Музикотерапија

Музикотерапија једна је научних дисциплина психијатрије, заснована на примени психотерапијских техника у сврху лечења. Заснована је на скупу метода у којима звук, који производи музика, служе као основно средство успостављања комуникације са пацијентом, и код њега остварују душевно благостање и ослобађају га психичких тегоба.

Музикотерапија
"Моћ музике" Лоуис Галлаит. Брат и сестра над гробом. Брат покушава да утеши своју сестру тако што свира виолину, а она је пала у дубоки сан, "без обзира на све болове, менталне и физичке".
ИЦД-9-CM	93.84
МеСХ	Д009147

Основна претпоставка од које се полази када се говори о примени музикотерапије је та да музика има директан утицај на људски ум, расположење, карактер и здравље, Зато је заузет научни став; да савремену праксу музикотерапије треба засновати на премисама: све особе су исконски музикалне, музикалност је укориењена у нашем мозгу и да на музикалност не утичу тешке неуролошке повреде и оштећења.

У пракси није дефинисана универзална терапијска музика, већ се њен одабир врши у зависности од терапијског циља или фазе терапије. Како је доказано да је музика средство које служи у комуникацији међу живим бићима, главна суштина музикотерапије лежи у односу музикотерапеут-пацијент, јери носи потенцијал за успешно изазивање терапијске промене и тиме ефеката лечења.

Историјат музикотерапије као психотерапијске научне дисциплине

Први облици музике датирају из доба када вербална комуникација није била развијена и када су управо звуци и мелодије представљали основни вид комуникације међу људима. Кроз историју музика је прошла развојни пут од упроштеног вокалног изражавања примитивног човека до конструкције и примене првих музичких инструмената за производе звука, који човек није био у стању да произведе сопственим гласом.

Паралелно са развојем музике развијала се и њена исцелитељска моћ и широка могућност примене музике у народној медицини, почев од паганских обичаја, ритуала, фолклора до масмедија, концерних хала до сопственог дома. Музика се вековима користи као лековито средство;

• Аполон је сматран древним грчким богом музике и медицине.
• Аесцулапиус је предлагао да се за излечење болести ума користи песма и музику.
• Музичка терапија је коришчена и у египатским храмовима.
• Платон је рекао да музика утиче на емоције и може утицати на карактер појединца.
• Аристотел је учио да музика утиче на душу и описује музику као силу која је прочишћавала емоције.
• Аулус Цорнелиус Целсус заговара звук чинела и текуће воде за лечење менталних поремећаја.
• Музичка терапија се практиковала у Библији када је Давид свирао харфу да би отарасио краља Саула лошег духа.
• Још од 400 Б.C., Хипократ је користио музику за лечење менталних болести.
• У тринаестом веку арапске болнице имаале су музичке просторије које су користили пацијенати.

Тек много векова касније настаје музикотерапија, као научна дисциплина, која се у свету развија тек средином 20 века. Тако је временом настала савремена музикотерапија као мултидисциплинарна област, која укључује етномузикологију, естетику и психологију музике. Њени приступи, методе и конкретни поступци постепемно се све више међусобно разликују и усмеравају према научним концепцијама из којих су произишли (психодинамичка теорија, психоанализа, бихевиоризам и други).

Музикотерапија у Србији

У Србији стручни почетак примена музике у медицини припада др Петру Станковићу („Божанствена медицина“ (1945); техника- музикална психотерапија), док се зачетником музикотерапије код нас сматра др Ранка Радуловић, један од оснивач Удружења музикотерапеута Србије. Докторка Радуловић је постала позната у свету по две нове, технике:

• Аналитичко слушање музике - метод вођених фантазија , која се примењује у лечењу свих врста психијатријских и психосоматских проблема
• Интегративна музикотерапија — која се примењује код различитих категорија деце са специјалним потребама.

