Википедија

Национални парк Енос

Национални парк Енос (грч. Εθνικό Oρος Αἶνος) у коме централно место заузима планина Енос (грч. Oρος Αἶνος) по којој је национални парк и добио име, један је од многобројних заштићених прородних средина Грчке и резерват биосфере на острву Кефалонија у Јонском мору. Парк представља главну туристичку атракцију у овом делу Грчке за све туристе авантуристичког духа.

Национални парк Енос
Εθνικό Oρος Αἶνος
ИУЦН категорија II (национални парк)
ЛокацијаЕнос, Кефалоније, Грчка
Површина2.862 ацрес (11,58 км2)
Основан1962.
Управно телоНационална служба паркова Грчке
Вебсајтhttps://www.samaria.gr/en/home-2-2/

Назив и легенде уреди

Планина Енос као највиша тачка јонског острвља која се издиже се читаву миљу над пешчаним обалама Кефалоније, у прадавна времена, била је светилишта посвећено грчким божанствима.

Легенда о боговима

Легенда о боговима заснива се на претпоставци да су на највишем од свих врхова планине Енос приношене жртве громовнику Зевсу; и да се зато тај врх зове Мегас Сорос - „велика гомила", по животињским костима које би остајале након верских жртвеник обреда. Пошавши од овога сматра се да и име целе планине, Енос - „молитва" - вуче корене отуда.

Легенда о змају

Легенда о змају Аиносу, једна је од најпознатијих међу мештанима Кефалоније, по којој се веровало да на планини Енос међу огромним сивим стенама живи змај. За улегнуће у једној огромној стени говорило се да је отисак његове главе, начињене док је чекао своје жртве.[1]

Заштита уреди

Планина Енос је проглашен националним парком 1962. године, пре свега да би се сачувла њена приода од могуће девастције и обезбедио опстанак ретких врста флоре и фауне, која настањују ово подручје, а највише захваљујући варијететима четинара који се могу видети само овде и крдима полудивљих коња који јуре планинским путевима Парка.

 
Положај Националног парка Енос на карти

Географија уреди

Кефалонија, на којој се налази Национални парк Енос је највеће острво из групе Јонских острва. Укупна површина острва је 904 км². Острво је одвојено од блиске и мање Итаке на истоку каналом дужине 8,5 км а ширине од 2 до 4,8 км. Обала је дуга и разуђена. То се највише односи на постојање залива на југозападној обали, који дубоко залази у острво и дели га на већи (источни) и мањи (западни) део.

Кефалонија је углавном кршевита и брдовита. Шуме су ретке. Највећа планина је Енос, у јужном делу острва, са највишим врхом 1.628 м н.в. која је уједно највиша тачка западне обале јонског мора.

Национални парк Енос који је 1962. године проглашен за национални парк Кефалоније, заправо највећим делом чини планина Енос, која се са својим биодиверзитетом налази на јужној страни Кефалоније највећег острва Јонског архипелага на површини од 780 км² Око планине Енос постоји и неколико малих плодних долина.

Геоморфологија планине Енос уреди

Енос је кратки планински ланац који садржи главну копнену масу Кефалоније. Смештена је на југоисточном делу острва и пружа се у смеру северозапад—југоисток. Њен гребен који прелази 1.000 м надморске висине пружа се попут кичмене мождине кроз јужни дио острва у дужини од око 11 км.[2] Њен највиши врх је Мегас Сорос (1.623 м.), а остали су Ставрос (1.532 м.), Кроукоубиас (1.508 м.), Воунос (1.312 м.), Вигла (1.050 м.) и Кефали Петри (1.025 м.).[2]

 
Океан Тетис пре 200 милиона година

Географска прошлост уреди

Током мезозојске ере, пре отприлике 225 милиона година, данашње планинско подручје Кефалоније било је прекривено водама океана Тетис, које је обухватало целу данашњу Грчку, и састојало се од алпске геосинклине. Океан Тетис био је дугачак хиљаду километара, широко 1.500 км и паралелно с Екватором, налазило се између два велика континента, Лауразије, на северу и Гондване, на југу. У дубини Тетиса, седименти су се непрестано таложили на његовом дну, јер су у његовим водама живеле многобројне врсте организама у великом броју. Њихове шкољке, љуштуре и скелети непрестано су се таложиле у седименту и под великим притском воде фосилизирали.[2]

Крајем мезозојске ере (пре око 65 милиона година) настало је раздобље интензивних покрета земљине коре које је почело да утиче на читав регион окена Тетиса. Ти тектонски покрети, који се и данас одржавају, резултовали су формирањем савременог хеленског крајолика. Настанак планинске масе Еноса одвијао се у каснијем раздобљу постепено као резултат горе наведених тектонских покрета. Таку су настале стенска масе Еноса састављене од лапорца, кречњака и доломита који припадају геотектонској зони Паxос (или Преапулίан), а јављају се у формацијама танких до дебелих слојева богато прожетих фосилима.[2]

Према томе главну стенску нмасу Еноса чине кречњаци и доломити, чије се порекло протеже од креде до палеогена. Кречњак из доба креде који је подложан да постане крш, слојевевит је и често испресецан подземним крашких шупљина. На површини је пуно лапорца. Комбинација лапорца и подземних шупљина формира крашка поља у подножју источних падина Еноса на 390 метара надморске висине са бројним пећинама. То је разлог зашто на масиву, осим неколико извора површинске воде, постоје и бројни дубински крашки извори.

