Метарски систем
Метарски систем јединица је уређени скуп мерних јединица, настао у Француској 1795. године, како би се створио систем мерних јединица „за сва времена, за све народе”, за разлику од дотадашњих, које су се ослањале на присилу (ауторитет) и често се мењале с променом власти или владара. Намера је била да се мерне јединице базирају на природним прамерама, да се одабере за сваку величину по једна јединица, а од ње децималним поступком створе веће и мање јединице. За јединицу дужине одабран је 40-милионити део запремине меридијана, назван метар (заправо започело се са 10-милионитим делом дужине меридијана који из Северног пола иде до екватора и пролази кроз Париз), а из њега следи јединица површине квадратни метар и јединица запремине кубни метар. За јединицу масе (тада се називала тежином) одабрана је маса кубног центиметра воде, названа грам, а накнадно се усталила хиљаду пута већа јединица, килограм. Из децималних јединица метарског система развиле су се и неке јединице с посебним називима, на пример ар, хектар, литра, тона.
Метарски систем јединица развијао се и проширивао током 19. века, поједине су јединице добијале посебне називе (ампер, ом, волт, ват и друге), а из њега је 1901. настао Ђиорђијев систем или МКСА-систем, основан на јединицама метар, килограм, секунда и ампер, из којег се развио данашњи Међународни систем јединица.[1]
Међународни систем мерних јединица уреди
Међународни систем мерних јединица или међународни систем јединица (скраћено СИ према француском називу Système International d'Unités) је систем мерних јединица чија је употреба законом прописана у свим државама света осим САД-а, Либерије и Мјанмара.
Мерне јединице у међународном систему се дефинишу у Међународном бироу за тегове и мере (фр. Bureau International des Poids et Mesures) са седиштем у Севресу крај Париза. Биро је основан 1875, када је 17 држава потписало Договор о метру (фр. Convention du Mètre). У Југославији је међународни систем уведен у употребу 1. јануара 1981, чиме су неке до тада кориштене јединице постале незаконите.
Јединице међународног система (јединице СИ) се деле на:
- основне јединице СИ
- изведене јединице СИ с посебним називима и знаковима
- изведене јединице СИ без посебних назива и знакова
Категорија допунских јединица у којој су били радијан и стерадијан укинута је 1995, чиме су те јединице постале изведене јединице СИ с посебним називима и знаковима.
уреди
Дуална употреба или конфузија између метричких и неметричких јединица и конфузија метричких симбола резултирала је бројним озбиљним инцидентима. Ови укључују:
- Због озбиљних грешака у лечењу које су резултат конфузије између mg и μg, дозе мање од једног милиграма морају бити изражене у потпуности написаним микрограмима (симбол μg је забрањен) у Шкотској здравственој служби.[2]
- Лет авиона компаније American International Airways из Мајамија, Флорида за Мајкуетиу, Венецуела, дана 26. маја 1994. године био је претоварен. Степен претовара био је у конзистентан са погрешним читањем копнене посаде, која је поистоветила килограмске ознаке на терету са фунтама.[3]
- Године 1999, Институт за праксу безбедних лекова је известио да је конфузија између грејна и грама довела до тога да је пацијент примао фенобарбитал 0,5 грама уместо 0,5 грејна (0,032 грама) након што је лекар погрешно прочитао рецепт.[4]
- Канадска несрећа „Гимли једрилице” из 1983. године, када је авион Боинг 767 остао без горива усред лета због две грешке приликом израчунавања залиха горива првог авиона Ер Канаде користећи метричке мере: механичари су погрешно израчунали количину горива потребног авиону услед њиховог непознавања метричких јединица.[5]
- Основни узрок губитка Насиног Марсовог климатског орбитера вредног УС $125 милиона 1999. године била је неусклађеност јединица - инжењери свемирске летелице израчунали су потисне силе потребне за промене брзине помоћу америчких уобичајних јединица (лбф), док је тим који је изградио потиснике очекивао вредности у метричким јединицама (Ns) према договореној спецификацији.[6][7]
Табела конверзије уреди
Током своје еволуције, метрички систем је усвојио многе мерне јединице. Увођење СИ је рационализовало начин на који су мерне јединице дефинисане, као и листу јединица у употреби. Оне су сада каталогизоване у званичној брошури СИ.[8] Доња табела наводи јединице мере у овом каталогу и приказује факторе конверзије који их повезују са еквивалентним јединицама које су биле у употреби уочи усвајања СИ[9][10][11][12]
| Величина | Димензија | СИ јединица и симбол | Стара једница и симбол | Конверзија фацтор |
|---|---|---|---|---|
| време | T | секунда (s) | секунда (s) | 1 |
| Дужина | L | метре (m) | центиметар (cm) ангстрем (Å) |
0,01 10−10 |
| Маса | M | килограм (kg) | грам (g) | 0,001 |
| Електрична струја | I | ампер (A) | интернационални ампер абампер или биот статампер |
1,000022 10,0 3,335641 × 10-10 |
