Најамни рад

Најамни рад (енгл. wage labour) је социекономски однос између радника и послодавца, у коме радник продаје свој рад под формалним или неформалним уговором о раду. Ове трансакције се углавном догађају на радном тржишту у ком су наднице тржишно одређене. У замену за надницу, продукт рада постаје власништво послодовца, осим у специјалним случајима у којима је интелектуална својина патентирана у Сједињеним Америчким Државама где права на патент остају код радника који га је патентирао. Најамни радник је особа чији је примарни извор прихода продаја рада на овај начин.

Карактеристике

У модерној мешовитој економији као што је у ОЕЦД земљама, ово је тренутно најчешћи облик пословања. Иако је већина рада организована на овај начин, платно уређење директора, професионалних радника, и професионалних радника на уговор, су понекад спојени са класним задацима, на тај начин платни рад је примењив само на необразоване, полу – образоване, или на раднике који се баве ручним радом. Разна истраживања су показала да радници угалавном дневно проведу 1.5 до 3 сата бавећи се активностима која нису везана за њихово занимање.

Типови

Тренутно је најчешћи вид најамног рада обичан директан, или „пуно радно време“. Ово је радни однос где слободан радник продаје свој рад на неодређено време (од неколико година до целе каријере), у замену за новчану надницу или плату и континуирани однос са послодавцем који углавном не укључује уговараче или другу врсту нестандардних запослених. Међутим, најамни рад постоји у више облика, експлицитни уговори за разлику од иплицитних (тј, условљеног локалним радним и пореским законом) уговора нису толико неуобичајени. Економска историја показује велики избор начина на који се најамни рад трговао и размењивао. Разлике се појављују у облику:

• Статуса радног односа – радник може бити запослен на пуно радно време, скраћено радно време, или на неформалној основи. Он или она може бити запослен, на пример, привремено само за одређени пројекат, или на трајној основи. Најамни рад за скраћено радно време може да се комбинује са самозапошљавањем. Радник такође може бити запослен као шегрт (приправник).
• Грађанског (правног) статуса – радник, на пример, може бити слободан грађанин, радник под уговором, предмет присилног рада (укључујући затвор или војни рад); радник може бити ангажован од стране политичког ауторитета за одређени задатак, могже да буде полу-роб или кмет везан за земљу који су запослени делом времена. Тако, рад се може вршити на мање или више добровољној основи, или на мање или више наметнутој основи, где има много прелаза.
• Начина исплате (накнада или компензација) – урађен посао може бити плаћен „у кешу“ (новчана надница) или у натури (преко добијања добара и/или услуга) или рад „по учинку“ где надница директно зависи од учинка радника. У неким случајевима, радник може бити плаћен у облику кредита за куповину добара и услуга, или у облику опција акција или удела у власниству предузећа.
• Методе запослења – радник може да се ангажује путем уговора о раду на његову или њену иницијативу, или он или она могу да изнајме свој рад као део групе. Али он или она могу такође да изнајме рад преко посредника трећој страни(као што је агенција за запошљавање). У овом случају, он или она је плаћен/а од стране посредника, али ради за трећу страну која плаћа посредника. У неким случајевима, рад се подуговара неколико пута, са неколико посредника. Још једна могућност је да је радник додељен или постављен на посао од стране политичког ауторитета, или да агенција изнајмљује радника предузећа заједно са средствима производње.

Критика

Социјалисти већ дуже време упоређују платни рад са ропством . Као резултат тога, појам "платно ропство" се често користи као пежоратив за платни рад. Слично томе, заговорници ропства су освртом на "компаративне злочине робовског друштва и слободног друштва, ропства према људским господарима и ропства према капиталу" закључили да је платно ропство у ствари лошије од традиционалног ропства. Апеланти ропства као што је Џорџ Фитжу тврде да су радници само прихватили платни рад с временом, пошто су постали "упознати и непажљиви према зараженој друштвеној атмосфери коју су континуирано удисали".

Тхе славе, тогетхер wитх хис лабоур-поwер, wас солд то хис оwнер онце фор алл.... Тхе [wаге] лабоурер, он тхе отхер ханд, селлс хис верy селф, анд тхат бy фрацтионс.... Хе [белонгс] то тхе цапиталист цласс; анд ит ис фор хим ... то финд а буyер ин тхис цапиталист цласс.

—Карл Марx

Према Ноаму Чомском, анализа психолошких импликација платног ропства се протеже назад до просветитељства. У књизи Ограничења државне акције из 1791. године класични либерални мислилац Вилхелм вон Хумболдт објаснио је да "шта год не проистиче из слободног избора човека или је само резултат наставе и вођења, не улази у његову саму природу; човек не ради то стварно са људским енергијама, већ само са механичком тачношћу", тако да када радник ради под вањском контролом," можемо се дивити ономе што ради, али презиремо оно што је он". I експерименти Милграма и Станфорда су били од користи у психолошкој студији односа на радном месту заснованог на платама. Поред тога, према антропологу Давиду Граберу, најранији уговор о плаћању радне снаге, за који знамо, у ствари су били уговори за изнајмљивање традиционалних робова (обично би власник добио један део новца, а роб други , уз помоћ којег ће одржавати своје трошкове живота). Такви договори, према Граберу, били су прилично цести и у Новом светском ропству, било у Сједињеним Државама или Бразилу. C. L. Р. Јамес је тврдио у Тхе Блацк Јацобинсу да је већина техника организације која се користила на радницима фабрика током индустријске револуције први пут развијена на плантажама робова.