Неравномерна стрмина јужних и југозападних падина и осталих мање стрмих падина последица је углавном ерозивних процеса услед источне оријентације кредних слојева калцита, изложених већим падавина у планинама, на источној обали, које се акумулирају а затим дренирају преко бунара и других подземних шупљина.

Клима уреди

Клима на острву је средоземна са дугим и топлим летима с мало кише и температурама које се разликују зависно о надморској висини, чији просек у топлој сезони остаје испод 22 °Ц. Од јануара до фебруара температура пада и креће се око 1 °Ц, а у јулу достиже 26,5 °Ц. и благим и кишовитим зимама. Снег обично пада од децембра до марта.

 
Клима у парку је средоземна са дугим и толим летима и благим и кишовитим зимама (са снегом од децембра до марта)
Клима Аргостоли (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °Ц (°Ф) 14,3
(57,7) 		14,1
(57,4) 		15,7
(60,3) 		18,5
(65,3) 		22,9
(73,2) 		27,0
(80,6) 		29,5
(85,1) 		29,9
(85,8) 		26,9
(80,4) 		23,5
(74,3) 		19,0
(66,2) 		15,5
(59,9) 		21,5
(70,7)
Просек, °Ц (°Ф) 11,3
(52,3) 		11,1
(52) 		12,3
(54,1) 		14,9
(58,8) 		19,7
(67,5) 		22,6
(72,7) 		25,1
(77,2) 		25,7
(78,3) 		23,0
(73,4) 		19,9
(67,8) 		15,9
(60,6) 		12,6
(54,7) 		17,8
(64)
Минимум, °Ц (°Ф) 8,3
(46,9) 		8,0
(46,4) 		9,0
(48,2) 		11,2
(52,2) 		14,5
(58,1) 		18,2
(64,8) 		20,6
(69,1) 		21,6
(70,9) 		19,1
(66,4) 		16,3
(61,3) 		12,8
(55) 		9,7
(49,5) 		14,2
(57,6)
Количина кише, мм (ин) 93,1
(3,665) 		100,0
(3,937) 		66,6
(2,622) 		49,7
(1,957) 		20,4
(0,803) 		10,5
(0,413) 		1,3
(0,051) 		5,6
(0,22) 		31,3
(1,232) 		94,7
(3,728) 		155,9
(6,138) 		150,0
(5,906) 		779,1
(30,672)
Дани са кишом (≥ 1.0 мм) 9 9 9 5 3 1 0 1 3 7 11 12 70
Извор: метео-цлимат-бзх [3]

Флора и фауна уреди

Парк је изузетно богат флором и фауном, која је карактеристична за Средоземље. Шумска флора обухваћа и многе врсте дивљих цветница и гљива, а њену фауну чине разне врсте гмизаваца, птица попут детлића и јастреба, као и сисара.

Како је планина Енос богато станиште препуно подземних канала који током зиме прикупљају кишницу, један део острва обилно се снабдева водом која га чини зеленим упркос дугим, топлим и сушним периодима током године, и погодним за опстанак бројних биљних и животињских врста.[4]

Флора уреди

 
Кефалонијски бор са карактеристичним иглицама

Национални парк Енос није познат само због своје надморске висине, већ и због присутности познате шуме обрасле Грчким или кефалонијским бором (Абиес цепхалоница) која је главни елемент вегетацијског покрова на највећој висини планине. Абиес цепхалоница је грчка ендемска врста, а планина Енос је његов „лоцус цлассицус".[5][6]

Шумска површина Еноса која се простире на 2.826 хектара, искључиво је прекривена јединственим кефалонијским бором (Абиес цепхалоница), правог стабла, богате крошње у облику пирамиде са карактеристичним боровим иглицама. Врста задржава своју чистоћу на Кефалонији јер је заштићена изолацијом острва од осталих делова Грчке.[7][8][9]

Главна станишта флоре

Подручје овог локалитета састоји се од три главна станишта:

  • шума Абиес цепхалоница, најчешће на умереним надморским висинама, помешана је с врстама вегетације типа макије;
  • стеновите падине за које је карактеристична гушћа вегетација, али са само неколико врло важних врста,
  • стеновитог врха и непошумљеног подручје на којем се налази већина ендемских врста кефалонске и јонске флоре.[10]
Кефалонска и јонска флора заступљена у Парку

Фауна уреди

Од фауне у парку живе специфичне врсте гмизаваца кртица Талпа цаеца и шакала Цанис ауреус, који су грожене врсте и сврстане у категорије "Недовољно познате врсте" и "Рањиве" у грчкој црвеној књизи података.

