Википедија

Митридат I Партски

Митридат I Партски, такође познат као Митридат I Велики[1], био је краљ Партског царства од 171. године п.н.е. до 132. године п.н.е. За време његове владавине, Партија је претворена из малог краљевства у главну политичку силу на Древном Истоку.[2] Он је био први партски краљ који је након Ахеменида преузео тутилу великог краља. Због његових постигнућа, он је упоређен са Киром Великим, оснивачем Ахеменидског царства.[3] Митридат I је умро 132. године п.н.е., а наследио га је син Фратес II Партски.

Митридат I Партски
Портрет Митридата на кованици
Датум рођења195. п. н. е.
Место рођењаПартско царство
Датум смрти132. п. н. е.
ОтацФријапатије
ПотомствоФратес II, Родогуна
Краљ |Партског царства
Период171. п. н. е. - 135. п. н. е.
ПретходникФратес I
НаследникФратес II

Име уреди

Митридат је Грчка верзија иранског имена Михрдат значи поклон Митре. Староперсијска верзија је Миорадата док је модерна персијска верзија Мехрдад.

Породица уреди

Митридат је био син Фријапатија, нећака првог краља Арсакида, Арсака I. Митридат је имао неколико браће, укључујући Артабана и његовог старијег брата Фратеса I, који је наследио њиховог оца 176. године п.н.е. Партски обичај је био да владар преда престо сину. Међутим, то није био случај са Митридатом, кога је Фратес I именовао за наследника, наводно због његове изузетне компетентности.[1][4]

Владавина уреди

Фратес I умро је 171 год. п.н.е. и тако га је Митридат наследио. Он се прво окомио на Грчко-бактријско краљевство које је било прилично ослабљено као резултат ратовања против комшијских Согдијанаца, Дрангијанаца и Индијанаца.[4] То се показало добро за Митридата, који је започео своју прву ратну кампању против Грчко-бактријског владара Еукратида I (170.п.н.е.-145.п.н.е.), кога је поразио и од кога је преузео Бактрију највероватније око 150. године п.н.е.[1]

 
Преглед рушевина Вавилона

Онда се окренуо према простору Селеукида, освојивши Медију и окупиравши Екбатану 148. или 147. године п.н.е.; регију која је била дестабилизована недавним Селеукидовим гушењем побуне која је била вођена од стране Тимаркуса.[5] Иза ове победе је следило партско освајање Бабилоније у Месопотамији, где је Митридат имао свој новац који је био искован у Селеукији 141. год. п.н.е. и где је одржавао службену церемонију инвеституре.[6] Тамо је Митридат увео фестивал тј, параду Нове године, у којој се стари Месопотамски бог Мардук водио од храма Езагиле држећи за руку Богињу Иштар.[7] Митридат се недуго затим повукао у Хирканију док је његова војска покоравала краљевста Елимаса и Каракене и окупирала Сузу.[6] До овог тренутка партска власт се већ била ширила далеко на исток све до реке Индус.[8]

I док је Хекатомпилос служио као први партски главни град, Митридат је установио краљевске резиденције у Селеукеји, Екбатани, Ктесифону и у његовом ново основаном граду Митрадаткеру (Ниси) гдје су биле саграђене и чуване гробнице краљева Арсакида.[9] Екбатана је постала главно летње обитавалиште за чланове Арсакидске краљевске обитељи.[10] Постоје индиције да је Митридат прогласио Ктесифон за нови главни град свог проширеног царства.[11]

 
Новац Деметрија II

Селеукиди нису били у могућности да се освете одмах након што је генерал Диодотус Трифон повео побуну у главном граду Антиохији 142. год. п.н.е.[12] Међутим, прилика за напад се указала за Селеукиде 140. год. п.н.е када је Митридат био присиљен да се повуче на исток како би задржао побуну Сака.[11]

Селеукидски владар Деметриус II Никатор је испрва био успешан у својим покушајима да опет освоји Месопотамију, међутим, Селеукиди су били на крају поражени, а сам Деметриус је био заробљен од стране партске војске и одведен у Хирканију. Тамо је Митридат третирао своје заробљенике са великим гостопримством: чак је венчао своју кћерку Родогуну за Деметриуса.[13] Митридат је онда казнио Партско вазалско краљевство Елимас из разлога што су помагали Селеукидима, затим је још једном освојио тај регион заробивши њихова два главна града.[14][11]

Осим тога, отприлике у исто време, дозволио је краљевима Персиса да имају више аутономије, највероватније у покушају да задржи здраве односе са њима обзиром да је Партско царство било у константном конфликту са Саком, Селеукидима I Месенијанцима.[15] Он је по свој прилици био први партски владар који је имао утицај на послове Персиса. Ковање новца под перским краљем Вадфрададом II показује утицај са новчића скованих под Митридатром.[16] Митридат је умро отприлике 132 год пр. н.е I наследио га је његов син Фратес II.

