Медицинска катастрофа

Медицинска катастрофа или здравствена катастрофа је сваки ванредни догађај у здравственој служби неке територије изазван масовном несрећом, који проузрокује смрт, угрожава здравље становнишава у толико великом обиму, да он превазилази могућности расположивих снага и средстава здравства те територије за њихово збрињавање.[1] До катастрофе долази када се хазард (претња) реализује или постане манифестна, са штетом која настаје као последица догађаја и толико је велика да локални механизми за одговор постају недовољни, и потребна је спољашња помоћ.

Унутрашњост медицинске станице за збрињавање поврешених и оболелих у ртеону масовне катастрофе

Дефиниције катастрофе и медицинске катастрофе уреди

Дефиниција Светске здравствене организације и Уједињених нација

Дефинише катастрофу као: као резултат обимног еколошког слома у односу човека и околине, озбиљан и изненадан (или спор, као код суше) прекид у функционисању у толикој мери да су погођеној заједници потребни ванредни напори да се с њима носи, често уз спољну или међународну помоћ.

Дефиниција Переза и Томпсона

Дефинише катастрофу као: догађај, распрострањене, знатне штете, повреде или губитка живота или имовине, с којим се заједница не може носити, и током које долази до значајног прекида у функционисању погођене заједнице.

Цунy-јева дефиниција

Цунy у енгл. Prehospital and Disaster Medicine дефинише катастрофу као: ситуацију која је резултат природног феномена или оружаног сукоба која доводи до стреса, повреде људи, материјалне штете и економског пада великог обима.

Медицинска катастрофа

Најчешће примењивана медицинска дефиниција катастрофе јест да је то догађај који резултује бројем жртава кој превазилазе могућности здравственог система подручја у којем се догађај догодио

  • Здравствена катастрофа се односи на немогућност рада система јавног здравства и медицинске заштите појединих жртава.
  • Медицинска катастрофа се односи на здравствени систем или немогућност здравствене заштите за појединца као резултат новонасталог догађаја.

Хазард, ризик, догађај,штета коју изазива катастрофа уреди

Хазард

Хазард је све што представља опасност – природни феномен, феномен настао људским деловањем, или комбинација оба феномена, који имају потенцијал за штетно деловање на људско здравље, имовину, активност, и/или околину.

Са специфичним хазардом (претњом) или комбинацијом хазарда било због природног феномена или као последица људског деловања, повезане су све катастрофе,до којих долази када је штета која настаје као последица догађаја толико велика да локални механизми за одговор постају недовољни, и потребна је помоћ састране.

Ризик

Ризик, који се односи на један специфични хазард је објективна (математички) или субјективна (индуктивна) вероватноћа да ће се нешто лоше (негативно) догодити. (нпр веројатноћа земљотреса у северној Еуропи је прилично ниска у односу на Калифорнију или Турску, или вероватноћа да циклон задеси Индију или Средишњу Америку је велика у односу на вероватноћу у Канади).

Догађај

До догађаја долази када се хазард реализује или постаје манифестан. Тада он представља догађај који има потенцијал негативног утицаја на жива бића и/или њихово окружење

  • По карактеристикама — такви догађаји се међусобно разликују по типу: настајања, интензитета, трајања, размера и обима штете.
  • По времену настанка — могу бити: изненадни, поступни, спори, или одложеног настанка.
  • По трајању — може бити: кратког, дугог, средњег, или продуженог трајања. Догађаји кратког трајања могу трајати неколико секунди или минута, и зато морају бити у кореелацији са наглм наступом (потреси, цунамији, лавине, проклизавања тла, вулканске ерупције (које могу бити и пролонгиране), итд). Догађаји кратког трајања могу се наставити у неком облику и неколико сати или дана (нпр тропски циклони и поплаве). Догађаји средњег трајања су: епидемије, токсична или нуклеарна контаминација, пожари. Могу трајати данима или недедљама. Продужено трајање докгађаја које може бити неколико месеци или година су: суше, глад, епидемије, нуклеарна контаминација, итд.
Штета

Штета је негативан резултат дејства неког догађаја на друштво и његову средину. Догађаји могу довести до штете која може и не мора бити довољног обима да би довела до катастрофе.

