Метагалаксија
Метагалаксија или астрономска васиона је највећи познати систем објеката који су међусобно повезани гравитационом интеракцијом. Метагалаксија је џиновски систем који садржи неколико милијарди галаксија, а њене димензије се процењују према црвеном помаку квазара и износе 9.000 МПц.
На растојањима већим од пар стотина MPc метагалаксија се по првој апроксимацији може сматрати као хомогена и изотропна.
Подела уреди
Метагалаксија се састоји од галаксија које се већином групишу у групе галаксија и галактичка јата. Галаксије ван јата се ретко налазе, а растојање између галаксија у односу на њихове димензије су много мања него код звезда, те је зато много већа вероватноћа да ће доћи до судара између галаксија, него између звезда.
Групе галаксија уреди
Групе галаксија су мањи системи метагалаксије. Садрже неколико десетина галаксија, обично не више од 50 у пречнику 1–2 MPc. Маса групе галаксија креће се између маса јако великих елиптичких галаксија и јата галаксија и износи око 1013 маса Сунца. Групе галаксија су најчешће структуре галаксија у васиони.
Наша галаксија припада тзв. „Локалној групи”. Локална група галаксија представља скуп од тридесетак гравитационо повезаних галаксија коме припада и Млечни пут на полупречнику од око 1 мегапарсека (МПц) од Млечног пута. Галаксије су међусобно гравитационо повезане.[1] Главни чланови Локалне групе су Млечни пут, галаксија Андромеда, галаксија Троугао и Мафеји 1. Остали чланови су елиптични и неправилни патуљци који су сателити главних галаксија. Галаксије Андромеда и Троугао су најудаљенији објекти видљиви голим оком, а осим њих (и Млечног пута), од чланова Локалне групе једино су још Велики и Мали Магеланов облак видљиви голим оком.[2]
Галактичка јата уреди
Галактичка јата (кластери) су већи системи метагалаксије. Оне садрже стотине или хиљаде галаксија. Најмасивнија галактичка јата имају правилан, скоро сферан облик и називају се богата јата. Састоје се углавном од елиптичких и дисколиких галаксија и броје до 30.000 чланова.
Карактеристике богатих јата су хомогена структура и велика концентрација галаксија у центру јата. Најсјајнији чланови ових јата су галаксије чији је апсолутни сјај –21 магнитуда и они се користе за процењивање даљине. Јата су динамички стабилна и поред повремених судара галаксија, као и активности неких од њих, због тога што је апсолутна потенцијална енергија глактичког јата већа од збира кинетичких енергија његових чланова, као и због доприноса тамне (невидљиве) материје у јату.
Галактичка јата се групишу у суперјата галаксија. Највеће познате структуре галаксија називају се џиновска влакна. Димензије су им између 200 и 300 MPc. У њима је јако концентрисана материја окружена огромним празним простором, али се суперјата не карактеришу међусобном гравитационом интеракцијом компонената.[3]
Међугалактичка материја уреди
Међу галаксијама налази се међугалактичка материја о којој још увек није много познато. На основу мерења X-зрачења из појединих галактичких јата, показана су постојања јонизованог врелог гаса температуре око 70.000 К. Овакав врели гас делом је примордијалног порекла, делом потиче од корона џиновских елиптичких галаксија, а може настати и од судара галаксија или мањих јата. Код судара маса једне компоненте расте на рачун друге.[4]
Посматрања уреди
Галактичка јата су детектована у посматрањима помоћу разних опсервационих техника и детаљно су проучавана многим методама.
Појединачне галаксије или јата могу да се проучавају оптичким или инфрацрвеним спектром. Галактичка јата се оптичким телескопима детектују тражећи најгустије области, а потврђују се црвеним помаком у инфрацрвеном спектру. С друге стране, сам инфрацрвени спектар је много кориснији за детектовање усамљених јата.
Телескопима у X-спектру се детектује врућа плазма која детектује X-зраке. Јата су поред активних галактичких језгара најсветлији емитери X-зрака међу вангалактичким објектима.
- Радио спектар:
У галактичким јатима је пронађен велики број дифузионих структура које емитују у радио спектру.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Рицхард А. Матзнер, ур. (2001). Дицтионарy оф Геопхyсицс, Астропхyсицс анд Астрономy. Бока Ратон: ЦДЦ Пресс ЛЛЦ. ИСБН 978-0-8493-2891-6.
- ^ Паул Мурдин, ур. (2001). Енцyцлопедиа оф Астрономy анд Астропхyсицс. Институре оф Пхyсицс Публисхинг. стр. 2203—2207 стр. ИСБН 978-0-7503-0440-5.
- ^ Вангалактичка астрономија, Космологија Архивирано на сајту Wayback Machine (29. децембар 2014), пп. 2; приступљено: 29.децембар 2014.
- ^ Интергалактички медијум, приступљено: 29. децембар 2014.
Литература уреди
- Општа астрофизика, Вукићевић-Карабин Мирјана, Атанацковић Олга, 2010, Завод за уџбенике и наставна средства ISBN 978-86-17-16947-1