Википедија

Мираш Дедеић

Predsednik NVO Crnogorska pravoslavna crkva

Мираш Дедеић (Рамово Ждријело, Дурмитор, 8. новембар 1938) јесте лидер канонски непризнате вјерске заједнице (регистроване невладине организације) Црногорске православне цркве. Као лидер ове заједнице самозвано се титулише као Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорски.[1] Сједиште као поглавара НВО ЦПЦ му се налази у Цетињу. Замјенио је првог самозваног поглавара ове непризнате вјерске заједнице, Антонија Абрамовића који је преминуо 1996. године.[2]

Мираш Дедеић
Датум рођења(1938-11-08)8. новембар 1938. (85 год.)
Мјесто рођењаДурмитор
 Краљевина Југославија
ДржављанствоЦрна Гора
ОбразовањеТеолошки факултет у Београду

Деведесетих година био је истакнут по српским националним и родољубим изјавама и бесједама. Прије него што је основана НВО ЦПЦ, Дедеић је био свештено лице у оквиру канонске Српске православне цркве и Цариграгске патријаршије, одакле је трајно рашчињен. Његово јавно дјеловање и наступе прате контроверзе и изјаве нетрпељивости према СПЦ и српском народу. Током 2023. је смијењен док је био на функцији. На свецрногорском збору на Цетињу је на његову позицију изабран његов ученик Бојан Бојовић, што он активно оспорава.

Биографија

уреди

Дедеић је дипломирао на Теолошком факултету у Београду 1969. године, потом је био суплент монашке школе у манастиру Острог. Завршио је постдипломске студије на Папском оријенталном институту у Риму 1973. године, а потом похађао Руску духовну академију Светога Сергија у граду Загорск. Радио је при државним архивима у СФРЈ, Совјетском Савезу и Италији.

Рукоположен је за мирског православног свештеника Српске православне цркве 1988. године у Бечу, у Цркви Свете Тројице, од стране митрополита Аустрије и егзарха Италије и Мађарске, Хризостома, уз пратњу епископа аустријског Михаила Христопулиса, грчког архимандрита Свете горе, архимандрита руског и бугарског. Био је православни парох Цариградске патријаршије у Риму гдје је касније и произведен у архимандрита.[3] Почетком 1990их, одлуком Светог архијерејског синода Српске православне цркве, због тешких злоупотреба свештеничког чина и многобројних канонских преступа рашчињен је из ове вјерске заједнице, те свој рад наставља при Васељенској патријаршији, представништву за Италију.

За вријеме свог рада у Риму, Дедеић се често оглашавао у медијима, а као декларисани Србин, своје сљедбенике би поздрављао као „дјецу Светога Саве и потомке кнеза Лазара“. Током живота у Риму прослављао је Видовдан обележавајући га „акатистом свим српским светима и помен палим Србима за слободу и националне вредности српског народа".[4] Фрању Туђмана је у овом периоду карактерисао као словенског Хитлера и подржавао је освајање Дубровника.[5][6]

Његов развод 1994. године и оптужбе бивше супруге за прељубу биле су разлог да га митрополит Васељенске патријаршије за Италију, Спиридон стави под забрану чинодејства. У писму митрополиту загребачко-љубљанском Јовану (СПЦ) од 16. маја 1995. Дедеић је ову суспензију правдао наводним грчким замјерањем, јер је организовао „српску црквену општину у Риму“, те митрополита Јована молио да га прими назад у СПЦ за парохијског свештеника.[7]

Будући одбијен, Дедеић проналази своје мјесто у Црногорској православној цркви, невладиној организацији основаној 1993. године од стране националних Црногораца, привржених идеји црногорске независности. Уз помоћ сличних неканонских православних црквених организација из Бугарске и Украјине (изопштених од стране цариградског патријарха), у Цркви Свете Параскеве у Софији, Дедеић је 1998. године, устоличен за архиепископа ове неканонске вјерске заједнице. Хиротонисан је за епископа од стране непризнатог патријарха бугарског, Пимена и седам самозваних митрополита и епископа непризнатог Алтернативног синода Бугарске православне цркве.