Намена

Суштину музике и њене намена најбоље описује једна стара кинеска пословица која каже:

Музика извире из срца људског бића. Када се рађају емоције, оне се изражавају помоћу звукова, а када се роде звукови, они дају живот музици“'

. Управо на овом сазнању и на тој рефлексији емоција, сећања и менталних слика која буде искуства на темељу музичких надражаја настаје музикотерапија, и њена намена да делује као моћан катализатор у стимулацији успомена,, и утицајни чинилац на емоције и аутономни нервни систем. Треће битно деловање музике је да је она о средство комуникације, које је од великог значења за особе које су изгубиле способност вербалног изражавања јер прелази доминантне вербалне аспекте функционисања мозга. Наиме када се задржава део себе који се вербално не може изразити, потребна је нека врста експресије, а управо уметност музике може бити то средство.

У музици каа и у свим осталим областима уметност лежи моћна али углавном неискоришћена сила за лечење. Уметност и наука су две стране истог новчића, што чини наш заједнички живот хуманијим. Наша способност да живимо хуманије испуњени здравим животом зависи од спајања ове две силе у јединствену силу, која нас тако удружена кроз жељу да препознамо саме себе, своје ближње, у уменичком делу повезује и помаже нам да се међусобно боље разумемо.

У том смислу музика која директно делује на људски аутономни нервни систем, користи се у музикотерапији као средство за довођење у склад различитих аутономних телесних реакција, за које није неопходно разумевање музике и интелигенција, јер она на телесном нивоу на исти начин допире до тешко ментално ретардираног болесника као и до високо образованог појединца.

Полазећи од наведеног намена музикотерапија је да се употребљава у:

• превентивне сврхе,
• дијагностичке сврхе,
• терапијске сврхе,
• као средство за стимулацију психофизичког и духовног развоја.

Од свих дарова које музичка иликовна уметност пружа, један од највриједнијих је осећај трансцеденције или повезаности с нечим већим од нас самих, а та повезаност од великог је значења за особе које болују од Алзхеимерове болести и других облика деменције где је корисников однос са другим особама, сопственим умом па чак и сопственим идентитетом из дана у дан изложен све већем пропадању.

.

Индикације

Код пацијенат са Алцхајмеровом болешћу музикотерапија се показала делотворном

Нека од најчешћих подручја примене музикотерапије су у психијатрији, пенологији, у раду с децом и младима, али и у подручју геријатрије. У контексту присутног феномена „старења становништва“ и повећања броја оболелих од Алзхеимерове болести, утврђено је да арт терапија, а посебно музикотерапија, у растућим облицима бриге о особама с деменцијом има велико значење и за њихове старатеље.

Главне индикације музикотерапије су усмерена на промоцији позитивних психосоцијалних, бихевиоралних и емоционалних промена у чему она служи као средство ублажавања симптома здравствених потешкоћа. У том смислу могућности примене музикотерапије налазе своје место у области:

• Лечења свих категорија психијатријских поремећаја (деце и одраслих), индивидуално, у групи, у болничким и ванболничким условима
• Дефектологије, у третману менталних ретардација и развојних поремећаја
• Лечења деце са аутизмом, где је метода избора
• Лечења премећајем говора
• Лечења поремећајем слуха,
• Лечења поремећаја вида,
• Као допунска терапија или терапија подршке у лечењу инвалида или особа са посебним потребама.

Облици музикотерапије

Данас постоје две области музикотерапије: активна и рецептивна музикотерапија.

Активна музикотерапија

У активној музикотерапији терапеут и пацијент помоћу гласа или инструмента постижу комуникацију. Метода се примењује се са појединцем или групом са којима је вербални вид комуникације отежан или онемогућен

Рецептивна музикотерапија

У рецептивном облику музикотерапије пацијент (група) слуша одабрану музику и помоћу тестираног музичког избора постиже жељени психолошки, терапијски ефекат

Интегративна музикотерапија

Уз музику интегративна терапија користи и могућности других врста уметности: сликарство и музику, музику и игре на отвореном, пантомиму и музику, пластичну драматизацију музике, стварајући песме, цртеже, приче након слушања музике и друге креативне облике уметности. Технике у оквиру интегративне музикотерапије обично се бирају и дивидуално.

