Википедија

Meet the Press

Meet the Press[6][7] је недељни амерички телевизијски програм вести/интервјуа који се емитује на НБЦ мрежи. То је најдуговечнији програм у историји телевизије у САД, мада садашњи формат у малој мери подсећа на дебитантску епизоду 6. новембра 1947.[8] Meet the Press је специјализован за интервјуе са лидерима из Вашингтона, широм земље, па и света, о питањима политике, економије, спољне политике и других јавних послова, заједно са панелским дискусијама које пружају мишљења и анализе. Она се емитује из НБЦ-овог бироа у Вашингтону, (WRC-TV).

Meet the Press
Meet the Press са Чак Тодом
ЖанрЈавни послови/програми анализе вести
ТворацМарта Раунтри[1][2]
Лаwренце Е. Спивак[1]
РежијаРоб Мелицк[3]
Водитељ(и)Чак Тод
(фор паст модераторс, сее сецтион)
Презентер(и)Фред Фејси
Берт Фенс
Денис Хејсберт
Музичка тема„The Pulse of Events”[4] (четврти део свите The Mission)
Композитор(и)Џон Вилијамс
Држава пореклаСАД
Језик(ци)Енглески
Број сезона70
Број епизода3,600+ [недељно] [5]
Продукција
Продуцент(и)Џон Рејз
ЛокацијаНБЦ Њуз Вашингтон Биро, Вашингтон
КамераМулти-камера
Дужина трајања30 минута (1947–1992)
52 минута (1992–садашњост)
Продукцијска кућаНБЦ Њуз Продакшонс
ДистрибуцијаНБЦ
Емитовање
Прво приказивање6. новембар 1947 (1947-11-06) — садашњост
Спољашње везе
Званични сајт

Дуговечност програма Meet the Press делом се приписује чињеници да је он дебитовао током, тек друге службене „мрежне телевизијске сезоне” за америчку телевизију. То је био први информативни програм телевизијске мреже уживо на којем се појавио председник Сједињених Држава; ово се догодило у емисији 9. новембра 1975, у којој је гостовао Гералд Форд. До данас је програм водило 12 различитих модератора, почевши од ствараоца програма Марте Раунтри. Модератор емисије од 2014. године је Чак Тод, који је уједно и политички директор НБЦ Њуз.[9]

Формат

уреди

Формат програма састоји се од исцрпног индивидуалног интервјуа са домаћином, а понекад га прати округли сто или један на два интервјуа са личностима на противничким позицијама, било члановима Конгреса са супротних крила или политичким коментаторима. Првобитно и током већег дела своје историје полусатни програм, ова емисија се проширила на 60 минута, почевши од емитовања 20. септембра 1992.[10]

Историја

уреди

Meet the Press започео је на радију на Међусобном радиодифузном систему 1945. године као American Mercury Presents: Meet the Press,[11] програм за промоцију The American Mercury, часописа који је Ловренс Е. Спивак купио 1935.[12] Пре емитирања програма, Спивак је замолио новинарку Марту Раунтри, која је радила на радију, као и код Спивака као уредни уредник часописа, да критички размотри планове за нову радио емисију. На основу њених савета, Раунтри је створила нови радио програм који је назвала The American Mercury, 5. октобра 1945.[2]

Дана 6. новембра 1947. године, док је емисија још била у Међусобном радиодифузном систему, телевизијска права на програм откупио је фирма Џенерал Фудс, која је почела да Раунтри емисију на телевизијској мрежи НБЦ са скраћеним насловом Meet the Press; радио верзија је такође усвојила ново име. Иако неки извори придају Спиваку заслуге за стварање програма,[1][8] Роунтрее је сама развила идеју, а Спивак се придружио као копродуцент и пословни партнер у предузећу након што је емисија већ дебитовала.[2]

Meet the Press првобитно је представљена као 30-минутна прес-конференција са једним гостом и панелом испитивача. Њен први гост био је Џејмс Фарли, који је био генерални директор поште, председник Демократског националног комитета и менаџер кампање Франклин Делано Рузвелта током прва два мандата Њу дил администрације. Раунтри је била први домаћин емисије, једина модераторка у програму до данас.[2] Она се повукла 1. новембра 1953. године, а наследио ју је Нед Брукс, који је остао модератор до пензионисања 26. децембра 1965.[2] Спивак је постао модератор 1. јануара 1966, прелазећи са своје улоге сталног панелисте. Он је отишао у пензију 9. новембра 1975. године, у специјалном једносатном издању у којем је први пут гост био седећи председник, у овом случају Гералд Форд. Следеће недеље Бил Монро, претходно недељни панелиста попут Спивака годинама раније, преузео је функцију модератора и остао је на тој дужности до 2. јуна 1984.

