Миливој Бачановић
Миливој Бачановић (Херцег Нови, 5. децембар 1921 — Сарајево, 17. април 2012) био је прослављени првак Опере Народног позоришта у Сарајеву.
Миливој Бачановић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 5. децембар 1921. |
| Место рођења | Херцег Нови |
| Датум смрти | 17. април 2012. (90 год.) |
| Место смрти | Сарајево |
Биографија уреди
Завршио је Поморску трговачку академију (Дубровник – Котор), а потом студирао пјевање у Италији на Конзерваторију Росини у Пезару.
Учесник је Народноослободилачке борбе од 1. аугуста 1944. године.
Од оснивања Сарајевске опере 1946. године, гдје је дошао из Београда, из Централне умјетничке групе УСАОЈ-а Иво Лола Рибар, био је све до пензионисања првак те опере, изузев сезоне 1955/56, када је био ангажован у Загребачкој опери за главне роле баритонског фаха. Гостовао је у свим југословенским оперским кућама, као и у иностранству: Грчка, Италија, Њемачка, Белгија, Француска, Бугарска, Румунија. Заједно са Љиљаном Молнар-Талајић уз клавирску пратњу Младена Позајића представљао Југославију у Паризу, на изложби Умјетност на тлу Југославије (Гран Пале, 1971).
Са успјехом изводио забавне мелодије, наполитанске и староградске пјесме итд.
Након пензионисања, од 1990 до 1995, на позив Сарајевске опере, посветио се педагошком раду при оперском студију, тумачећи младим оперским пјевачима љепоту белканто пјевања.
Умро је у Сарајеву, 17.априла 2012.
Награде уреди
1975.године, добитник је Двадесетседмојулске награде за афирмацију наше музичке умјетности, стимулисање музичког стваралаштва и ширење музичке културе.
У Белгији, на интернационалном такмичењу музичких умјетника 1953.године, добио је двије награде: Прву баритонску и у укупном такмичењу на којем је учествовало 200 пјевача из свих земаља свијета, добио је прву награду – Гран при.
Шестоаприлску награду Града Сарајева 1961.године добио је за улогу Риголета у истоименој опери.
Указом предсједника СФРЈ, 1950.године одликован је Орденом рада III реда, а Орденом рада са златним вијенцем другог реда 1972.године.
Спомен плакету Града Сарајева добио је 1965.године.
Награду Удружења репродуктивних умјетника БиХ добио је 1961.
Златну плакету Музичке омладине добио је 1970.године.
Добитник је више високих награда Савеза композитора Југославије.
Добитник је Плакете Града Сарајева 1979.године, као заслужан грађанин.
Повељу почасног члана Савеза музичких умјетника Југославије примио је 1979.
Златном значком Музичке омладине БиХ био је награђен 1970.године.
Улоге уреди
Уз веома плодну каријеру оперског пјевача, нарочиту пажњу посветио је концертном извођењу дјела познатих страних, а нарочито композитора са простора бивше Југославије: Владо Милошевић, Бранко Грковић, Јарослав Плецити, Белуш Јунгић, Јосип Андрић, Младен Стахуљак, Милан Јеличанин, Милоје Милојевић, Стеван Христић, Јосип Хатзе, Владо Безуљак, Милан Пребанда, Владо Бердовић, Аријан Козина, Јосип Славински, Иван Лукачић, Младен Позајић, Божидар Трудић, Крешимир Барановић, Ватрослав Лисински, Борис Папандопуло, Иван Зајц, Владо Готовац, Петар Коњовић, Лотка Калински, Властимир Николовски, Владимир Ружђак.
У својој дугогодишњој каријери пјевао је у слиједећим операма: Риголето, Верди; Евгеније Оњегин, Чајковски; Еро с онога свијета, Готовац; Царска невјеста, Римски-Корсаков; Севиљски бријач, Росини; Мадам Батерфлај, Пучини; Трубадур, Верди; Пикова дама, Чајковски; Фигарова женидба, Моцарт; Боеми, Пучини; Еквиноциј, Козина; Бајацо, Леонкавало; Фауст, Гуно; Манон Леско, Пучини; Травијата, Верди; Мињон, Томас; Лућија ди Ламермур, Доницети; Дон Пасквале, Доницети; Аида, Верди, Манон, Масне; Амелија иде на плес, Меноти; Чаробна фрула, Моцарт; Дон Карлос, Верди; Ђоконда, Понкијели; Катарина Исмаилова, Шостакович; Четрдесетпрва, Логар; Андре Шеније, Умберто; Отмица Лукреције, Бритн; Плашт, Пучини; Аламистекео, Виоци; Фалстаф, Верди; То је рат, Петковић, Салата, Мило; Цоси фан туте, Моцарт; Мост светог Луја краља, Ројтер; Војвода од Албе, Доницети; Марта, Флотов; Моћ судбине, Верди; Аналфабета, Калински; Борис Годунов, Мусоргски;
Породица уреди
Син Миливоја Бачановића, Бранко Бачановић - Бамби[1], један је од великих графичких умјетника на тлу бивше Југославије. Прославио се плакатима за позориштне представе и игране филмове.
Његов старији унук Вук Бачановић, познати је историчар и новинар, док је млађи унук Марко Бачановић награђивани пјесник.