Википедија

Национални парк Редвуд

Национални и државни паркови Редвуд (енгл. Redwood National and State Parks РНСП) комплекс сачињава неколико државних и националних паркова лоцираних у Сједињеним Државама, дуж обале северне Калифорније. Састоје се од Националног парка Редвуд (успостављеног 1968) и калифорнијских паркова Дел Норте Коуст, Џедедаја Смит и Државних паркова Прери Крик Редвуд (који датирају из 1920-их). РНСП укупно обухвата 139.000 ацрес (560 км2),[3] и одликује се старим прашумама умереног појаса. Лоциран у потпуности унутар округа Дел Норте и Хумболдт, ова четири парка, заједно, штите 45% свог преосталог обалског редвуда (Sequoia sempervirens) прастарих прашума, укупне површине од 38.982 ацрес (157,75 км2). Ово дрвеће је највише и убраја се у најмасивније врсте дрвета на Земљи. Осим редвуд прашуме, паркови презервирају и разноврсну другу флору, фауну, травне прерије, културне ресурсе, делове река и потока, и 37 ми (60 км) нетакнуте обале.

Национални парк Редвуд
енгл. Redwood National and State Parks
ИУЦН категорија V (заштићени крајолик/морски пејзаж)
Магла у шуми
Мап схоwинг тхе лоцатион оф Национални парк Редвуд енгл. Redwood National and State Parks
Мап схоwинг тхе лоцатион оф Национални парк Редвуд енгл. Redwood National and State Parks
Локација у Калифорњи
Мап схоwинг тхе лоцатион оф Национални парк Редвуд енгл. Redwood National and State Parks
Мап схоwинг тхе лоцатион оф Национални парк Редвуд енгл. Redwood National and State Parks
Локација у Калифорњи
ЛокацијаОкрузи Хамболт & Дел Норте, Калифорнија, САД
Најближи градКресент Сити
Координате41° 18′ С; 124° 00′ З / 41.3° С; 124° З / 41.3; -124
Површина139.000 ацрес (560 км2)[1]
Основан2. октобар 1968
Посетиоци445.000 (ин 2017)[2]
Управно телоЗаједно управљају Национални сервис за паркове и Калифорнијски департман за паркове и рекреацију
ВебсајтЗванични веб-сајт Измените ово на Википодацима
Светска баштина Унеска
Национални парк Редвуд
Назив на званичном списку светске баштине
ТипПриродни
Критеријуми(вии), (иx)
Референца134
Унеско регијаСеверна Калифорнија
Историја уписа у светску баштину
Упис1980 (4. седница)

Године 1850, старорасна редвуд прашума је покривала више од 2.000.000 ацрес (8.100 км2) Калифорнијске обале. Северна порција те области, оригинално насељена домородачким Американцима, привукла је многе дрвосече и друге који су првопитно приспели у ову област у потрази за златом током златне грознице. Након неуспешних покушаја да се обогате налажењем злата, ови досељеници су се преорјентисали на сечу дивовских стабала[4] за потребе развоја растућег Сан Франциска и других места на Западној обали. Након много декада неограничене сече целих подручја, почели су озбиљни напори с циљем конзервације. До 1920-их залагањем Лиге очувања редвуда, основане 1918. године с циљем презервације преосталих старорасних редвуд прашума, дошло је до успостављања Прери Крика, Дел Норте Коуста, и Државног парка Џедедаја Смит Редвуд између осталих. Национални парк Редвуд је био креиран 1968. године, у време кад је око 90% оригиналних редвуд стабла већ било посечено. Национални сервис за паркове (НПС) и Калифорнијски департман за паркове и рекреацију (ЦДПР) административно су спојили Национални парк Редвуд са три суседна државна парка 1994. године ради кооперативне управе шумом и стабилизације шуме и вододелница у једну јединицу.[5]

Екосистем РНСП презервира бројне угрожене животињске врсте као што су Eucyclogobius newberryi, краљевски лосос, северна пегава сова и Штелеров морски лав.[6] Као израз препознавање ретког екосистема и културне историје паркова, Уједињене нације су их именовале местом светске баштине дана 5. септембра 1980 и проглашени су делом Калифорнијског обалског подручја међународног програма Резерви биосфере дана 30. јуна 1983.[7][8]

Историја уреди

 
Карта Националног парка Редвуд

До 1850. године шуме обалске секвоје су покривале више од 8.000 км² калифорнијске обале. Северни део тог подручја изворно је био насељен америчким Индијанцима племена Јурок, Толова, Карук, Чилула и Вајот. Генерално, на подручју парка налази се преко 50 археолошких локалитета (старих до 4500 година), 19 историјских локалитета и 21 место од посебног значаја за локалне индијанске заједнице.[9][10] Богатство подручја је привукло велики број трагача за златом током калифорнијске затне грознице. Неуспели трагачи би на крају постали дрвосече који су обарали дивовско дрвеће за растуће тржиште Сан Франциска и других градова западне обале САД.

Након неколико деценија неконтролисане и катастрофалне сече, започело се са покушајима заштите овог подручја. Лига за заштиту обалске секвоје (Save-the-Redwoods League), основана 1918. године, успела је да до 1920-их испослује оснивање неколико државних паркова: Прери Крик, Дел Норте Коуст и Џедедаја Смит. Они су уједињени у Национални парк Редвуд дана 1. јануара 1968. године. До тада је готово 90% обалских секвоја већ било посечено, те од тада управа парка покушава да очува и стабилизују популацију дрвећа, али и водене токове у парку.[11]

Одлике уреди

Висина Националног парка Редвуд варира од приобалног појаса до планина са 930 м надморске висине, тек нешто северније од града Сан Франциска. Обалски појас је дуг 55 км и одликује се стрмим стеновитим литицама, ушчима потока и пешчаним плажама. Тло се састоји од морског пешчењака, алеурита и шејла из раздобља креде, али се могу наћи и мање количине магматских стена рожнаца, зеленог шкриљевца и неких метаморфних стена.

