Матерхорн (нем. Matterhorn), познат и као Монте Червино (итал. Monte Cervino) или Сервин (франц. Cervin), је планински врх Пенинских Алпа. Налази се на висини од 4.478 m и један је од највиших врхова Алпа. Има облик стрме и закривљене пирамиде, чија је северна стена скоро вертикална и пружа се око 1.200 метара од ледника.

Матерхорн
Источна и сјеверна страна Маттерхорна
Највиша тачка
Надморска висина4.478 м
Координате45°58′35″ СГШ; 7°39′30″ ИГД / 45.976389° СГШ; 7.658333° ИГД / 45.976389; 7.658333 Координате: 45°58′35″ СГШ; 7°39′30″ ИГД / 45.976389° СГШ; 7.658333° ИГД / 45.976389; 7.658333
Географија
Матерхорн на карти Швајцарске
Матерхорн
Матерхорн
Државе Италија/  Швајцарска
МасивПенински Алпи
Пењање
Први успон14. јула 1856, Едвард Вимпер
Најлакши путХернли гребен

Матерхорн је дуго времена сматран неосвојивим. Године 1865. на Пенинске Алпе су дошле две експедиције са намером да се попну на најнедостижнији врх у Европи. Водила се трка између италијанских и седморице енглеских алпиниста, које је предводио Едвард Вимпер. Након неколико неуспешних покушаја, Вимпер је изабрао маршруту коју су становници Алпа до тада сматрали немогућом за успон - северно-источни гребен, који почиње од језера Шварцзе. Пошто није успевао да изабере добар смер, Вимпер је сматрао да треба да покуша да освоји врх и са источне стране. То је успео 14. јула 1865. када је постао први човек који је освојио Матерхорн. У повратку су четворица од седморице чланова екипе пала са стене у провалију. Вимпер и двојица његових колега остали су неповређени.

Матерхорн се налази на јужној граници швајцарскога кантона Вале. Током лета овде долазе љубитељи планинарења и планинског туризма, а током зиме љубитељи скијања на Алпима. Цермат, чувени центар зимских спортова, налази у подножју Матерхорна. Први авантуристи почели су да посећују долине река Мат и Зас око 1840. године. Цермат се налази на надморској висини од 1.860 метара. Постоји Бриг-Висп-Цермат, железничка линија која повезује долину Роне са областима које се налазе на већим висинама, и која је почела је са радом 1898.

Спољашње везе уреди