Метаболички пут
У биохемији, метаболички путеви су серије хемијских реакција које се јављају унутар ћелије. У сваком путу, главно једињење се модификује путем серије хемијских реакција.[1] Ензими катализују те реакције,[2]:26 и често су неопходни дијетарни минерали, витамини, и други кофактори да би они коректно функционисали. Због мноштва хемикалија (а.к.а. „метаболита“) који могу да учествују, метаболички путеви су обично прилично сложени. Поред тога, реакције бројних различитих путева се упоредо одвијају унутар ћелије. Колекција путева се назива метаболичка мрежа. Метаболички путеви су важни за одржавање хомеостазе унутар организма. Путеви катаболизма (разлагања) и анаболизма (синтезе) често раде независно да би се формирали нови молекули као крајњи продукти.[3][4]
Метаболички путеви обухватају вишестепене модификације иницијалних молекула. Резултујући продукти се могу користити на један од три начина:
- Да се одмах користе,
- Да иницирају друге метаболичке путеве
- Да се складиште у ћелији
Супстрат улази у метаболички пут у зависности од потреба ћелије и доступности супстрата. Повишење концентрације анаболичког и катаболичког интермедијера и/или крајњег продукта може да утиче на брзину метаболизма датог пута.
Регулација уреди
Флукс целокупног пута је регулисано корацима који одређује брзину.[2]:577–578 То су најспорији кораци у мрежи реакција. Корак који ограничава брзину се јавља у близини почетка пута и реулсан је повратном инхибицијом, што ултиматно контролише свеукупну брзину пута.[5] Метаболички пут у ћелији може да буде регулисан ковалентним или нековалентним модификацијама. Ковалентна модификација обухвата адицију или уклањање хемијске везе, док нековалентна модификација (такође позната као алостерна регулација) је везивање регулатора за ензим путем водоничних веза, електростатичких интеракција, и Ван дер Валсових сила.[6]
Стопа промета у метаболичком путу, такође позната као метаболички флукс, је регулисана стехиометријским реакционим моделом, брзином искориштавања метаболита, и транслокационим темпом молекула кроз липидни двослој.[7] Регулационе методе су базиране на експериментима у којима се користи 13C-обележавање, и анализа нуклеарном магнетном резонанцом (НМР) или гасном хроматографијом-масеном спектрометријом (ГЦ-МС) изведених масених композицаја.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Алисон, Снапе. Биоцхемистрy анд молецулар биологy. Папацхристодоулоу, Деспо К., Еллиотт, Wиллиам Х., Еллиотт, Дапхне C. (Фифтх изд.). Оxфорд. ИСБН 9780199609499. ОЦЛЦ 862091499.
- ^ а б Давид L. Нелсон; Цоx, Мицхаел M. (2008). Лехнингер принциплес оф биоцхемистрy (5тх изд.). Неw Yорк: W.Х. Фрееман. ИСБН 978-0-7167-7108-1.
- ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.
- ^ Давид L. Нелсон; Мицхаел M. Цоx (2005). Принциплес оф Биоцхемистрy (IV изд.). Неw Yорк: W. Х. Фрееман. ИСБН 0-7167-4339-6.
- ^ Хилл, Стеве А.; Ратцлиффе, Р. Георге (1999). Кругер, Ницхолас Ј., ур. Регулатион оф примарy метаболиц патхwаyс ин плантс : [процеедингс оф ан интернатионал цонференце хелд он 9 - 11 Јануарy 1997 ат Ст Хугх'с Цоллеге, Оxфорд ундер тхе ауспицес оф тхе Пхyтоцхемицал Социетy оф Еуропе]. Дордрецхт [у.а.]: Клуwер. стр. 258. ИСБН 9780792354949.
- ^ Wхите, Давид (1995). Тхе пхyсиологy анд биоцхемистрy оф прокарyотес. Неw Yорк [у.а.]: Оxфорд Университy Пресс. стр. 133. ИСБН 978-0-19-508439-9.
- ^ Wецкwертх, Wолфрам, ур. (2006). Метаболомицс метходс анд протоцолс. Тотоwа, Н.Ј.: Хумана Пресс. стр. 177. ИСБН 9781597452441.
