеката.

Најчешћи облици прикупљања средстава из локалних извора у Србији 2018. године били су: добијање диреклтних донација, затим организација догађаја, и на крају позиви за донирање.

Најчешће је био дарован новац (у око 90% случајева), затим роба, професионалне услуге и на крају волонтерско време.

Организације у Србији су највише подржане од стране грађана а затим од пословног сектора.

Организације које су веома успешне у прикупљању средстава из локалних извора укључују: БелХоспице који кроз вишегодишњу кампању прикупља средства за изградњу првог хосписа у Србији; НУРДОР, национално родитеља деце онболеле од рака, који је имао неколико успешних кампања – за реновирање одељења дечије онкологије у неколико градова, родитељске куће и сл., Центар за интеграцију младих или Свратиште, које континуирано прикупља средства за сопствени рад или помоћ својим штићеницима (деца која живе и раде на улици) итд. Најпотпунији извор информација (иако не постоји преглед који укључује сво давање за опште добро) може се наћи коришћењем базе података Каталист фондације, СрбијаДарује.

Проблеми, критике и потенцијално негативне стране

Најчешћи проблем који се наводи када је у питању прикупљање средстава из локалних извора је да је потребно уложити велики напор, доста времена и значајне људске ресурсе за релативно мале суме новца. У поређењу са сумама новца које се могу добити путем само једног пројекта од страних организација то је свакако тачно. Са друге стране, што организација чешће и више покушава, процес привлачења средстава постаје краћи и лакши. Организација стиче „сталне“ подржаваоце, који постају њени заступници, односно промовишу је кроз свој круг пријатеља и позанника, што затим лакше доноси средства.

Други проблем које организације често имају јесте да не комуницирају своју поруку довољно јасно онима којима се обраћају, јер су навикле да користе „пројектни“ језик који се користи када се обраћају страним донаторима. Да би превазишле тај проблем, добро је да потраже савет професионалца, односно стручњака за комуникацију и у сарадњи са њима развију своју поруку.

Трећи проблем који се често јавља, је да организације прилазе компанијама или потенцијалним пословним партнерима а да нису истражиле тржиште, односно нису истражиле интерес потенцијалног пословног партнера, у шта су до сада улагали, на који начин, ко су им били партнери и слично.

Критике које се такође могу чути, су да је тешко прикупити новац за тзв. „непривлачне теме“, дакле теме које подразумевају подршку групама корисника/ца који су мање видљиви или према којима постоје предрасуде.

На крају, једна од могућих негативних страна јесте да се прикупљањем средстава од појединих компанија или појединаца/ки може заправо доћи у конфликт интереса, односно да је питање треба ли узети финансијску помоћ од компаније која производи дуван/алкохол, користи дечији рад или је укључена у пројекте који уништавају животну средину, односно од појединца/ке који су средства стекли на нетранспарентан начин. У том смислу, важно је да непрофитне оргнаизације развоју сопствени етички кодекс од кога прихватају или не прихватају подршку.

Спољашне везе

• Србија дарује 2018: Извештај о доброчинству - главни налази
• Србија дарује 2018: Извештај о доброчинству
• Србија дарује непрофитном сектору извештај за 2017. годину - главни налази
• Србија дарује непрофитном сектору извештај за 2017. годину