Макрофагни инфламаторни протеин

Макрофагни инфламаторни протеини (MIP) припадају фамилији цитокина познатих као хемокини. Код људи, постоје два главна облика, MIP-1α и MIP-1β која се званично називају CCL3 и CCL4, респективно. Ова два хемокина су значајни фактори које производе макрофаге након стимулације са бактеријским ендотоксинима.[1] Они активирају људске гранулоците (неутрофиле, еозинофиле и базофиле), што може да доведе до акутне неутрофилске инфламације. Они такође индукују синтезу и ослобађање других проинфламаторних цитокина као што су интерлеукин 1 (IL-1), IL-6 и TNF-α из фибробласта и макрофага. Гени за CCL3 и CCL4 су лоцирани на људском хромозому 17.[2][3]

Хемокине (C-C мотив) лиганд 3
Идентификатори
СимболЦЦЛ3
Алт. симболиСЦYА3, МИП-1α
Ентрез6348
ХУГО10627
ОМИМ182283
ПДБ1Б50
РефСеqНМ_002983
УниПротП10147
Остали подаци
ЛокусХромозом 17 q12
Хемокин (C-C мотив) лиганд 4
Идентификатори
СимболЦЦЛ4
Алт. симболиСЦYА4, МИП-1β, ЛАГ1
Ентрез6351
ХУГО10630
ОМИМ182284
ПДБ1ХУМ
РефСеqНМ_002984
УниПротП13236
Остали подаци
ЛокусХромозом 17 q21-q23

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Схеррy; et al. (1988). „Resolution of the two components of macrophage inflammatory protein 1, and cloning and characterization of one of those components, macrophage inflammatory protein 1-beta”. J. Exp. Med. 168: 2251—2259. 
  2. ^ Irving; et al. (1990). „Тwо инфламматорy медиатор цyтокине генес аре цлоселy линкед анд вариаблy амплифиед он цхромосоме 17q”. Нуцлеиц Ацидс Рес. 18: 3261—3270. 
  3. ^ Мире-Слуис, Антхонy Р.; Тхорпе, Робин, ур. (1998). Цyтокинес (Хандбоок оф Иммунопхармацологy). Бостон: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-498340-5. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди