Минимална инхибиторна концентрација
У микробиологији, минимална инхибиторна концентрација (МИЦ) је најнижа концентрација антимикробног агенса којом се инхибира видљива пролиферација микроорганизама након инкубације током ноћи. Минималне инхибиторне концентрације су важне у дијагностичким лабораторијама при одређивању отпорности микроорганизама на антимикробни агенс, као и при праћењу активности нових антимикробних агенаса.[1] МИЦ се генерно сматра најосновнијим лабораторијским мерењем активности антимикробног агенса против организма.[2]
Референце уреди
- ^ Андреwс, Ј. M. (1. 7. 2001). „Детерминатион оф минимум инхибиторy цонцентратионс”. Јоурнал оф Антимицробиал Цхемотхерапy. 48 (суппл 1): 5—16. ПМИД 11420333. дои:10.1093/јац/48.суппл_1.5.
- ^ Turnidge JD, Ferraro MJ, Jorgensen JH (2003) Susceptibility Test Methods: General Considerations. In PR Murray, EJ Baron, JH Jorgensen, MA Pfaller, RH Yolken. Manual of Clinical Microbiology. 8th Ed. Washington. American Society of Clinical Microbiology. p 1103 ISBN 1-55581-255-4