Lorisidae
Лориси[2] (Lorisidae, понекад и Loridae) су породица из реда примата.[3] То су витке животиње, становници крошњи који су блиски сродници с породицом галагија. Породица се диели на четири рода с осам или десет врста (подела још није општеприхваћена од читаве заједнице).
| Лориси[1] Временски распон:
| |
|---|---|
| |
| Нyцтицебус цоуцанг | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Подред: | |
| Инфраред: | |
| Породица: | Lorisidae Gray, 1821
|
| Родови | |
| Синоними | |
|
Loridae | |
Распрострањеност уреди
Лориси живе у тропској, централној Африци, као и у јужној и Југоисточној Азији.
Опис уреди
Лориси имају густо, вунасто крзно, најчешће сиво или смеђе обојено, које је с горње стране тиела нешто тамније. Велике очи, својствене ноћним животињама, окренуте су им према напред. Уши су им мале и често делимично скривене у крзну. Палчеви су им насупротни, а други прст на шакама предњих екстремитета им је закржљао. На другом прсту стопала имају канџице типичне за све Стрепсиррхиније. Репови су им кратки, или их уопште немају. Тела су им дуга између 17 и 40 цм, а могу бити тешки 300 грама до 2 килограма.
Начин живота уреди
Лориси су ноћне животиње које живе на дрвећу. За разлику од галагија, одликују се лаганим, промишљеним покретима, и никада не скачу. Својим снажним предњим екстремитетима се тако чврсто држе за гране, да их ни силом није могуће скинути. Већина лорија су самотњаци, или живе у највише маленим породичним заједницама.
Храна уреди
Најважнија храна лориса су кукци. Уз њих, једу и птичја јаја, маление зглавкари, али и воће и сок стабала.
Размножавање уреди
Скотност лориса траје четири до шест мјесеци, након чега се рађа једно до двоје младунаца. Они се држе за крзно на мајчином трбуху, или у гнездима чекају да се мајке врате из потраге за храном. Након три до девет мјесеци - што зависи од врстие - престају сисати, а са десет до осамнаест месеци досежу сполну зрелост. Очекивани животни век им може бити до 20 година.
Угроженост уреди
Генерално гледано, лориси спадају међу мање угрожене врсте. Најважнија угроза им је уништавање њихових станишта.
Родови уреди
- У централној Африци живе Arctocebus.
- Централна Африка је и домовина Perodicticus potto.
- На подручју јужне Индије и Шри Ланке живе лориси, названи и витки лориси.
- На подручју југоисточне Азије живе Nycticebusi.
Reference уреди
- ^ Groves, C.P. (2005). Wilson, D.E.; Reeder, D. M., ур. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (на језику: енглески) (3 изд.). Baltimore: Johns Hopkins University Press. стр. 121—123. ISBN 0-801-88221-4. OCLC 62265494.
- ^ „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива - Прилог I Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива”. pravno-informacioni-sistem.rs.
- ^ Brandon-Jones, D.; Eudey, A. A.; Geissmann, T.; Groves, C. P.; Melnick, D. J.; Morales, J. C.; Shekelle, M.; Stewart, C.-B. (2004). „Asian Primate Classification” (PDF). International Journal of Primatology. 25 (1): 100.
Literatura уреди
- Alterman, L. (1995). „Toxins and toothcombs: potential allospecific chemical defenses in Nycticebus and Perodicticus”. Ур.: Alterman, L.; Doyle, G.A.; Izard, M.K. Creatures of the Dark: The Nocturnal Prosimians. New York, New York: Plenum Press. стр. 413–424. ISBN 978-0-306-45183-6. OCLC 33441731.
Spoljašnje veze уреди
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Таксономија на Викиврстама