За Марксисте, рад као роба, што је како гледају на најамни рад, пружа основну тачку напада против капитализма. “Може се уверљиво тврдити.“ додао је један забринут филозоф ” да зачетак радничког рада као производа потврђује Марксову осуду платног система приватног капитализма као ‘најамно робство’ која је као инструмент капиталиста за смањивање стања радника на то од роба, ако не и ниже од тога”. То да је ова примедба веома битна произлази из Марксовог закључка да је најамни рад темељ капитализма: “Без класе зависне од плата, чим се појединци суоче као слободне особе, не може доћи до производње додатне вредности; без производње додатне вредности не може бити ни капиталистичке производње, а самим тим нема капитала и нема капиталисте!”.

Литература

Чланци

• Царсел, Wилфред (1940). „Тхе Славехолдерс' Индицтмент оф Нортхерн Wаге Славерy”. Јоурнал оф Соутхерн Хисторy. 6 (4): 504—520. ЈСТОР 2192167. 
• Хартманн, Хеиди (1979). „Тхе Унхаппy Марриаге оф Марxисм анд Феминисм: Тоwардс а море Прогрессиве Унион”. Цапитал & Цласс. 3 (4): 1—33. 
• Граебер, Давид (2004). Фрагментс оф ан Анарцхист Антхропологy. Прицклy Парадигм Пресс. ИСБН 978-0-9728196-4-0. 
• Граебер, Давид (2007). Поссибилитиес: Ессаyс он Хиерарцхy, Ребеллион анд Десире. АК Пресс. ИСБН 978-1-904859-66-6. 
• Халлгримсдоттир, Хелга Кристин; Беноит, Цецилиа (2007). „Фром Wаге Славес то Wаге Wоркерс: Цултурал Оппортунитy Струцтурес анд тхе Еволутион оф тхе Wаге Демандс оф тхе Книгхтс оф Лабор анд тхе Америцан Федератион оф Лабор, 1880–1900”. Социал Форцес. 85 (3): 1393—1411. ЈСТОР 4494978. дои:10.1353/соф.2007.0037. 
• Нелсон, Јохн О. (1995). „Тхат а Wоркер'с Лабоур Цаннот Бе а Цоммодитy”. Пхилосопхy. 70 (272): 157—165. ЈСТОР 3751199. дои:10.1017/с0031819100065359. 
• Роедигер, Давид (2007б). „Ан Оутмодед Аппроацх то Лабоур анд Славерy”. Лабоур/Ле Траваил. 60: 245—250. ЈСТОР 25149808. 
• Стеинфелд, Роберт (2009). Цоерцион/Цонсент ин Лабор (ПДФ). ЦОМПАС Wоркинг Папер Но. 66. Оxфорд: Университy оф Оxфорд. Архивирано из оригинала (ПДФ) 1. 3. 2014. г. Приступљено 3. 3. 2013. 

Књиге

• Деакин, Симон; Wилкинсон, Франк (2005). Тхе Лаw оф тхе Лабоур Маркет: Индустриализатион, Емплоyмент, анд Легал Еволутион. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-815281-1. 
• Елкинс, Царолине (2005). Бритаин'с Гулаг: Тхе Брутал Енд оф Емпире ин Кенyа. Лондон: Јонатхан Цапе. ИСБН 978-0-224-07363-9. 
• Фитзхугх, Георге (1857). Цаннибалс Алл! ор, Славес Wитхоут Мастерс. Рицхмонд, ВА: А. Моррис. 
• Крахн, Харвеy Ј.; Грахам С. Лоwе (1993). Wорк, Индустрy, анд Цанадиан Социетy. Сецонд ед. Сцарбороугх, Онт.: Нелсон Цанада. xии, 430 п. ИСБН 0-17-603540-0. 
• Марx, Карл (1847). Wаге Лабоур анд Цапитал. 
• Марx, Карл (1990) [1867]. Цапитал, Волуме I * Олусога, Давид; Ерицхсен, Цаспер W. (2010). Тхе Каисер'с Холоцауст: Германy'с Форготтен Геноциде. Лондон: Фабер анд Фабер. ИСБН 978-0-571-23141-6. . Лондон: Пенгуин Цлассицс. ИСБН 978-0-140-44568-8. 
• Роедигер, Давид (2007а) [1991]. Тхе Wагес оф Wхитенесс: Раце анд тхе Макинг оф тхе Америцан Wоркинг Цласс (ревисед анд еxпандед изд.). Лондон & Неw Yорк: Версо. ИСБН 978-1-844-67145-8. 
• Yоунг, Јохн (1997). Пеасант Револутион ин Етхиопиа: Тхе Тиграy Пеопле'с Либератион Фронт, 1975–1991. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-02606-2.