Под Расертом

уреди
 
Расерт је интервјуи[е генерала Петера Пејса 2006. године.

Званичници мреже, забринути за будућност емисије, обратили су се Тиму Расерту, шефу уреда мреже у Вашингтону, DC. Он је преузео функцију модератора програма Meet the Press дана 8. децембра 1991. и остао на том положају до своје смрти 13. јуна 2008, постајући модератор са најдужим стажом у историји програма.[13]

За време Расерта, програм је проширен на један сат и постао је у мањој мери телевизијска прес-конференција, фокусирајући се више на Расертова питања и коментаре; Расерт је такође учествовао у дужим подробнијим интервјуима и био је домаћин панела стручњака који су дискутовали теме које су представљене у емисији те недеље. Расерт је окончавао свако издање слоганом, „То је све за данас. Вратићемо се следеће недеље. Ако је недеља, то је Meet the Press.”

Током професионалне фудбалске сезоне, Расерт, родом из Буфала у Њујорку и страствени навијач Буфало Билса,[14][15] понекад је додавао: „Go Bills!”, и повремено би питао панелисте: „How 'bout those Sabres?”, ако је Буфаловом НХЛ хокејашком тиму ишло добро. Сатиричари емисије представљени у понављајућем скечу у програму Уживо суботом увече често су одражавали његове импровизоване додатке у знак подршке за две професионалне спортске франшизе. До 2006. године, Meet the Press био је најбоље оцењени програм међу недељним јутарњим емисијама.[16]

Дана 13. јула 2008. Расерт је умро од изненадне коронарне тромбозе (изазване раскидом холестеролног плака).[17] Бивши водитељ НБЦ Најтли Њуз Том Брокау био је домаћин посебног издања Meet the Press posvećenog Rasetovom životu 15. juna 2008, u kojem je Rasertova stolica ostavljena prazna kao počast.[18]

Gostujući moderatori

уреди

Reference

уреди
  1. ^ а б в „60th anniversary background information”. msnbc.com. Архивирано из оригинала 2007-11-21. г. 
  2. ^ а б в г д „Martha Rountree: Radio/Television Producer, Writer, Host”. shemadeit.org. Paley Center for Media. Архивирано из оригинала 2016-03-04. г. 
  3. ^ „Meet the Press - Credits”. NBCUniversal. Приступљено 31. 7. 2017. 
  4. ^ „The Sounds of War”. Slate. април 2003. 
  5. ^ (do 2017)
  6. ^ „Meet the Press: Cast & Details”. TV Guide. Приступљено 30. 12. 2008. 
  7. ^ „About Meet The Press”. MSNBC. Архивирано из оригинала 3. 2. 2004. г. Приступљено 30. 12. 2008. 
  8. ^ а б „Meet the Press: U.S. Public Affairs/Interview”. Museum of Broadcast Communications. Архивирано из оригинала 25. 9. 2012. г. 
  9. ^ „Chuck Todd Takes Helm of 'Meet the Press'”. NBC News. Приступљено 14. 8. 2014. 
  10. ^ David Paul Kuhn (2008-06-13). „Memorable Tim Russert moments”. Politico. Приступљено 2008-06-14. 
  11. ^ „60 Years Ago in News History: America Meets the Press”. Newseum. Архивирано из оригинала 17. 11. 2008. г. 
  12. ^ „American Mercury Sold to L. E. Spivak”. The New York Times. 23. 1. 1935. Приступљено 2017-08-02. 
  13. ^ „Fast facts about the longest-running program in TV history”. MSNBC.com. Архивирано из оригинала 2007-11-21. г. 
  14. ^ „In the Hot Seat”. The Washington Post. 23. 5. 2004. Приступљено 12. 5. 2010. 
  15. ^ „Tim Russert's Commencement Address – CUA Office of Public Affairs”. Архивирано из оригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено 20. 10. 2020. 
  16. ^ „Tim Russert hits ratings milestone”. USA Today. 24. 4. 2006. 
  17. ^ Jill Lawrence (14. 6. 2008). „NBC's Tim Russert dead at 58”. USA Today. Приступљено 14. 12. 2008. 
  18. ^ „NBC remembers Russert on first 'Meet the Press' since his death”. CNN.com/US. 15. 6. 2008. Приступљено 14. 12. 2014. 
  19. ^ „Transcript for August 15 – Meet the Press”. NBC News. 15. 8. 2004. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди
 
Meet the Press на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Meet_the_Press&oldid=27677318”