Национални парк Казиранга

Национални парк Казиранга је национални парк у Голагхат, Карби Англонг и Нагаун окрузима савезне државе Асам у Индији. Он је уточиште у коме се налазе две трећине великих једнорогих носорога на свету, и место светске баштине.[2] Према попису извршеном у марту 2018. године, који су заједнички спровели Министарство за шуме Владе Асама и неке од признатих невладиних организација за дивље животиње, популација носорога у националном парку Казиранга износи 2.413. Она се састоји се од 1.641 одраслих носорога (642 мужјака, 793 женке, 206 непознатих); 387 младунца (116 мужјака, 149 женки, 122 непознатих); и 385 телади.[3]

Казиранга Натионал Парк
Национални парк Казиранга
ИУЦН категорија II (национални парк)
Индијски носорог са телетом у националном парку Казиранга у округу Багори, Нагаон, округ Асам, Индија
ЛокацијаГолагхат и Нагаон[1]
Најближи градГолагхат, Нагаон
Координате26° 40′ Н 93° 21′ Е / 26.667° С; 93.350° И / 26.667; 93.350
Површина430 км2 (170 сq ми)
Основан1908
Управно телоВлада Асама
Влада Индије
Место светског наслеђаМесто сведске баштине Унеска од 1985. године

Године 2015, популација носорога је износила 2401. Казиранга је дом највеће густине тигрова међу заштићеним подручјима на свету, и проглашена је тигровским резерватом 2006. године. (сада је највећа густина тигрова у Националном парку Оранг, Асам). У парку обитавају велике популације слонова, дивљих водених бивола и мочварних јелена.[4] Организација BirdLife International посвећена очувању авифаунских врста прогласила је Казирангу важним подручјем за птице. У поређењу са другим заштићеним подручјима у Индији, Казиранга је постигла значајан успех у очувању дивљих животиња. Смештен на ивици жаришта биотске разноликости у Источним Хималајима, парк комбинује високу разноликост врста и видљивости.

Казиранга је огромно пространство високе слонове траве, мочваре и густе тропске влажне широколистне шуме, коју пресецају четири велике реке, укључујући Брамапутру, а парк обухвата и многа мала водна тела. Казиранга је била тема неколико књига, песама и документарних филмова. Парк је прославио своју стогодишњицу 1998. године након што је 1905. године основан као шумски резерват.

Године 2017, Казиранга је био под оштрим критикама након што је документарац ББЦ вести открио стратегију очувања чврсте руке, извештавајући о убијању 20 људи годишње у име очувања носорога.[5] Као последица овог извештавања, ББЦ вестима је забрањено снимање у заштићеним подручјима у Индији на 5 година.[6] Док је неколико новинских извештаја тврдило да се Би-Би-Си извинио због документарца, Би-Би-Си је остао при свом извештају, а његов генерални директор, Тони Хол, написао је у обраћању организацији Сурвивал Интернатионал да писмо „ни на који начин не представља извињење за наше новинарство“.[7] Као одговор на извештај, истраживачи у Индији дали су нијансираније разумевање ствари, позивајући ББЦ на немарност његовог новинарства, али и указујући на проблеме очувања у Казиранги[8] и доводећи у питање да ли је пуцај-по-виђењу уопште била корисна стратегија очувања.[9]

Историја Националног парка Казиранга уреди

 
Мери Керзон, бароница Керзон од Кедлестона, и њен муж су заслужни за стрварање покрета за заштиту овог подручја.

Историја Казиранге као заштићеног подручја може се пратити од 1904. године, када је Мери Керзон, бароница Керзон од Кедлестона, супруга вицекраља Индије, лорда Керзона од Кедлестона, посетила ову област.[10] Пошто није успела да види једнорогог носорога, по коме је ово подручје било познато, убедила је свог мужа да предузме хитне мере за заштиту врста које нестају, што је он учинио тако што је покренуо планирање њихове заштите.[11] Дана 1. јуна 1905. створена је Предложена резервна шума Казиранга са површином од 232 км2 (90 сq ми).[12]

Током наредне три године, подручје парка је проширено за 152 км2 (59 сq ми), до обала реке Брахмапутре.[13] Године 1908, Казиранга је проглашена за „Резервну шуму”. Године 1916, преименована је у „Уточиште дивљачи Казиранга“ и тако је остало до 1938. године, када је лов забрањен и посетиоцима је дозвољен улазак у парк. Године 1934, Казиранга је промењена у Казиранха. Део јавности до дан данас парк зове оригиналним именом.

