Милун Митровић

српски сликар

Милун Митровић (Рујевица, 15. децембра 19221. новембар 2010) српски је уметник.

Милун Митровић
Лични подаци
Датум рођења15. децембар 1922.
Датум смрти1. новембра 2010.

Биографија уреди

Четворогодишњу гимназију је завршио 1937. године, а учитељску школу дипломирао 1943. године у Алексинцу. Од 1948. до 1951. године био је сарадник у Мајсторској радионици професора Мила Милуновића, у којој су изучаване зидне технике. Диплому магистра наука у области зидног сликарства добио је на Факултету ликовних уметности у Београду 1972. године.

Члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) је постао 1948. године и исте године излагао на VII изложби УЛУС-а. Од 1951. године је члан групе „Самостални“, а од 1957. године до 1958. године „Групе 57“. Од 1963. до 1982. године је професор Више педагошке школе. Од 1976-1982. године ванредни професор Факултета драмских уметности у Београду (Групе за филм и телевизију). Био је члан председништва ликовних педагога Југославије и члан међународног удружења (INSE). Издао је књигу из теорије уметности, „Форма и обликовање“.

Изложбе уреди

Самосталне изложбе пастела уреди

  • 1956. Београд,Галерија графичког колектива
  • 1963.Београд,Ликовна галерија Културног центра Београда
  • 1968.Београд,Салон музеја савремених уметности
  • 1969.Крагујевац,Радницки универзитет
  • 1974.Београд,Галерија Културног центра Београда
  • 1976.Нови Сад,Ликовни салон Дома ЈНА

Самосталне изложбе на којима су излагани пастели уреди

1957.Скопље,Уметничка галерија 1959.Титоград,Уметнички павиљон 1960.Крагујевац,Хол Дома Пионир 1961.Смедерево,Сала градске читаонице 1962.Суботица,Градска изложбена сала 1963.Зрењанин,фоаје Народног позоришта 1971.Ечка,Мала галерија уметничке колоније 1973.Сокобања,Хотел Турист Алексинац,Дом омладине 1978.Сокобања,Центар за културу 1979.Зајечар,Народни музеј 1983.Сокобања,хол Завода за рехабилитацију 1986.Београд, Уметнички павиљон Цвијета Зузориц 1987.Чачак,Уметницка галерија Надезда Петровиц 1988.Смедеревска Паланка,Народни музеј

Групне изложбе на којима су излагани пастели уреди

1961.Београд,I тријенале ликовне уметности 1962.Чацак,II меморијал Надезде Петровић 1963.Загреб,Сувремена српска умјетност 1964.Београд,II тријенале ликовне уметности Београд,Изложба УЛУС-а 1965.Љубљана,Разстава друштва ликовних уметников Србије 1967.Београд,III тријенале 1968.Ечка,XII излозба уметничке колоније Ечка 1969.Зрењанин,XIV излозба уметничке колоније Ечка 1970.Београд,XI октобарски салон 1971.Суботица,10. ликовни сусрет 1972.Суботица,11. ликовни сусрет 1973.Ечка,XVIII изложба уметничке колоније Ечка 1975.Београд,LVII излозба УЛУС-а 1976.Келн,Југословенски центар Неw Yорк,УСА.Канада 1977.Нови Београд,XVI мајска изложба 1978.Београд,изложба УЛУС-а 1979.Београд,20. октобарски салон 1980.Београд,63. изложба УЛУС-а 1981.Београд,галерија УЛУС

Ликовна критика уреди

НИН, Београд, 27. јануар 1974.Дјордје Кадијевиц - Линија наследја

„....Управо тако је настао карактеристичан Митровићев стил у сликању пејзажа милуновићевски синтетичан,усмерен ка суштини,али оригиналан по темпераменту робустнијег геста но у учитеља,понегде нескривено хировит,испуњен неком једва уздрзаном жудњом за потпуним подвргавањем ликовног садржаја процесу редуковања "на битно" које води до саме границе апстракције....“

Политика, Београд, 19. јануар 1974. Павле Васић - Пастели Милуна Митровића

„....Митровић је био један од ретких сликара који су сликали предео у Србији.На тај начин он је успео да створи једну оригиналну визију Србије,њених предела, брегова и поља који су стекли већ право градјанства у нашем савременом сликарству.С временом ,а поготово последњих година Митровићев став је постао све сажетији и садржајнији.Он је остварио једно дело у погледу мотива пречишцено у погледу стила,посматрано кроз призму његове индивидуалности која је у ово сликарство унела јос више уздрзаности,карактеристичних као особине нашег етоса....“

Књижевне новине, 16. јануар 1974. Срето Бошњак - Оданост пределу

„....Митровић полази од мотива,од видјнеог најчешце предела(и покаткад акта) према коме он осећа неку носталгичну везаност и оданост,да би у резултату у продужетку градјења слике нашао равнотежу у стилској обједињености елемената инспиративног импулса(пејзажа) и средстава исказивања,линије,боје, фактуре....“

Спољашње везе уреди