Ковање новца и идеологија царства уреди

 
Новац Митридата I

Од раног 2. века п.н.е. Арсакиди су били почели додавати очигледне знакове својој династијској идеологији, што је нагласило њихову повезаност са наслеђем прастарог Ахеменидског царства. Примери ових знакова укључују измишљену тврдњу да је први Арсакидски краљ, Арсак I (247 -217 п.н.е.) био потомак ахеменидског великог краља, Артаксеркса II (404- 358 п.н.е.).[17] Ахеменидске титуле су биле такођер преузете од стране Арсакида, укључујући титулу великог краља коју је користио Митридат I. Међутим, та титула није често била коришћена од стране дотичног владара и њена употреба је постала редовна тек за време владавине његовог нећака, истоименог Митридата II, отприлике од 109-8 п.н.е.[17][11] Рани Арсакиди су оригинално носили мекану капу познатију под именом “башлик”, коју су такођер носили и Акеменидови царски намесници.[17]

Најстарији новац Митридата I показивао је њега како носи мекану капу, међутим новац из друге половине његове владавине показује њега како носи краљевску хеленистичку дијадему.[18][19] Дакле, он оберучке прихвата изглед хеленистичког монарха, али бира да се појави са брадом, по традиционалном иранском обичају.[19] Глава скулптуре из Митрадаткерта која приказује мушкарца брадом са изразито иранским карактеристикама лица би могла бити портрет Митридата, који је и био положио темеље тог града.[20][19] Митридат I је себе на свом новцу такође прозвао Филхеленом (“пријатељем Грка”), што је био политички чин направљен како би се постигли пријатељски односи са свеже покореним грчким поданицима.[21] Друге титуле које је Митридат користио у ковању свог новца је био прилог “од Арсака”, који је касније промењен у “Арсашки краљ”, и на крају у “Великог краља Арсака”.[19] Име првог арсакидског владара Арсака I је постало краљевско почасно име међу арсакидским владарима, из дивљења према његовим постигнућима.[1][22] Још једна титула коришћена у Митридатовом ковању новца је била “чији отац је Бог”, и која је касније била коришћена од стране његовог сина, Фратеса II.[19]

Заоставштине уреди

Од свих Митридатових достигнућа највеће је било трансформација Партије од малог краљевства до велике политичке силе на Древном Истоку.[11] Разлог иза његових оствајања на западу се заснива на плану доласка до Сирије што би омогућило Партијанцима излаз на Медитеранско море.[11] Шипмен наглашава ово наводећи да се Митридатови подвизи не могу више оврстити као серија напада са циљем пљачкања.[11] Катаузиан је Митридата упоредио са Киром Великим (550. п.н.е.-530. п.н.е.), оснивачем Ахеменидског царства.[3]

Породично стабло уреди

Фријапитес
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Арсак IНепознат
 
 
 
 
Арсак IIНепознат
 
 
Фријапатије Партски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Артабан IМитридат IФратес I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Митридат IIРодогунеФратес II

Референце уреди

  1. ^ а б в г Дарyаее (2012). Тхе Оxфорд Хандбоок оф Ираниан Хисторy. стр. 169. 
  2. ^ Фрyе (1984). Тхе Хисторy оф Анциент Иран. стр. 211. 
  3. ^ а б Катоузиан (2009). Тхе Персианс: Анциент, Медиевал, анд Модерн Иран, Неw Хавен & Лондон: Yале Университy Пресс. стр. 41. 
  4. ^ а б Јустин, xли. 41.
  5. ^ Цуртис 2007, стр. 10–11; Бивар 1983, стр. 33; Гартхwаите 2005, стр. 76
  6. ^ а б Цуртис 2007, стр. 10–11; Бросиус 2006, стр. 86–87; Бивар 1983, стр. 34; Гартхwаите 2005, стр. 76;
  7. ^ Схаyеган (2011). Арсацидс анд Сасанианс: Политицал Идеологy ин Пост-Хелленистиц анд Лате Антиqуе Персиа. стр. 67. 
  8. ^ Гартхwаите 2005, стр. 76; Бивар 1983, стр. 35
  9. ^ Бросиус 2006, стр. 103, 110–113
  10. ^ Кеннедy 1996, стр. 73; Гартхwаите 2005, стр. 77
  11. ^ а б в г д ђ е Сцхиппманн (1986). "Партхиа анд Роме: еастерн перспецтивес". стр. 525—536. 
  12. ^ Бивар 1983, стр. 34
  13. ^ Бросиус 2006, стр. 89; Бивар 1983, стр. 35; Схаyеган 2007, стр. 83–103
  14. ^ Хансман (1998). "Елyмаис". стр. 373—376. 
  15. ^ Wиесехöфер (2000). "Фратарака". стр. 195. 
  16. ^ Селлwоод (1983). "Минор Статес ин Соутхерн Иран". стр. 304. 
  17. ^ а б в Дарyаее (2012). Тхе Оxфорд Хандбоок оф Ираниан Хисторy. стр. 179. 
  18. ^ Бросиус (2006). Тхе Персианс: Ан Интродуцтион. стр. 101–102. 
  19. ^ а б в г д Цуртис (2007). "Тхе Ираниан Ревивал ин тхе Партхиан Период". стр. 9. 
  20. ^ Инверниззи (2006). "Ниса". стр. 42. 
  21. ^ Дарyаее (2012). Тхе Оxфорд Хандбоок оф Ираниан Хисторy. стр. 170. 
  22. ^ Киа (2016). Тхе Персиан Емпире: А Хисторицал Енцyцлопедиа. стр. 23. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mitridat_I_Partski&oldid=27366130”