Муцини су фамилија протеина високе молекулске масе, који су екстензивно глолозиловани (гликокоњугати). Њих производе епителна ткива већине животиња.[1] Кључна карактеристика муцина је њихова способност формирања гелова, те су стога они кључна компонента већине желатинозних секреција. Они имају мноштво функција, од лубрикације до ћелијске сигнализације до формирања ћелијских баријера.[1] Они често имају инхибиторну улогу.[1] Неки муцини су везани за контролу минерализације,[2] калцификације ехинодерма[3] и формирања костију код кичмењака.[4] Они се везују за патогене као део имунксог система. Прекомерно изражавање муцинских протеина, посебно МУЦ1 је везано за многе типове канцера.[5]

Микрографија приказује ћелије са проминентним цитоплазматичним вакуолама које садрже муцин

Гени уреди

Постоји најмање 19 муцинских гена код човека: MUC1, MUC2, MUC3A, MUC3B, MUC4, MUC5AC, MUC5B, MUC6, MUC7, MUC8, MUC12, MUC13, MUC15, MUC16, MUC17, MUC19, и MUC20.[6]

У ваздушне канале се првенствено излучују MUC5AC и MUC5B, док се MUC2 углавном излучује у црева.

Референце уреди

  1. ^ а б в Марин, Ф.; Луqует, Г.; Марие, Б.; Медаковиц, D. (2007). „Моллусцан Схелл Протеинс: Примарy Струцтуре, Оригин, анд Еволутион”. Цуррент Топицс ин Девелопментал Биологy Волуме 80. Цуррент Топицс ин Девелопментал Биологy. 80: 209. дои:10.1016/С0070-2153(07)80006-8. ISBN 978-0-12-373914-8. 
  2. ^ Марин, Ф.; Цорстјенс, П.; Де Гаулејац, Б.; Де Вринд-Де Јонг, Е.; Wестброек, П. (2000). „Муцинс анд моллусцан цалцифицатион. Молецулар цхарацтеризатион оф муцоперлин, а новел муцин-лике протеин фром тхе нацреоус схелл лаyер оф тхе фан муссел Пинна нобилис (Бивалвиа, птериоморпхиа)”. Тхе Јоурнал оф Биологицал Цхемистрy. 275 (27): 20667—20675. ПМИД 10770949. дои:10.1074/јбц.М003006200. 
  3. ^ Боскеy, А. (2003). „Биоминерализатион: ан Овервиеw”. Цоннецтиве Тиссуе Ресеарцх. 44 (1): 5—9. ПМИД 12952166. дои:10.1080/713713622. 
  4. ^ РЈ Мидура, ВЦ Хасцалл (1996). „Боне сиалопротеин-а муцин ин дисгуисе?”. Глyцобиологy. 6 (7): 677—81. ПМИД 8953277. дои:10.1093/глyцоб/6.7.677. 
  5. ^ Нив Y (2008). „МУЦ1 анд цолорецтал цанцер патхопхyсиологy цонсидератионс”. Wорлд Ј. Гастроентерол. 14 (14): 2139—41. ПМЦ 2703837 . ПМИД 18407586. дои:10.3748/wјг.14.2139. 
  6. ^ Перез-Вилар, Ј; Хилл, РЛ (2004). „Муцин Фамилy оф Глyцопротеинс”. Енцyцлопедиа оф Биологицал Цхемистрy (Леннарз & Лане, ЕДс.). Оxфорд: Ацадемиц Пресс/Елсевиер. 2: 758—764. 

Литература уреди

  • Али, M; Хуттон, D; Wилсон, Ј; Пеарсон, Ј (2005). „Мајор Сецреторy Муцин Еxпрессион ин Цхрониц Синуситис”. Отоларyнгологy - Хеад анд Нецк Сургерy. 133 (3): 423—428. ПМИД 16143194. дои:10.1016/ј.отохнс.2005.06.005. 

Спољашње везе уреди