Милена Мијалковић Николић
Милена Мијалковић Николић (Пирот, 1923 – 2015)[1] била је српска сликарка, историчарка уметности, ликовни критичар, позорнишна радница, професорка и уметнички стваралац у пиротском крају.[2]
Милена Мијалковић Николић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1923 |
| Место рођења | Пирот |
| Датум смрти | 2015 |
Биографија
уредиДипломирала је на групи за сликарство на Вишој педагошкој школи у класи професора Анте Абрамовића и историју уметности на Филозофском факултету у Београду.[3]
Радила је као ликовни педагог у Учитељској школи и Гимназији у Пироту. Са успехом је руководила ликовном секцијом, драмском и рецитаторском. Петнаест година је радила у Народном позоришту у Пироту као редитељка, глумица, сценографкиња и костимографкиња. Завршила је курсеве др Хуга Клајна, изузетног театролога, затим Предрага Милошевића, музиколога, Милице Бабић Јовановић, костимографкиње, Раше Плаовића, изузетног српског глумца и познаваоца дикције, културе говора и теорије глуме.
Отворила је велики број изложби познатих сликара, вајара и уметника примењене уметности. Написала је велики број ликовних критика и осврта објављених у пиротском недељном листу Слобода, затим у часопису Ликовни живот, Пиротском зборнику и монографијама појединих уметника.
Учесник је Студијских путовања и конгреса дечијег стваралаштва младих целог света: Париз, Беч, Праг, Атина и Опатија. Упознала је галерије и музеје у метрополама Италије, Грчке, Мађарске, Румуније, Бугарске, Пољске, СССР-а, Шпаније, Португалије, Холандије, Белгије, Немачке, Турске, Египта, Канде, САД-а.
Награде и признања
уредиЗа рад у области културно-уметничког рада добила је Орден рада са сребрним венцем 1975. године. Добитница је Признања на Међународној изложби минијатура у Торонту 1987. године, Годишње награде Друштва ликовних уметника и педагога Пирота 1989. године. Признања Народног позоришта у Пироту за допринос развитку позоришне уметности,Признања са медаљом поводом 28. децембра за област културе 2005. године.
Године 2007. године десет својих уља и акварела поклонила је Галерији „Чедомир Крстић“ у Пироту и тако постала и легатор.[4][5]
Самосталне изложбе
уреди- Фоаје Народног позоришта Пирот , 1955.
- Сала Народне библиотеке, Пирот, 1977.
- Галерија Музеја Понишавља, Пирот 1986.
- Народни Музејм, Прокупље, 1987.
- Ликовни клуб, Горажде, 1987.
- Дом културе, Калиновик, 1987.
- Дом културе, Пљевља, 1987.
- Дом културе, Мојковац, 1987.
- Дом културе, Пријепоље, 1987.
- Дом културе, Прибој, 1987.
- Дом културе, Колашин, 1987.
- Галерија Пирот, Пирот, 1993.
- Галерија Коларчеве задужбине, Београд, 1994.
- Центар за културу, Димитровград, 1996.
- Музеј рударства, Бор, 1997.
- Дом културе, Књажевац, 1997.
- Образовни центар Лингуа, Пирот, 2002.
- Галерија Чедомир Крстић, Пирот, 2005.
- Галерија Чедомир Крстић, Пирот, 2014.[6]
Колективне изложбе
уреди- Пирот, 1955, 1957, 1958, 1964.
- Ниш, 1963.
- Нови Сад, 1964.
- Галерија Моша Пијаде, Загреб 1985.
- Прокупље, Ниш, Лесковац, 1985.
- Second annual international exibition of miniature art, Михајловград, НР Бугарска, 1986.
Референце
уреди- ^ Пиротске вести/Сахрањена Милена Мијалковић Николић
- ^ Милица Петковић, ЖЕНЕ ПОНШАВЉА, Пирот (2008). стр. 78.
- ^ Каталог "Милена Мијалковић Николић" Галерија Чедомир Крстић година. 2014. ISBN 978-86-6199-046-5.
- ^ Дневни лист Данас/Своме граду с љубављу
- ^ „Слобода Пирот/Милена Мијалковић поклонила аквареле Галерији и Пироту Своме граду с љубављу”. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 28. 03. 2015.
- ^ „Отворена изложба Милене Мијалковић Николић”. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 28. 03. 2015.