| Температура | Θ | келвин (К) степен Целзијуса (°C) |
Целзијус (°C) | [K] = [°C] + 273,15 1 |
| Јачина светлости | Ј | кандела (cd) | интернационална кандла | 0,982 |
| Количина супстанце | N | мол (mol) | Нема наслеђене јединице | н/а |
| Површина | L2 | квадратни метар (m2) | ар (a)[13] | 100 |
| Убрзање | LT−2 | (m⋅s−2) | гал (гал) | 10−2 |
| Фреквенција | T−1 | херц (Hz) | циклуса по секунди | 1 |
| Енергија | L2MT−2 | џул (J) | ерг (erg) | 10−7 |
| Снага | L2MT−3 | ват (W) | (erg/s) коњска снага (кс) Pferdestärke (ПС) |
10−7 745,7 735,5 |
| Сила | LMT−2 | њутн (N) | дин (dyn) стен (sn) килопонд (kp) |
10−5 103 9,80665 |
| Притисак | L−1MT−2 | паскал (Pa) | барија (Ba) пеза (pz) атмосфера (at) |
0.1 103 1,01325 × 105 |
| Електрични набој | IT | kulon (C) | abkulon statkulon ili franklin |
10 3,335641 × 10-10 |
| Razlika potencijala | L2MT−3I−1 | волт (V) | internacionalni volt abvolt statvolt |
1,00034 10−8 2,997925 × 102 |
| Kapacitet | L−2M−1T4I2 | фарад (F) | абфарад статфарад |
109 1,112650 × 10-12 |
| Индуктанца | L2MT−2I−2 | хенри (H) | абхенри статхенри |
10−9 8,987552 × 1011 |
| Електрична отпорност | L2MT−3I−2 | ом (Ω) | интернационални ом абом статом |
1,00049 10−9 8,987552 × 1011 |
| Електрична проводљивост | L−2M−1T3I2 | сименс (S) | интернационални мхо (℧) абсименс статмхо |
0,99951 109 1,112650 × 10-12 |
| Магнетски флукс | L2MT−2I−1 | вебер (Wb) | максвел (Mx) | 10−8 |
| Густина магнетног флукса | MT−2I−1 | тесла (T) | гаус (G) | 10−4 |
| Јачина магнетног поља | IL−1 | (A/m) | ерстед (Oe) | 103⁄4π = 79,57747 |
| Динамичка вискозност | ML−1T−1 | (Pa⋅s) | пуаз (P) | 0,1 |
| Кинематичка вискозност | L2T−1 | (m2⋅s−1) | стокс (St) | 10−4 |
| Светлосни флукс | J | лумен (lm) | стилб (sb) | 104 |
| Осветљење | JL−2 | лукс (lx) | фот (ph) | 104 |
| Радиоактивна активност | T−1 | бекерел (Bq) | кири (Ci) | 3,70 × 1010 |
| Апсорбована (радијациона) доза | L2Т−2 | греј (Гy) | рад (рад) | 0.01 |
| Еквивалентна доза радијације | L2T−2 | сиверт | rem | 0,01 |
| Каталитичка активност | NT−1 | катал (kat) | ензимска јединица(U) | 1/60 μkat |
СИ брошура такође наводи одређене не-СИ јединице које се широко користе у СИ у питањима свакодневног живота или јединице које су тачно дефинисане вредности у смислу СИ јединица и које се користе у посебним околностима да задовоље потребе комерцијалних, правних или специјализованих научних интереса. Ове јединице укључују: [8]
| Величина | Димензија | Јединица и симбол | Еквиваленција |
|---|---|---|---|
| Маса | M | тона (t) | 1.000 kg |
| Површина | L2 | хектар (ha) | 0,01 km2 104 m2 |
| Запремина | L3 | литар (L или l) | 0,001 m3 |
| Време | T | минут (min) сат (h) дан (d) |
60 s 3600 с 86.400 s |
| Притисак | L−1MT−2 | bar | 100 kPa |
| Планарни угао | ниједна | степен (°) минут (′) секунда (″) |
(π⁄180) rad (π⁄10.800) rad (π⁄648.000) rad |
Reference уреди
- ^ Metarski sistem jedinica, [1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2018.
- ^ „Prescribing Information for Liquid Medicines”. NHS Scotland. Приступљено 11. 11. 2018.
- ^ „NTSB Order No. EA-4510” (PDF). Washington, D.C.: National Transportation Safety Board. 1996. Приступљено 3. 8. 2008.
- ^ „ISMP Quarterly Action Agenda: April–June, 1999”. Institute for Safe Medication Practices. 14. 7. 1999. Архивирано из оригинала 12. 7. 2017. г. Приступљено 3. 8. 2008.
- ^ Williams, Merran (2003). „The 156-tonne Gimli Glider” (PDF). Flight Safety Australia: 22—27. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 05. 2013. г. Приступљено 4. 12. 2012.
- ^ „NASA's metric confusion caused Mars orbiter loss”. CNN. 30. 9. 1999. Приступљено 21. 8. 2007.
- ^ „Mars Climate Orbiter; Mishap Investigation Board; Phase I Report” (PDF). NASA. 10. 11. 1999. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 10. 2009. г. Приступљено 25. 8. 2011.
- ^ а б International Bureau of Weights and Measures (2006), The International System of Units (SI) (PDF) (8th изд.), стр. 111—120, ISBN 92-822-2213-6
- ^ „Index to Units & Systems of Units”. sizes.com. Архивирано из оригинала 26. 8. 2012. г. Приступљено 9. 4. 2011.
- ^ „Factors for Units Listed Alphabetically”. NIST Guide to the SI. 2. 7. 2009. Приступљено 14. 4. 2011.
- ^ International Union of Pure and Applied Chemistry (1993). Quantities, Units and Symbols in Physical Chemistry, 2nd edition, Oxford: Blackwell Science. ISBN 0-632-03583-8. пп. 110–116. Electronic version..
- ^ Фенна, Доналд (2002). Оxфорд Дицтионарy оф Wеигхтс, Меасурес анд Унитс. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-860522-5.
- ^ БС350:Парт 1:1974 Цонверсион фацторс анд таблес Парт 1. Басис оф таблес. Цонверсион фацторс. Бритисх Стандардс Институтион. 1974. стр. 7.
Спољашње везе уреди
- CBC Radio Archives For Good Measure: Canada Converts to Metric
- US Metric Association Архивирано на сајту Wayback Machine (17. април 2019) Metrication in other countries