Количина и карактер штете која је резултат догађаја, уз место догађаја, друштво, културу, ниво развоја, и спремности одређују хоће ли догађај довести до катастрофе или не.

Епидемиологија неких катастрофа уреди

Само у периоду од 1900. до 2013. године догодиле су се 25.552 природне катастрофе.[2]Од тога, највише је било хидролошких, па метеоролошких, геофизичких, климатских и биолошких непогода.[3][4][5] У њима је погинуло 65.009.766, повређено 15.221.227, погођено 13.566.647.548 људи, без дома је остало 337.112.287. Највише погинулих људи (23.422.542) било је услед суша, повређених (3.768.924) услед екстремних температура, погођених (6.872.264.928) услед поплава. Без дома, највише људи (176.755.739) је остало услед поплава. Највиша укупна материјална штета (1.872.273.246) нанета је услед олуја, док је број погођених услед клизишта и одрона био (45.376). Без дома, најмање људи (0) је остало услед епидемија и инфекција инсеката. Најмања укупна материјална штета (14.000) настала је након епидемија.[6]

Међу повредама у масовним катастрофама настаја краш синдром који је најчешћи у току земљотреса, цунамиа, лавина, ратних дејстава, терористичких дејстава и задесних индустријских и саобраћајник катастрофа, током којих настају прикљештења људи.

Најчешће катастрофе након којих настаје масовна појава краш синдрома код затрпаних особа
       
Ударни талас цунамија
Прикљештења земљотресом
Затрпавање лавином
Масовно рушење објеката
.

Претходна искуства са земљотресима који су изазвали велика структурна оштећења, показала су да је;

  • број преживелих, извучених из срушених зграда од 10 до 60%
  • око 20% преживелих упућује се на болничко лечење
  • инциденца краш синдрома код упућених на болничко лечење је од 2 до 20%.
  • око 50% или 1-10% од укупног броја прикљештених је са знацима акутне бубрежна инсуфицијенције а код преко 50% је потребна фасциотомија
  • око 0,1 до 2% завршава на дијализи до краја живота,
  • у преко 50% случајева краш синдрома са знацима акутне бубрежне инсуфицијенције спроведена је дијализа.
  • најчешће погођене регије тела код краш повреда су; доњи удови (око 74%), горњи удови (око 10%), труп (9%)

Искуства објављена у Свету приказују и следеће податке;

  • До 85% повређених са тешким повредама може доживети одређени степен рабдомиолизе, а око 15% болесника са рабдомиолизом може доживети акутну бубрежну инсуфицијенцију као компликацију, мада бројке варирају између појединих студија.
  • Рабдомиолиза је значајан узрок акутне бубрежна инсуфицијенција, и она се јавља код око 25% случајева са рабдомиолизом.[7]
  • У 18-то годишњој студији која је обухватила период од 1988. - 2005. године, код 217.000 повређених у разним несрећама у Свету, краш повреде задобило је 1900 лица. Од тог броја због рабдомиолизе (праћеном акутним застојем бубрежне функције) дијализи је подвргнуто 1200 повређених.[8]

Заједничке карактеристике масовних несрећа уреди

У заједничке карактеристике свих масовних несрећа које резултују медицинском катастрофом спадају:

  • Изненадна појава, са или без претходног наговештаја.
  • Настанак дејством природних сила или људског фактора.[9]
  • Велики људски губици, праћени масовном појавом погинулих, повређених, оболелих, психотрауматизованих
  • Велика материјална штета, често праћена и оштећењем медиицинских капацитета и средстава.
  • Раскорак између последицамасовне несреже и учинка снага за спасавање и збрињавање које су због ограничених могућности у диспропорцији

Критеријуми за катастрофу и подела и врсте катастрофа уреди

Догађај који доводи до великог броја жртава (масовна несрећа), може и не мора представљати катастрофу. Али ако локални ресурси нису довољни за збрињавање броја или врсте жртава, и потребна је медицинска спољашњу помоћ, тада је догађај довео до катастрофе.

Према данас устаљеним критеријумимима све маовне катастрофе се разврставају утри категорије: према броју погинулих, карактеру и последицама и према етиологији.