Доминантна вегетација је шума обалске секвоје која покрива скоро 158 км², док осталих 208 км² чини друга вегетација израсла на посеченој шуми секвоја. Шума секвоја је остатак дивовске шуме која је у време диносауруса доминирала целим свијетом. Данас су ограничене на уска влажна подручја северноамеричке обале. Како стрмина и сувоћа овог подручја расте, тако ову шуму замењује преријска вегетација. Обалским секвојама треба око 400 година да досегну зрелост, а неки примерци су старији од 2000 година. Њихова дебела кора без смоле их штити од пожара, али клизишта тла и ветар обарају старија стабла. Аутохтони индијански становници су користли ова оборена стабла за изградњу кућа, чамаца, и генерално су их сматрали светима. Данас ова стабла стоје као величанствени подсетник на спору еволуцију природе.

У шумама секвоја обитава 75 врста сисара, а на влажним подручјима, језерима и потоцима гнезди се неколико врста птица водарица, док се на обалским стенама гнезде морске птице.

Клима уреди

Национални и државни паркови Редвуд имају океанску климу прашума умереног подручја, са карактеристикама топле летње Медитеранске климе. На временске прилике у РНСП у знатној мери утиче Пацифички океан. Обалске температуре су генерално у опсегу од 4 до 15 °Ц током целе године, док су даље од обале лета топлија и сувља, а зиме хладније.[14] Редвуд углавно расте миљу или две (1.5–3 км) од обале, и никад на већој удаљености од 50 ми (80 км) од ње. У овој умереној али влажној обалској зони, дрвеће прима влагу од тешких зимских киша и постојане летње магле. Присуство и конзистентност летње магле је заправо важнија за свеукупно здравље дрвећа од тешке преципитације. Ова чињеница произилази из укупне годишње преципитације, која је у опсегу између 25 анд 122 ин (64 анд 310 цм) годишње, са здравим шумама широм подручја са мање падавина, јер су велике потребе за водом умањене свеприсутном летњом маглом и хладнијим температурама које осигурава. Снег се ретко јавља чак и на врховима изнад 1.500 фт (460 м), што је додатна илустрација благе, умерене природе ове северне латитуде;[15] мада је лаган снег помешан са кишом чест током зимских месеци.

Галерија слика уреди

  •  
    Обала Националног парка Редвуд
  •  
    Ушће реке Кламат
  •  
    Обалске секвоје у парку Редвуд
  •  
    Вапити у парку
  •  
    Реконструција индијанске Јурок куће од дасака секвоје
 
Шума обалских секвоја у Националном парку Редвуд

Референце уреди

  1. ^ „Листинг оф ацреаге ас оф Децембер 31, 2011”. Ланд Ресоурце Дивисион, Натионал Парк Сервице. Приступљено 7. 3. 2012. 
  2. ^ „НПС Аннуал Рецреатион Виситс Репорт”. Натионал Парк Сервице. Приступљено 28. 2. 2018. 
  3. ^ „Натионал ор Стате Парк?”. Редwоод Натионал анд Стате Паркс Виситор Гуиде. Натионал Парк Сервице. 24. 6. 2010. Приступљено 24. 6. 2010. 
  4. ^ Цоy, Оwен Цоцхран (1982). Тхе Хумболдт Баy Регион 1850-1875. Хумболдт Цоунтy Хисторицал Социетy. стр. 51. 
  5. ^ „Wоркинг Тогетхер”. Редwоод Натионал анд Стате Паркс. Натионал Парк Сервице. Приступљено 2. 4. 2012. 
  6. ^ „Тхреатенед/Ендангеред Специес”. Натионал Парк Сервице. Приступљено 7. 11. 2008. 
  7. ^ „У.С. Wорлд Херитаге Ситес”. Натионал Парк Сервице. Архивирано из оригинала 13. 10. 2008. г. Приступљено 7. 11. 2008. 
  8. ^ „У.С. Биоспхере Ресервес” (ПДФ). Натионал Парк Сервице. Архивирано из оригинала (ПДФ) 14. 03. 2016. г. Приступљено 22. 5. 2016. 
  9. ^ „Тхе Индианс оф тхе Редwоодс”. Редwоод Хисторy Басиц Дата. Натионал Парк Сервице. 15. 1. 2004. Приступљено 7. 11. 2008. 
  10. ^ Цастилло, Едwард (1998). „Схорт Овервиеw оф Цалифорниа Индиан Хисторy”. Цалифорниа Нативе Америцан Херитаге Цоммиссион. Архивирано из оригинала 26. 10. 2008. г. Приступљено 7. 11. 2008. 
  11. ^ Редwоод Натионал анд Стате Паркс. Натионал Парк Сервице: Wоркинг Тогетхер, 2. априла 2012. Преузето 20. септембра 2012.
  12. ^ „ЦА Кламатх”. Натионал Оцеаниц анд Атмоспхериц Администратион. Приступљено 27. 6. 2013. 
  13. ^ „Кламатх, Цалифорниа”. Wестерн Регионал Цлимате Центер. Приступљено 27. 6. 2013. 
  14. ^ „Wеатхер”. Натионал Парк Сервице. 1. 9. 2006. Приступљено 15. 11. 2008. 
  15. ^ „Парк Геологy”. Геологy Фиелднотес. Натионал Парк Сервице. 1. 1. 2005. Архивирано из оригинала 14. 08. 2004. г. Приступљено 15. 11. 2008. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Национални парк Редвуд на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nacionalni_park_Redvud&oldid=27675290”