Википедија

Национални парк Лоренц

Национални парк Лоренц је највећи национални парк у југоисточној Азија (25.056 км²). Смештен је на северозападној обали острва Нове Гвинеје у индонезијској покрајини Папуа.[1][2][3] Парк је назван по холандском истраживачу Хендрикусу Албертусу Лоренцу[4] који је први прошао овим подручјем у експедицији 1909-10. године.

Национални парк Лоренц
Таман Насионал Лорентз
ИУЦН категорија II (национални парк)
Панкак Џаја на северо-западном углу националног парка
Мапа Националног парка Лоренц
ЛокацијаПровинција Папуа, Индонезија
Најближи градВавена
Координате4° 45′ С 137° 50′ Е / 4.750° Ј; 137.833° И / -4.750; 137.833
Површина25.056 км2 (9.674 сq ми)
Основан1997
Управно телоМинистарство шумарства
Место светског наслеђа1999
Светска баштина Унеска
Назив на званичном списку светске баштине
КритеријумиПриродно: виии, иx, x
Референца955
Историја уписа у светску баштину
Упис1999 (23. седница)

То је једино заштићено подручје на свету у којему се налази нетакнут и непрекинут прелаз од екосистема вечитог планинског леда до тропских обала, укључујући широка подручја низинских влажних подручја, кишних шума и алпске тундре. Како се налази на додирној тачки две континенталне плоче, ово подручје је место континуираних формација планина и деловања ледењака. С великим бројем налазишта фосила и живих ендема, те највећим степеном биоразноликости[5][6] у ширем подручју, такође је важно место за проучавање еволуције живота на Новој Гвинеји. Због тога је његових 23.500 км² уписано на Унесков списак места светске баштине у Азији 1999. године.

Одлике уреди

 
Рудник Грасберг

У парку се налази 4.884 метра висок врх планине Маока,[7] Пункак Џаја,[8][9] који је највиши врх између Хималаја и Анда. У парку се налазе многа неистражена и незабележена подручја у којима веројатно обитавају многе врсте биљака и животиња које су непознате научницима.

Биоразноликост уреди

У Националном парку Лоренц обитава више врста биљака као што су: нипах (Nypa fruticans), бакау (Rhizophora apiculata), Pandanus julianettii, Colocasia esculenta, Podocarpus pilgeri и Nauclea coadunata.

Ту обитава и преко 630 врста птица (око 70% од укупног броја на Новој Гвинеји), међу којима су две врсте казуара, 31 врста голуба, 31 врста какадуа, 13 врста водомара, 29 врста медосаса[10] и велики број угрожених врста као што је велики казуар, јужњачки крунасти голуб (Goura scheepmakeri), Пескветов папагај (Psittrichas fulgidus),[11] Салвадоријева патка (Salvadorina waigiuensis)[12][13] и Макгрегоров дивовски медојед (Macgregoria pulchra). Ендемске врсте су снежнопланински фазан (Anurophasis monorthonyx) и снежнопланински црвендаћ (Petroica archboldi), те 26 тропских врста.

Од 123 врста сисара ту обитавају: дугокљуни јеж (Zaglossus bruijni), краткокљуни јеж (Tachyglossus aculeatus), 4 врсте кускуса (Phalangeridae), те валабији,[14] дивље мачке, шумски клокани[15] и ендемски шумски клокан Дингизо (Dendrolagus mbaiso).[16]

Људско становање и култура уреди

Подручје националног парка било је насељено више од 25.000 година. Шуме Лоренца обухватају традиционалне земље осам аутохтоних етничких група,[17] укључујући Асмале, Емуге, Дане, Семпане, и Ндуге. Процењује се да садашња популација варира између 6.300 и 10.000.[17]

Широко је прихваћено да стратегије управе очувања парка мораја да укључују потребе и тежње тих народа ако се жели да се оствари успешна заштита биодиверзитета парка. Штавише, културна разноликост је још једна важна мера успеха парка.