Природне катастрофе
  • Атмосферске
  • Хидросферске
  • Литосферске
  • Биосферске
  • Временске непогоде
  • Поплаве, лавине, морски таласи
  • Земљотреси, вулкани,[10] одрони, ђумски пожари.[11]
  • Епидемије, суше, епизоотије
Антропогене катастрофе
  • Техничко-технолошке
  • Рударске катастрофе
  • Пожари
  • Саобраћајне несреће
  • Радиолошко-хемијске несреће.
Савремени рат
  • Конвенционални рат
  • Нуклеарни, хемијски или -биолошки рат
  • Тероризам

Галерија (неких од последица масовних катастрофа) уреди

Битни организациони чиниоци у збрињавању повређених и оболелих током масовних несрећа уреди

 
Добра сарадња свих субјеката битан је чинилац за брзо и успешно збрињавање што већег броја повређених

У битне чиниоце за брзо и успешно збрињавање што већег броја повређених, оболеелих и психотрауматизованих, и ублажаваwе материјалних последица у масовним несрећама су:

  • Добра организованост, грађана, друштвених организација и здравствене службе једног региона или државе, пре настанка катастрофе. Ово се постиже кроз унапред сачињене планове на ниво: државе (која образује координационо тело владе и министарство за ванредне ситуације) и локалне управе (савет за безбедност, кризни штаб, служба за ванредне ситуације), за збрињавање п/о у масовним несрећама.[12]
  • Добра едукација свих служби које се ангажују на једној територији за случај масовних несрећа
  • Добра сарадња свих субјеката укључених у систем отклањања последица масовне катастрофе, на локалном, регионалном и светском нивоу
  • Преко заједнице у којој живе људи у катастрофом захваћеног подрућја; спречити нежељене гласине кроз медијске извештаје, поремећаје у раду различитих служби и свакодневно збивање.

Одговор на катастрофу уреди

Одговор на катастрофу има за циљ:

  • Уклонити нежељена дејства на здравље изазване катастрофалним догађајем
  • Утиецати на претњу која је довела до догађаја (смањити ризик за други догађај)
  • Смањити вулнерабилност (повећати отпорност) друштва за будуће катастрофалне догађаје
  • Побољшати спремност за катастрофе као одговор на будуће догађаје.

Основна начела збрињавање повређених и оболелих у масовним несрећама уреди

 
Примарно ангажоваје медицинских екипа једно је од основних начела збрињавања повређених и оболелих у масовним несрећама

Медицинско збрињавање великог броја повређених и оболелих у масовним несрећама треба да се заснива на следећим начелима:

Примарно ангажоваје медицинских екипа

Ово начело засновано је на правовременом ангажовању довољног броја екипе хитне медицинске помоћи, превентивних мешовитих екипа и појединачних специјалистичких екипа.

Тријажа повређених и оболелих

У свим катастрофама успех збрињавања у многоме зависи од организовања тријаже на месту масовне несреће. Тријажа треба бити стална и стручна (разврставање повређених и оболелих, према редоследу указивања прве медицинске помоћи, хируршке помоћи), у ком циљу се формирају привремени прихватни стационари и организовује сталан и безбедан транспорт (евакуацију) повређених, по могућству вертикалним транспортом (хеликоптерима) који је најефикаснији начин евакуацијеје (због велике брзине евакуације, приступачности месту масовне несреће, конфора итд).[13]

Основни принципи СТАРТ тријаже
ЦРВЕНИ I категорија
Непосредна интервенција
  • Иако им је угрожен живот ова категорија повређених има добру прогнозу
  • Пружити им правовремену помоћ на месту повређивања.
  • Захтевају минимално време и опрему за збрињавање
  • Изузетак могу бити особе са повредом главе (које не реагују на бол) и опечени (са обимним и дубоким опекотинама)
ЖУТИ II категорија
Одложена интервенција
  • Повређени су довољно стабилни да не захтевају неодложно збрињавање у циљу спашавања живота или екстремитета
  • Ова категорија повређених може чекати хируршку или медицинску интервенцију 2–4 сата
ЗЕЛЕНИ III категорија
Минимална интервенција
  • Лакше повређени који могу чекати хируршко или медицинско збрињавање дуже од 4 сата
  • Ако постоје слободни ресурси особе са повредом главе и трупа могу се разврстати у црвену тријажну категорију
ЦРНИ IV категорија
На чекању
  • Мртве особе
  • Особе које још показују знакове живота
  • Повређени су са великим бројем тешких повреда
  • Мала шанса за преживљавање
  • Чекају да се збрину повређени са бољом прогнозом
  • Обезбедити повољно окружење повређеном за време чекања на крајњи исход
  • Одлуку о формирању ове категорије доноси најискуснији здравствени радник
Функционална повезаност војног и цивилног здравства

