Лотика Цилермајер
Lotika Cilermajer (нем. Lotika Zellermeier; 1860, Краков — 1938, Вишеград) је била најстарија од три сестре Цилермајер које су се крајем 19. века доселиле у тадашњу аустроугарску провинцију Босну и Херцеговину из Кракова у Пољској. Иви Андрићу је послужила као инспирација за истоимену јунакињу[1] романа „На Дрини ћуприја“.
Lotika Cilermajer | |
|---|---|
 Lotika Cilermajer | |
| Датум рођења | 1860. |
| Место рођења | Krakov,  Austrijsko carstvo |
| Датум смрти | 1938. |
| Место смрти | Višegrad,  Kraljevina Jugoslavija |
Биографија уреди
О Лотикином детињству и најранијој младости се не зна готово ништа. Лотика се удаје у раној младости за доктора из Кракова чије име данас није познато. У двадесетој години постаје удовица. Убрзо после тога Лотика се, са сестрама, сели у Вишеград, тада у Аустроугарској. У исто време у Вишеград се селе још две јеврејске породице, Цалер (нем. Zaller) i Apfelmajer (нем. Apfelmeier), чији ће се животи додатно испреплетати.
Лотика се после првог брака више није удавала и није имала потомство.
О њеном животу после доласка у Подриње се зна нешто више. Лотика је у Вишеграду управљала хотелом „Zur Brücke“, кога су мештани звали „Лотикин хотел“. Власник хотела је био муж њене сестре Деборе, Адолф Цалер[2].
Током Лотикиног управљања хотелом, један од честих посетилаца хотела био је и Иво Андрић који се временом зближио са њом и њеном породицом.
Лотика је умрла 1938. године и сахрањена је на Јеврејском гробљу на Околиштима[1] код Вишеграда.
Лотика и Иво Андрић уреди
Иво Андрић је детињство и рану младост провео у Вишеграду[3] и често је боравио у Лотикином хотелу[4]. На основу односа који је развио са управницом хотела, Лотиком, направио је грађу за лик који ће се касније појавити у роману „На Дрини ћуприја“.
Када је освојио Нобелову награду 1961. године, Лотикине сестричине Ина и Хелена послале су му честитку, на коју је он срдачно одговорио.
Породица уреди
Лотикина сестра Дебора била је удата за Адолфа Цалера, који се такође помиње у роману Иве Андрића. Њихова ћерка Ина се удала за загребачког лекара Драгу Мараса са којим је до краја живота живела у Монтреалу, Канада.
Трећа сестра Аделаида била је удата за вишеградског предузетника Лавослава Шперлинга, са којим је имала петоро деце: синове Самуила, банкара кога су нацисти убили у Бечу 1941, Бењамина, који је био власник фабрике коже у Лајпцигу, такође убијен почетком Другог светског рата, Фердинанда, који је убијен на београдском Сајмишту, и ћерке Ану, која је као мала умрла од туберкулозе и Серафину, која је једина преживела рат. Претпоставља се да је разлог томе била чињеница да се удала за Антона Шкарду, Јеврејина који је носио чешко презиме.
Потомци Серафине и Антона: Ото, Адела, Владимир и Хелена су једини чланови вишеградске лозе Цилермајер. Серафинина праунука Јелена Ђуровић[5] је потпредседница Јеврејске заједнице Црне Горе.
Лотика данас уреди
Редитељ Емир Кустурица у националном парку Мокра Гора држи ресторан „Лотика“, а „Лотика д.о.о“ назив је и његовог приватног предузећа[6].
У сарадњи са Министарством културе Републике Србије, Кустурица се спрема да сними филмску оперу по роману „На Дрини ћуприја“[7]. За потребе снимања, на иницијативу Емира Кустурице и уз подршку Владе Републике Српске, у Вишеграду се планира изградња[8] Каменграда по узору на мокрогорски Дрвенград.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б „Прохујало са Лотиком”. Политика. 7. 9. 2009.
- ^ http://www.fokus.ba/vidi.php?rub=4&vijest=1432[мртва веза]
- ^ Политика: Андрић у Вишеграду: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Andriceva-kuca-pod-kljuchem.lt.html
- ^ http://visegrad24.info/portal/index.php?option=com_content&task=view&id=19558&Itemid=159&joscclean=1&comment_id=120[мртва веза]
- ^ Интервју Јелене Ђуровић израелском дневнику Исраел Хаyом
- ^ „Блиц Онлине | Кустурица: Нисам у сукобу интереса[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 07. 05. 2009. г. Приступљено 09. 05. 2009. Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
- ^ [„Министарство културе и информисања[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 27. 07. 2011. г. Приступљено 12. 10. 2010. Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ) Министарство културе и информисања]
- ^ „Каменград — споменик Иви Андрићу”. Политика. 1. 3. 2011.