Технике музикотерапије

Групна музикотерапија у медицинско. центру

Музикотерапија код деце

Музикотерапија као подршка инвалидима

Текст наслова	Текст наслова
Аналитичко слушање музике (метод вођених фантазија)	Примењује се самостално или у групи, тако што пацијент, слуша музику у два наврата. Током првог слушања извлачи се проблем и пацијент током сеансе замишља ситуацију о којој говори та музика. Током другог слушања са пацијентом се разговара о фантазији која помаже да се дође до решења. Будући да слушање музике активира десну хемисферу, а анализа леву, Аналитичким слушањем музике она активира десну хемисферу, а анализира леву. Тим процесом она заправо одмрзава трауматска поља и врача енергија телу, поново успостављајући равнотежу између можданих хемисфера, које су у случају трауме биле у дисбалансу, због јаког утицаја афекта на когнитивно функционисање угроженослучајом психичком траумеом Примењује се код деце и одраслих у лечењу психијатријских и психосоматских поремећаја, а код здравих особа у циљу повећања интроспективности, асоцијативности, адаптивних капацитета и ефикасности, у подстицању духовног развоја и превенцији болести.
Арт музикотерапија	Примењује се код особа са тежим психичким поремећајима. Уместо да се разговара, фантазија се представља кроз музицирање, цртање, писање.
Интегративна музикотерапија	Примењује се у свим категоријама урођених и стечених хендикепа код деце и одраслих, као и код психосоматских обољења. Терапијски циљеви су усмерени ка развоју социјалних вештина, односно, ка контроли агресије, развоју иницијативе и осећања колективизма и кохезивности са групом, развоју капацитета за решавање конкретних и актуелних проблема. Осим у здравственим установама, ова метода је лака за примену у предшколским и школским установама, као и у установама социјалног старања. Код појединаца са деменцијом, метода се показала јако делотворном јер овим пацијентима омогућава да поново постану „живи” јер им музика дозвољава да се поново повежу са другима, као и са собом.
Метод музичког избора	Пацијент је тај који врши одабир музике коју жели да слуша током сеансе, а затим се о њој разговара индивидуално или у групи. Метод је показао велику ефикасност у раду са великим групама, као и са адолесцентима.
Метод писања песама	Примењује се у раду са децом у циљу савладавања страха од дијагностичких или терапијских процедура, као и код деце која су у болници. Музикотерапеут помаже детету да страх преточи у речи, а речи у стихове. Пасма се записује, затим се дода мелодија, то сними на носач звука и на тај начин песма добија улогу прелазног објекта, уместо вољене играчке. Када дете иде на снимања и испитивања, носи песму са собом и осећа се сигурно.

Терапијски приступ

Избор технике

Лечење музиком започиње иницијалном музикотерапијским интервјуом са пацијентом, како би се претходно утврдио његов проблем, и након тога одредили терапијски циљеви. Након тога терапеут бира потенцијално најефикаснију технику.

Избор музике

Избор музике за терапију заснива се на теорији звучног идентитета, односно сазнања да свака особа има свој звучни идентитет, који је стекао током пренаталног развоја, а који се по рођењу обликује под утицајима окружења, групе, културе.

Дужности музикотерапеута

Дужност терапеута није само да врши избор музике, већ музикотерапеут који примењује музикотерапијски метод у оквиру слушања музике, мора да:

• разуме психодинамске поремећаје,
• познаје медицинске аспекте болести,
• разматра психосоцијалне факторе, као и трансферзални и лонгитудинални пресек који прати настанак поремећаја.
• током сеанси се прати резултат терапије, јасно утврђеним инструментима.

