Малигни тумор
Овај чланак је недовршен. |
Малигни тумор је абнормална маса ткива која настаје као резултат неконтролисаног раста ћелија. Светска здравствена организација класификује туморе у четири главне групе: бенигне, туморе ин ситу, малигне туморе, и туморе неизвесног или непознатог понашања.[1] Малигни тумор се означава и као канцер. Пре абнормалног раста (познатог као неоплазија), ћелије често подлежу абнормалном обрасцу раста, као што је метаплазија или дисплазија.[2]
Међутим, метаплазија или дисплазија не напредују увек до неоплазије. Раст неопластичних ћелија премашује, и није координаран са растом нормалних ткива око њих. Раст се истрајно наставља у истом маниру прекомерном, чак и након престанка стимулуса. То обично узрокује настанак чворцића или тумора у оболелом делу тела.
Епидемиологија уреди
- Морбидитет/морталитет
Поред кардиоваскуларних болести, малигни тумори су водећи узрочник смрти у савременом свету. Сваки четврти мушкарац и свака пета жена умиру од неке малигне болести. Преко 90% болесника са малигним тумором умире због појаве метастаза
- Мушко-женски однос
Карцином дојке је најчешћа малигна болест жена, док су карциноми плућа и простате најчешће малигне болести мушкараца. Због тога се ове три малигне болести дефинишу као малигне болести са највећом инциденцијом. Код карцинома плућа, високу инциденцију прати и висок морталитет. У развијеним земљама, и поред високе инциденције, смртност од карцинома дојке и простате је мала.
- Животна доб
Најчешће малигне болести деце су леукемије. У Европи тренутно живи и ради око 400.000 људи који су у детињству излечени од различитих малигних тумора[3] Међутим, без обзира на охрабрујуће резултате, рак је и даље водећи узрок смртности у педијатријској популацији након прве године живота.
- Географске разлике
Епидемиолошке студије показују одређену правилност у географској заступљености појединих врста малигних болести. Тако је једна врста малигног тумора јетре (хепатоцелуларни карцином) ретка у западном свету, а честа у Кини и околним земљама Далеког истока. Карцином плућа је водећи тумор „трећег света“, вероватно као последица великог броја пушача.
Етиопатогенеза уреди
Тумори се деле на бенигне (доброћудне) и малигне (злоћудне). Основна разлика између бенигних и малигних тумора је та што малигни тумори имају способност инвазије и метастазирања.
- Неопластична трансформација ћелија
Малигне болести настају неопластичном трансформацијом ћелија и ткива. Неопластична трансформација је процес нарушавања ткивне хомеостазе у правцу неконтролисане пролиферације ћелија и инхибиције ћелијског умирања по типу апоптозе. Неопластична трансформација је вишестепени процес. Сваки степен карактеришу генетичке и епигенетичке измене које доводе до трансформације неизмењене („нормалне“) ћелије у малигну. Познато је да се, у току процеса неопластичне трансформације, у ћелијама губе различити контролни механизми, што доводи до увећања потенцијала раста, измена на ћелијским мембранама, кариотипских абнормалности, морфолошких и биохемијских измена, и измена других ћелијских особина. Као последица свих тих промена долази до неконтролисане деобе ћелија и формирања малигног тумора.
- Канцероген
Канцероген је свака супстанца или агенс који индукује развој малигне болести. Канцерогени су често, мада не и обавезно, и мутагени и тератогени. Уопштено, слично мутагенима, разликујемо хемијске, физичке и биолошке канцерогене.
Подела тумара на основу врсте ћелија или ткива уреди
Према најопштијој подели, малигни тумори се деле се на основу врсте ћелија или ткива од којих су серазвили, и то на:
- Епителне туморе – карциноми, мезенхимски тумори
- Туморе везивног ткива — међу којима су најпознатији саркоми.
- Туморе сачињене од епителних и мезенхимских ћелија — нпр. карцином дојке.
- Лимфоме и леукемије — малигне туморе крви и ћелија коштане сржи.
- Туморе нервних ћелија — који се развијају на нервном ткиву и крвним судовима мозга, менингеама, интракранијалним деловима можданих живаца, ембрионалним дефектима, хипофизи, епифизи и унутрашњој површини кранијума.[4]
- Ембрионалне туморе — који настају услед патолошке пролиферације ткива током органогенезе и могу се наћи у мозгу (медулобластом), симпатичком нервном систему (неуробластом), у бубрегу се локализује нефробластом или Вилмсов (Wилмс) тумор, у оку ретинобластом, у јетри хепатобластом, а ембрионални рабдомиосарком спада у саркоме меких ткива.