Функционалној повезаности санитетске (војне) и цивилне (мирнодопске) здравствене службе, од изутерног је значаја не семо у ратним катастрофама већ и у мирнодопским условима.

Извори уреди

  1. ^ Ауф дер Хеиде Е. - Дисастер респонсе. Принциплес оф препаратион анд цоординатион - Мосбy Ед, Ст Лоуис, УСА, 1989
  2. ^ Цветковић, V., & Драгицевић, С. (2014). Спатиал анд темпорал дистрибутион оф натурал дисастерс. Јоурнал оф тхе Геограпхицал Институте Јован Цвијиц, САСА, 64(3), 293-309. . дои:10.2298/ијги1403293ц.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  3. ^ Цветковиц, V., & Мијалковиц, С. (2013). Спатиал анд темпорал дистрибутион оф геопхyсицал дисастерс. Јоурнал оф тхе Геограпхицал Институте Јован Цвијиц, САСА, 63(3), 345-359. . дои:10.2298/ијги1303345ц.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  4. ^ Цветковић, V., & Стојковић, D. (2015). Аналyсис оф геоспатиал анд темпорал дистрибутион оф стормс ас а натурал дисастер Интернатионал сциентифиц цонференце - Цриминалистиц едуцатион, ситуатион анд перспецтивес 20 yеарс афтер Водинелиц. Скопје: Фацултy оф сецуритy, Университy Ст. Климент Охридски - Битола ин цоллаборатион wитх Фацултy оф детецтивес анд сецуритy, ФОН Университy.
  5. ^ Цветковић, V. (2014). Тхе импацтс оф цлимате цхангес он тхе риск оф натурал дисастерс. Ин Т. Батковски (Ед.), Интернатионал yеарбоок оф тхе Фацултy оф сецуритy (пп. 51-62). Скопје: Фацултy оф сецуритy.
  6. ^ Цветковић, В. (2014). Анализа геопросторне и временске дистрибуције климатских катастрофа. Ин С. Милашиновић (Ед.), Транзиција и економски криминал (пп. 163-183). Београд: Криминалистичко-полицијска академија.
  7. ^ Е. Г. L. Бywатерс анд Ј. МцМицхаел:Цусх Сyндроме. Ин З. Цопе, едитор: Хисторy оф тхе Сецонд Wорлд Wар: Сургерy. стр. 73. Лондон, Хер Мајестy'с Статионарy Оффице. 1953.
  8. ^ Махмет С Север:Манагемент оф црусх-релатед ињуриес афтер дисастерс. Н Енгл Ј Мед 2006;354:1052-63.
  9. ^ Цветковић, V., Гачић, Ј., & Јаковљевић, V. (2015). Импацт оф цлимате цханге он тхе дистрибутион оф еxтреме температурес ас натурал дисастерс. Војно дело, 6/2015, пп. 21–42.
  10. ^ Цветковић, V. (2014). Геопросторна и временска дистрибуција вулканских ерупција НБП – Журнал за криминалистику и право, 2/2014, пп. 153–171.
  11. ^ Цветковић, V., Гачић, Ј., & Јаковљевић, V. (2015). Геопросторна и временска дистрибуција шумских пожара. Војно дело, 2(2016), пп. 108–127.
  12. ^ Линее Гуида (2006) "Аттивитà ди ассистенза тецница пер ил миглиораменто делле аттивитà оспедалиере ед ил мантенименто делле фунзиони стратегицхе ин ситуазиони ди емергенза" - Рома, Министеро Салуте
  13. ^ Ларцан А., Ното Р., (1989) Цатéгорисатион дес вицтимес ет рèглес ду триаге ен цас де гранде цатастропхе цивиле – Ург. Мéд.Парис

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).