Галерија уреди

Reference уреди

  1. ^ Santoso, Bangun; Ardiansyah, Novian (2022-06-30). „DPR Sahkan RUU DOB, Papua Kini Punya 3 Provinsi Baru: Papua Selatan, Papua Tengah Dan Papua Pegunungan”. suara.com (на језику: индонежански). Приступљено 2022-07-01. 
  2. ^ Utama, Felldy (2022-06-30). „Usai RUU DOB Papua Disahkan, Ini Perintah Mendagri Buat Bupati Papua Selatan : Okezone Nasional”. Nasional Okezone (на језику: индонежански). iNews. Jakarta: Okezone. Приступљено 2022-07-01. 
  3. ^ Setyaningrum, Puspasari (2022-07-02). „Profil Provinsi Papua Tengah”. KOMPAS.com. Приступљено 2022-09-11. 
  4. ^ Zwarte menschen - witte bergen: verhaal van den tocht naar het sneeuwgebergte van Nieuw-Guinea. Leiden: E.J. Brill, 1913. (Tweede dr. 2005, Amsterdam / Antwerpen: Uitgeverij Atlas; met een voorwoord van Tijs Goldschmidt en een inleiding van A.S. Troelstra. ISBN 90-450-05085.).
  5. ^ „What is biodiversity?” (PDF). United Nations Environment Programme, World Conservation Monitoring Centre. 
  6. ^ „Excite News - Hints of life on what was thought to be desolate early Earth”. apnews.excite.com. 2015-10-23. Архивирано из оригинала 2015-10-23. г. Приступљено 2022-09-05. 
  7. ^ Ian Allison and James A. Peterson. „Glaciers of Irian Jaya, Indonesia and New Zealand”. U.S. Geological Survey, U.S.Department of the Interior. Архивирано из оригинала 12. 05. 2008. г. Приступљено 15. 8. 2017. 
  8. ^ Müller, Kal (2008). Amungme : tradition and change in the highlands of Papua. Freeport Indonesia. OCLC 316516243. 
  9. ^ Neill, Wilfred T. (1973). Twentieth-Century Indonesia . Columbia University Press. стр. 14. ISBN 978-0-231-08316-4. 
  10. ^ Indonezijsko ministarstvo šuma Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јул 2010) (језик: енглески) Preuzeto 13. listopada 2011.
  11. ^ Forshaw, Joseph M. (2006). Parrots of the World; an Identification Guide. Illustrated by Frank Knight. Princeton University Press. plate 23. ISBN 978-0-691-09251-5. 
  12. ^ BirdLife International (2021). „Salvadorina waigiuensis”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2021: e.T22680127A194770067. Приступљено 20. 11. 2021. 
  13. ^ Chambers, M. R. (1987). „The Freshwater Lakes of Papua New Guinea: An Inventory and Limnological Review”. Journal of Tropical Ecology. 3 (1): 1—23. JSTOR 2559420. S2CID 83920625. doi:10.1017/s0266467400001073. 
  14. ^ Ruedas, Luis A.; Morales, Juan Carlos (2005). „Evolutionary Relationships Among Genera of Phalangeridae (Metatheria: Diprotodontia) Inferred from Mitochondrial DNA”. Journal of Mammalogy. 86 (2): 353—365. S2CID 85654240. doi:10.1644/BER-117.1. .
  15. ^ Procter-Gray, E.; Gansiosser, U. (1987). „The individual behaviors of Lumholtz's Tree-Kangaroo: Repertoire and taxonomic iTree-kangaroosmplications”. Journal of Mammalogy. 67 (2): 343—352. JSTOR 1380888. doi:10.2307/1380888. Приступљено 25. 10. 2013.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  16. ^ Leary T, Seri L, Wright D, Hamilton S, Helgen K, Singadan R, Menzies J, Allison A, James R, Dickman C, Aplin K, Flannery T, Martin R & Salas L (2008). „Dendrolagus mbaiso”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2008. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 2008-10-15.  Listed as Critically Endangered (CR A2cd v3.1)
  17. ^ а б UNESCO: WHC Nomination Documentation, 1999, retrieved 18 November 2010
  18. ^ Angiosperm Phylogeny Group (2009). „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III” (PDF). Botanical Journal of the Linnean Society. 161 (2): 105—121. doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x  . Приступљено 2013-07-06. 
  19. ^ Cheek, M.; Jebb, M. (2013). „The Nepenthes micramphora (Nepenthaceae) group, with two new species from Mindanao, Philippines”. Phytotaxa. 151 (1): 25—34. doi:10.11646/phytotaxa.151.1.2  . 
  20. ^ BirdLife International (2016). „Goura scheepmakeri”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T45014473A95138699. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T45014473A95138699.en  . Приступљено 13. 11. 2021. 
  21. ^ „Appendices | CITES”. cites.org. Приступљено 2022-01-14. 

Literatura уреди

Спољашње везе уреди

 
Национални парк Лоренц на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nacionalni_park_Lorenc&oldid=27675183”