Поред пушења, верује се да на развој малигних тумора негативни ефекат имају и неке друге животне навике, као што је алкохолизам, гојазност, калорична исхрана, рана сексуална активност, промискуитет. Загађење радне и животне средине, зрачење, инфективни агенси, само су неки од фактора спољашње средине који се такође доводе у везу са развојем појединих врста малигних болести.
Метастазирање уреди
Метастазирање је појава „ширења“ тумора са места настанка на друга ткива и органе. Процес којим се одиграва метастазирање (метастатско ширење болести) може бити путем крвотока или лимфним путем. На другим ткивима или органима метастатски процес се детектује у виду ћелијских скупина или формираних нових тумора истог порекла.
Компликације уреди
Компликације малигних тумора се деле на ургентне, акутне и касне.
- Ургентне компликације
Настају од саме болести.Тако нпр. синдром лизе тумора код хиперлеукоцитозе у АЛЛ, синдрому горње шупље вене код лимфома локализованог у предњем медијастинуму, дисеминована интраваскуларна коагулопатија (ДИК) код промијелоцитне леукемије, компресија различитих тумора на виталне органе итд.
- Акутне компликације
Овав врсте компликација могу да буду благе и животно угрожавајуће. Акутне компликације се деле по захваћеним органима и системима, и приказане су на овој табели:
| Акутне компликације органског систем | Знаци и симптоми |
|---|---|
| Кардиопулмоналне | Трехобронхијална компресија, тампонада срца |
| Гастроинтестинлне | Орални мукозитис, езофагитис, гастритис улкус, тифитис, акутни панкреатитис |
| Бубрежне | Тубулопатија, протеинурија, акутна бубрежна инсуфицијенција |
| Јетрене | Акутна инсуфицијенција јетре |
| Неуролошке | Постериорни реверзибилни енцефалопалтски синдром, енцефалопатија |
| Мишићно-скелетне | Остеопенија, остеопороза, остеонекроза |
| Метаболичке | Кушингов синдром, електролитски и ацидобазни дисбаланс, синдром неадекватне секреције АДХ |
| Хематолошке | Поремећаји хемостазе, анемија, тромбоцитопенија, неутропенија |
| Инфективне | Фибрилна неутропенија, сепса, гљивичне инфекције, хепатитис C/Б, ХИВ |
| Психичке | Депресија, агитација, самоубилачки покушаји, агресија према околини |
| Опште | Алопеција, малакслост, кахексија |
- Касне компликације
Могу да буду пролазне и трајне. Касне компликације такође захватају бројне органе и системе, на првом месту: бубреге, јетру, штитасту жлезду, утичу на неуролошки, хормонски и когнитивни статус.[5]
Једна од кључних брига родитеља деце оболеле од рака јесте питање њиховог потомства. Плодност је врло вероватна код већине пацијената након завршеног лечења, али није загарантована. Зависи од стадијума/групе ризика, а самим тим и модалитета лечења. Оперативни захват у циљу излечења малигне болести који директно угрожава фертилитет (нпр. орхиектомија, овариектомија), зрачна терапија пелвиса, примена одређених цитостатских агенаса и ТМЋХ, значајно смањују шансе за потомство. Постоји могућност да се изврши криопрезервација јајних ћелија или семене течности пре почетка лечења, у циљу касније фертилизације.[6]
Извори уреди
- ^ „ИИ Неопламс”. Wорлд Хеалтх Организатион. Приступљено 19. 6. 2014.
- ^ Абрамс, Гералд. „Неопласиа И”. Архивирано из оригинала 31. 10. 2015. г. Приступљено 23. 1. 2012.
- ^ Вассал Г, Фитзгералд Е и сар. Цхалленгес фор цхилдрен анд адолесцентс wитх цанцер ин Еуропе: Тхе СИОП-Еуропе агенда. Педиатр Блоод Цанцер. 2014;61(9):1551-7.
- ^ Лоуис ДН, Охгаки Х, Wиестлер ОД, Цавенее WК, уредници. Wорлд Хеалтх Организатион Цлассифицатион оф тумоурс оф тхе централ нервоус сyстем. Лyон, Франце: ИАРЦ Пресс, 2007.
- ^ Дицкерман ЈД. Тхе лате еффецтс оф цхилдхоод цанцер тхерапy. Педиатрицс. 2007;119(3):554-68
- ^ Бизет П, Саиас-Магнан Ј. и сарадници. Сперм црyопресерватион бефоре цанцер треатмент: а 15-yеар моноцентриц еxпериенце. Репрод Биомед Онлине. 2012;24(3):321-30.
Спољашње везе уреди
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
| | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