Литература

• Ледгер А, Бакер Ф. Ан инвестигатион оф лонг-терм еффецтс оф гроуп мусиц тхерапy он агитатион левелс оф пеопле wитх Алзхеимер’с дисеасе. Агинг & Ментал Хеалтх 2007; 11: 330-8.
• Линденмутх Г, Пател M, Цханг П. Еффецтс оф мусиц он слееп ин хеалтхy елдерлy анд субјецтс wитх сениле дементиа оф тхе Алзхеимер’с тyпе. Ам Ј Алзхеимер Царе Релат Дисорд Рес 1992; 2: 13-20.
• Бротонс M., Пицкетт-Цоопер П. Тхе еффецт оф мусиц тхерапy интервентион он агитатион бехавиоурс оф Алзхеимер’с дисеасе патиентс. Ј Мусиц Тхерапy 1996; 33: 2-18.
• Фитзгералд-Цлоутиер M. Тхе усе оф мусиц тхерапy то децреасе wандеринг: ан алтернативе то рестраинтс. Мусиц Тхерапy Перспецт 1993; 11: 32-6.
• Фукуи Х, Араи А, Тоyосхима К. Еффицацy оф мусиц тхерапy ин треатмент фор тхе патиентс wитх Алзхеимер’с дисеасе. Инт Ј Алзхеимер Дис 2012; 12: 1-6.
• Кумар АМ, Тимс Ф, Цруесс ДГ и сур. Мусиц тхерапy инцреасес серум мелатонин левелс ин патиентс wитх Алзхеимер’с дисеасес. Алтернативе Тхерапy ин Хеалтх анд Медицине 1999; 5: 49-57.
• Цлаир АА. Тхе импортанце оф сингинг wитх елдерлy патиентс. У: Алдридге D, ур. Мусиц тхерапy ин дементиа царе. Лондон: Јессица Кингслеy Публисхерс, 2002.
• Миллер, Б. L., Бооне, К., Цуммингс, Ј. L., Реад, С. L., анд Мисхкин, Ф. 2000. Фунцтионал цоррелатес оф мусицал анд висуал абилитy ин фронтотемпорал дементиа. Тхе Бритисх Јоурнал оф Псyцхиатрy. 176(5), 458-463.
• Норберг, А., Мелин, Е. анд Асплунд, К. 1986. Реацтионс то мусиц, тоуцх анд објецт пресентатион ин тхе финал стаге оф дементиа. Ан еxплораторy студy. Интернатионал Јоурнал оф Нурсинг Студиес. 23(4), 315-323.
• Орона, C.Ј. 1997. Темпоралитy анд идентитy лосс дуе то Алзхеимер'с дисеасе. Ин Страусс, А. L. анд Цорбин, Ј. M. (едс.) Гроундед Тхеорy ин Працтице. САГЕ Публицатионс, 171 - 196.
• Процтор, Г. 2001. Листенинг то олдер wомен wитх дементиа: релатионсхипс, воицес анд поwер. Дисабилитy анд Социетy. 16(3), 361–376.
• Раглио, А., Беллелли, Г., Трафицанте, D., Гианотти, M., Убезио, M. C., Виллани, D., анд Трабуццхи, M. 2008.
• Еффицацy оф мусиц тхерапy ин тхе треатмент оф бехавиорал анд псyцхиатриц сyмптомс оф дементиа. Алзхеимер Дисеасе & Ассоциатед Дисордерс. 22(2), 158.
• Раглио, А. анд Гианелли, M.V. 2009. Мусиц тхерапy фор индивидуалс wитх дементиа: Ареас оф интервентионс анд ресеарцх перспецтивес. Цуррент Алзхеимер Ресеарцх. 6(3), 293–301.
• Реед-Данахаy, D. 2001. 'Тхис ис yоур хоме ноw!': Цонцептуализинг лоцатион анд дислоцатион ин а дементиа унит. Qуалитативе Ресеарцх. 1(1), 47-63.
• Реид, D., Рyан, Т. анд Ендербy, П. 2001. Wхат доес ит меан то листен то пеопле wитх дементиа? Дисабилитy & Социетy. 16(3), 377–392.
• Риддер, Х.M. 2003. Сингинг диалогуе: Мусиц тхерапy wитх персонс ин адванцед стагес оф дементиа: а цасе студy ресеарцх десигн. (Унпублисхед Доцторал Диссертатион). Аалборг Университy, Денмарк. Руиз, Е. анд Монтанéс, П. 2005. Мусиц анд тхе браин: Герсхwин анд Схебалин. Неурологицал Дисордерс ин Фамоус Артистс. 19, 172–178.

Спољашње везе

• Портал о церебралној парализи - Утицај музике на тело, музика и педијатријска неурологија, примена музикотерапије код церебралне парализе.

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).