Мијајло Марсенић
Мијајло Марсенић (Беране 9. март 1993) српски је рукометаш рођен у Црној Гори. Тренутно игра за немачки Фиксе Берлин на позицији пивота, а за репрезентацију Србије игра од 2012. године.
| Мијајло Марсенић | |||
|---|---|---|---|
 Марсенић 2017. | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Мијајло Марсенић | ||
| Надимак | Марса | ||
| Датум рођења | 9. март 1993. | ||
| Место рођења | Беране, СРЈ | ||
| Висина | 203 m | ||
| Супружник | Марија Марсенић | ||
| Информације о каријери | |||
| Позиција | пивот | ||
| Тренутни клуб | Фиксе Берлин | ||
| Број | 93 | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 2009—2010 | Беране | ||
| 2010—2014 | Партизан | ||
| 2014—2015 | Металург Скопље | ||
| 2015 | Партизан | ||
| 2015—2018 | Вардар | ||
| 2018— | Фиксе Берлин | ||
Ожењен је и са супругом Маријом Марсенић (девојачки Бабић) има сина Лазара. Од 2018. године игра за немачки клуб РК Фиксе Берлин.
Каријера уреди
Каријеру је почео у Беранама, а у Партизан је дошао 2010. године. Са Партизаном је био првак државе (2011. и 2012), освајач купа (2012. и 2013) и победник суперкупа (2011. и 2012). године. Наступајући за клуб из Хумске Марсенић је два пута играо у групној фази Лиге шампиона и то у сезонама 2011/12. и 2012/13. а у сезони 2010/11. играо је у полуфиналу Челенџ купа. У лето 2014. године постао је члан скопског Металурга али је клуб напустио крајем исте године након што је македонски шампион доспео у велике финансијске проблеме. Током зиме 2015. вратио се у Партизан са којим је потписао уговор до краја сезоне.[1][2]
Наступао је 2011. године за кадетску репрезентацију Србије на светском првенству и 2012. за јуниорску репрезентацију на европском првенству. За сениорску репрезентацију Србије наступао је у квалификацијама за светско првенство 2014. године.
Успеси уреди
Партизан
- Првенство Србије (2) : 2011. и 2012.
- Куп Србије (2) : 2012. и 2013.
- Суперкуп Србије (2) : 2011. и 2012.
Референце уреди
Спољашње везе уреди
- Профил на сајту Партизана[мртва веза]
- Профил на сајту ЕХФ Архивирано на сајту Wayback Machine (27. фебруар 2015)