Метаанализа

У статистици, метаанализа комбинује резултате неколико студија које се баве сродним истраживачким хипотезама. У свом најједноставнијем облику, она се састоји од идентификације заједничке мере ефекта величина, и стога пондерисана аритметичка средина може да буде исход метаанализе. Пондерисање може да одражава величине узорака индивидуалних испитивања, као и низ других разлика међу студијама. Генерална сврха метаанализе је формулисање ефективније процене стварног односа величина.

Метаанализе су често, мада не увек, важне компоненте процедуре системских прегледа. На пример, метаанализа се може применити на резултате неколико клиничких испитивања медицинског третмана с циљем стицања бољег разумевања његовог степена делотворности. Овде је подесно следити терминологију коју је користила Кохранска колаборација, и користити „метаанализу“ за означавање статистичких метода комбиновања података, остављајући друге аспекте синтезе истраживања, попут комбиновања информација квалитативних студија, за генералнији контекст систематских прегледа.

Литература

• Cooper, H. & Hedges, L.V. (1994). The Handbook of Research Synthesis. New York: Russell Sage.
• Cornell, J. E. & Mulrow, C. D. (1999). Meta-analysis. In: H. J. Adèr & G. J. Mellenbergh (Eds). Research Methodology in the social, behavioral and life sciences (pp. 285-323). London: Sage.
• Norman, S.-L. T. (1999). Tutorial in Biostatistics. Meta-Analysis: Formulating, Evaluating, Combining, and Reporting. Statistics in Medicine, 18, 321-359.
• Sutton, A.J., Jones, D.R., Abrams, K.R., Sheldon, T.A., & Song, F. (2000). Methods for Meta-analysis in Medical Research. London: John Wiley. ISBN 978-0-471-49066-1
• Higgins JPT, Green S (editors). Cochrane Handbook for Systematic Reviews of Interventions Version 5.0.1 [updated September 2008]. The Cochrane Collaboration, 2008. Available from www.cochrane-handbook.org
• Thompson, Simon G; Pocock, Stuart J (2. 11. 1991). „Can meta-analysis be trusted?” (PDF). The Lancet. 338 (8775): 1127—1130. PMID 1682553. doi:10.1016/0140-6736(91)91975-Z. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 11. 2011. г. Приступљено 17. 6. 2011. . Explores two contrasting views: does meta-analysis provide "objective, quantitative methods for combining evidence from separate but similar studies" or merely "statistical tricks which make unjustified assumptions in producing oversimplified generalisations out of a complex of disparate studies"?
• Wilson, D. B., & Lipsey, M. W. (2001). Practical meta-analysis. Thousand Oaks: Sage publications. ISBN 978-0-7619-2168-4
• O'Rourke, K. (2007) Just the history from the combining of information: investigating and synthesizing what is possibly common in clinical observations or studies via likelihood. Oxford: University of Oxford, Department of Statistics. Gives technical background material and details on the "An historical perspective on meta-analysis" paper cited in the references.
• Owen, A. B. (2009). "Karl Pearson's meta-analysis revisited". Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јул 2011) Annals of Statistics, 37 (6B), 3867-3892. Supplementary report.
• Ellis, Paul D. (2010). The Essential Guide to Effect Sizes: An Introduction to Statistical Power, Meta-Analysis and the Interpretation of Research Results. United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-14246-5
• Bonett, D.G. (2009). Meta-analytic interval estimation for standardized and unstandardized mean differences, Psychological Methods, 14, 225-238.

Спољашње везе

• Кохранов приручник систематских прегледа истраживања
• Ефекат величине Архивирано на сајту Wayback Machine (26. април 2015)