На Цетињу, 31. октобра 1998. године, у друштву симпатизера ЦПЦ-а, Дедеић се прогласио за самозваног митрополита ове вјерске заједнице.[2][8]

Године 2006. посјетио је Вуковар гдје је одао почаст хрватским војницима и цивилима погинулим у рату.[9]

Током посјете Котору 2015. године, грађани су га у знак протеста називали сотоном и усташом. Том приликом Мираш је ударио једну старију жену у лице.[10]

Новембра 2022. својим изјавама увриједио је припаднике ромске националне заједнице у Црној Гори, због чега су ромске организације захтјевале његово званично извињење.[11]

У својим изјавама изражава изразиту нетрпељивост према канонској Српској православној цркви.[12]

Од његове Црногорске православне цркве (ЦПЦ-1993) се 2018. године одвојила посебна Црногорска православна црква (2018) (ЦПЦ-2018).

Пре наводима Мираша Дедеића, његов блиски сарадник Борис Бојовић је током августа 2023. године отпочео кампању и лобирање како би обмањујући јавност умјесто њега дошао на чело неканонске ЦПЦ. Дедеић је тада изјавио: Све ове активности Борис Бојовић ради да би прикрио своју неспособност, недјела која је починио у ЦПЦ како би нашао спас.[13] Основни суд на Цетињу је 2023. одбио предлог Дедеића да се Бојовићу забрани обављање верске службе у објектима НВО ЦПЦ.[14]

Референце

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Митрополит црногорски”. Устав Црногорске православне цркве. Цетиње: Црногорска православна црква. 2009. стр. 9. Архивирано из оригинала 31. 03. 2021. г. Приступљено 13. 4. 2017. 
  2. ^ а б „Званични сајт организације”. Архивирано из оригинала 12. 6. 2008. г. Приступљено 18. 6. 2008. 
  3. ^ РТВ: „Которска бискупија: Не кажемо да је ЦПЦ неканонска“, 5. новембар 2010.
  4. ^ ИН4С. „Маркуш: Како је распоп Мираш Дедеић прослављао Видовдан у Риму 1989. г. - ИН4С” (на језику: српски). Приступљено 2021-01-01. 
  5. ^ „Мираш Дедеић: "Падре Микеле" - Друштво - Дневни лист Данас” (на језику: српски). 2020-01-20. Приступљено 2024-01-20. 
  6. ^ „Ко је Мираш Дедеић, распоп који се фотографисао са усташама?”. Мондо Србија (на језику: српски). 2020-10-28. Приступљено 2024-01-20. 
  7. ^ Радио Сарајево: Ко је, у ствари, митрополит Михаило, алиас Мираш Дедеић Архивирано на сајту Wayback Machine (5. октобар 2015), 5. novembar 2010. u 19:13
  8. ^ „Montenegro, religion”. Архивирано из оригинала 16. 1. 1997. г. Приступљено 18. 6. 2008. 
  9. ^ „CPC i počast žrtvama Vukovara”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2023-01-06. 
  10. ^ „Mitropolit udario ženu”. N1 (на језику: бошњачки). 2015-09-10. Приступљено 2023-01-06. 
  11. ^ „Miraš Dedeić uvredio romsku zajednicu u Crnoj Gori FOTO”. NOVA portal (на језику: српски). 2022-08-06. Приступљено 2023-01-06. 
  12. ^ Црква, Црногорска Православна (2022-09-27). „МИТРОПОЛИТ МИХАИЛО: СПЦ је секта унутар православља јер баштини светосавље и црквени национализам, морамо се ослободити окова шовинизма”. Црногорска Православна Црква | Званични веб сајт (на језику: српски). Приступљено 2023-01-06. 
  13. ^ „Mihailo: U pamet se braćo Crnogorci; Episkop Boris: Predaćemo prijave protiv svih koji učestvuju u nezakonitim radnjama”. CdM. 2023. 
  14. ^ „Sukob dva lažna „mitropolita CPC": sud na Cetinju odlučio”. Politika Online. Приступљено 2023-10-11. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Miraš_Dedeić&oldid=27755413”