Гуштер Алгyроидес мореотицус је ендемичан за Грчку, и спомиње се у Бернској конвенцији али и у декларацији председника Грчке 67/1981 (о мотивацији D). Бескичмењаци на овом подручју, као што је нпр. Сатурниа пyри заштићена је ИУЦН црвеном листом и Европском црвеном листом глобално угрожених животиња и биљака.

На планини живи известан број дивљих коња, за које се верује да су потомци изумрле пасмине из Тесалије. Ови како их многи зову Еносови коњи, су врста која којој прети изумирање. Припадају роду коња Пиндос, малим снажни и коњима велике издржљивости. Они живе на подручју манастира Зоодоцхос Пyги, који се налази између југоисточних врхова планине Аинос, у близини јединог извора воде на планини.[11]

Гајене културе

Гајене културе заступљене су у неколико малих долина - маслина, винова лоза, агруми, поврће и воће. Планина Енос изузетно погодује за раст чувене сорте грожђа Робола, од кога се производи познато вино у винарији у подножју планине, која се можете посетити, и у њој дегустирати и куповити вино.

Легенде уреди

О импозантној планини Енос у грчком народу постоје бројне легенде. По некима од њих, верује се:

  • да је некада у стенама планине живео страшан змај Лукисас,
  • да козе које ту живе имају златне зубе.

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ „ТХф ДРАГОН ОФ АИНОС (Н. ффтхимиатоу-Катсоуни) Суммарy”. www.кефалониаинфо.нет. Архивирано из оригинала 12. 09. 2011. г. Приступљено 11. 4. 2020. 
  2. ^ а б в г „Геологије Аинос”. www.ионион.цом. Архивирано из оригинала 02. 12. 2021. г. Приступљено 10. 4. 2020. 
  3. ^ „моyеннес 1981/2010”. 
  4. ^ „ЕТХНИКОС ДРYМОС АИНОУ”. www.натура2000.ееа.еуропа.еу. Приступљено 11. 4. 2020. 
  5. ^ Полити, Патризиа-I; Георгхиоу, Кyриацос; Арианоутсоу, Маргарита (2011). „Репродуцтиве биологy оф Абиес цепхалоница Лоудон ин Моунт Аенос Натионал Парк, Цепхалониа, Грееце”. Треес. 25 (4): 655—668. С2ЦИД 34097386. дои:10.1007/с00468-011-0542-1. 
  6. ^ Фадy, Б (1993) Царацте´ристиqуес е´цологиqуес ет сyлвицолес дес сапинс де Гре`це данс леур аире натурелле ет ен плантатион данс ле суд де ла Франце - перспецтивес поур ле ребоисемент ен ре´гион ме´дитерране´енне. Рев Фор Фр 45:119–133
  7. ^ Фадy Б (1995) Геограпхиц вариатион ин Абиес цепхалоница анд релатед еастерн медитерранеан Абиес специес фром терпене анд исозyме аналyсес: хyпотхесес он тхе пхyлогенy оф Аегеан Абиес специес. Ин: Барадат Пх, Адамс WТ, Муллер-Старцк Г (едс) Популатион генетицс анд генетиц цонсерватион оф форест треес. Ацадемиц Публисхинг, Амстердам, пп 171–179
  8. ^ Фадy Б, Цонкле МТ (1993) Аллозyме вариатион анд поссибле пхyлогенетиц имплицатионс ин Абиес цепхалоница Лоудон анд соме релатед еастерн Медитерранеан фирс. Силвае Генет 42:351–359
  9. ^ Фадy Б, Арбез M, Ферранде´з П (1991) Вариабилитy оф јувениле Греек фирс (Абиес цепхалоница Лоуд.) анд стабилитy оф цхарацтеристицс wитх аге. Силвае Генет 40:91–100
  10. ^ „Отхер Сите Цхарацтеристицс Ин: ЕТХНИКОС ДРYМОС АИНОУ”. www.натура2000.ееа.еуропа.еу. Приступљено 11. 4. 2020. 
  11. ^ „Моунт Аинос оф Кефалониа”. www.кефалониаинфо.нет. Архивирано из оригинала 12. 09. 2011. г. Приступљено 11. 4. 2020. 

Литература уреди

  • Јосепх Партсцх: Кепхаллениа унд Итхака – еине геограпхисцхе Монограпхие. Ин: Петерманнс Миттеилунген. Ергäнзунгсбанд, Готха 1890, С. 1–108.

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nacionalni_park_Enos&oldid=27833834”