Уточиште за дивљач Казиранга је 1950. преименовао у „Уточиште дивљих животиња Казиранга“ П. D. Стрејсиј, стручњак за заштиту шума, како би се име ослободило ловачких конотација.[14] Године 1954, влада Асама је усвојила закон о локалним носорозима, који је наметнуо тешке казне за криволов носорога. Четрнаест година касније, 1968. године, државна влада је донела Закон о националном парку Асам из 1968. године, проглашавајући Казирангу назначеним националним парком. Површини парка од 430 км2 (166 сq ми) централна влада је 11. фебруара 1974. године дала званични статус. Казирангу је 1985. године УНЕСЦО прогласио локацијом светске баштине због свог јединственог природног окружења.

Казиранга је последњих деценија била мета неколико природних и вештачких катастрофа. Поплаве изазване изливањем реке Брамапутре довеле су до значајних губитака животињског света.[15] Задирање људи дуж периферије такође је довело до смањења шумског покривача и губитка станишта. Текући сепаратистички покрет у Асаму предвођен Уједињеним ослободилачким фронтом Асама (УЛФА) осакатио је економију региона, али Казиранга је остала непромењен покретом; заиста, случајеви побуњеника из Уједињеног ослободилачког фронта Асама који штите животиње и, у екстремним случајевима, убијају криволовце, пријављивани су још од 1980-их.[11]

Референце уреди

  1. ^ Натионал Парк, Казиранга. „Казиранга Натионал Парк анд Тигер Ресерве”. Казиранга Натионал Парк. оур Мy Индиа анд Пеак Адвентуре Тоур. Приступљено 6. 4. 2019. 
  2. ^ Бхаумик, Субир (17. 4. 2007). „Ассам рхино поацхинг 'спиралс'. ББЦ Неwс. Архивирано из оригинала 22. 11. 2008. г. Приступљено 23. 8. 2008. 
  3. ^ Дутт, Анонна (30. 3. 2018). „Казиранга Натионал Парк'с рхино популатион рисес бy 12 ин 3 yеарс”. Хиндустан Тимес. Архивирано из оригинала 27. 4. 2018. г. 
  4. ^ „Wелцоме то Казиранга”. Архивирано из оригинала 30. 04. 2012. г. Приступљено 27. 12. 2019. 
  5. ^ „Казиранга: Тхе парк тхат схоотс пеопле то протецт рхинос”. ББЦ Неwс (на језику: енглески). 2017-02-10. Приступљено 2022-07-20. 
  6. ^ Пињаркар, Вијаy. „Казиранга репорт гетс ББЦ баннед фор 5 yеарс”. Тхе Ецономиц Тимес. Приступљено 2022-07-20. 
  7. ^ Интернатионал, Сурвивал. „ББЦ босс стандс бy Казиранга киллингс еxпосé”. www.сурвивалинтернатионал.орг (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-20. 
  8. ^ „Грассландс оф Греy: Тхе Казиранга Модел Исн'т Перфецт – Бут Нот ин тхе Wаyс Yоу Тхинк”. Тхе Wире. Приступљено 2022-07-20. 
  9. ^ „Схоот-ат-сигхт ис нот уњустифиед. Бут тхат алоне цан'т стоп поацхинг ат Казиранга”. Тхе Индиан Еxпресс (на језику: енглески). 2017-03-02. Приступљено 2022-07-20. 
  10. ^ „Казиранга'с центенарy целебратионс” (на језику: енглески). 2005-02-18. Приступљено 2020-08-29. 
  11. ^ а б Бхаумик, Субир (18. 2. 2005). „Казиранга'с центенарy целебратионс”. ББЦ Неwс. Архивирано из оригинала 21. 11. 2008. г. Приступљено 2008-08-23. 
  12. ^ Талукдар, Сусханта (5. 1. 2005). „Wаитинг фор Цурзон'с кин то целебрате Казиранга”. Тхе Хинду. Архивирано из оригинала 5. 11. 2009. г. Приступљено 2008-08-23. 
  13. ^ „Казиранга Натионал Парк–Хисторy анд Цонсерватион”. Казиранга Натионал Парк Аутхоритиес. 
  14. ^ Обераи, C. П., & Бонал, Б. С. (2002). Казиранга, тхе рхино ланд. Делхи: Б.Р. Пуб. Цорп. Ретриевед 29 Аугуст 2020.
  15. ^ Казиранга Фацтсхеет (Ревисед) Архивирано 18 јул 2008 на сајту Wayback Machine, УНЕСЦО, Ретриевед он 2007-02-27

Литература уреди

Спољашње везе уреди