Википедија

Нарколепсија

Нарколепсија је дисомнија - хронични поремећај спавања - карактерисан претераном поспаношћу и изненадним нападима сна у непримереним ситуацијама. Оболели од нарколепсије често имају испрекидан ноћни сан и абнормалан ритам спавања током дана, што се неретко погрешно тумачи као инсомнија. При спавању углавном улазе у РЕМ фазу сна у току првих 5 минута, док код већине осталих људи РЕМ фаза наступа тек сат времена касније.[1]

Нарколепсија
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностнеурологија
МКБ-10Г47.4
МКБ-9-CM347
ОМИМ161400
ДисеасесДБ8801
еМедициненеуро/522
МеСХД009290

Још један од проблема које доживљавају многи обољели је катаплексија - изненадна мишићна слабост која је изазвана снажним осећајима, или настаје спонтано без емоционалног окидача.[2] Може се манифестовати као једва приметан губитак тонуса маскулатуре лица, опуштање доње чељусти, погнутост главе, слабост у коленима, или као потпуни колапс.[3] Говор је често неразговетан те се појављују поремећаји вида у облику двослика и немогућности фокусирања погледа, но слух и свест су очувани. У ретким случајевима може наступити парализа и укоченост мишића. Неки од оболелих приликом напада доживе појачан осећај мириса и укуса.

Нарколепсија је неуролошки поремећај спавања. Није узрокована менталним поремећајем или психолошким проблемима. Најверојатније је узрокована одређеним генетским мутацијама и абнормалностима које утичу на специфичне биолошке чиниоце у мозгу, у комбинацији с утицајима из околине за време развоја, попут вирусних инфекција.[4]

Назив нарколепсија потиче од француске речи narcolepsie која је изведена из грчких речи νάρκη (наркē, "обамрлост" или "ступор")[5] и λῆψις (лепсис, "напад")[6].

Симптоми уреди

Доминантни симптом нарколепсије је претерана дневна поспаност (енгл. Excessive Daytime Sleepiness, ЕДС), чак и након адекватно проспаване ноћи. Болесник током дана осећа умор, поспаност или пада у сан, често у непримерено време. Такви напади сна се могу догодити без упозорења и бити физички неиздрживи, те се понављати више пута током дана. Након њих особа се осећа одморније, мада само на неколико сати. Поспаност може потрајати дуго времена, а ноћни сан бити испрекидан честим буђењем.

У класичне симптоме овог поремећаја, често познате као "нарколепсијска тетрада", спадају катаплексија, парализа у сну, хипнагогне халуцинације и претерана дневна поспаност.[7] Од осталих симптома често се појављују аутоматизми.[8][9]. Ови симптоми се не презентирају у свих пацијената.

Катаплексија је епизодични губитак мишићне функције, који варира од благе слабости (као слабост у врату или коленима, опуштеност мускулатуре лица, или немогућност разговетног говора) до потпуног колапса. Епизоде могу бити подстакнуте наглим емоционалним реакцијама као што су смех, љутња, изненађење или страх, те могу потрајати од пар секунди до неколико минута. Особа је за време целе епизоде при свести. У неким случајевима катаплексија може наликовати на епилептички нападај.

Парализа у сну је привремена немогућност говора или покрета при буђењу (или, ређе, при уснивању). Може потрајати од пар секунди до неколико минута. Ово је искуство често узнемирујуће, но није опасно. Хипнагогне халуцинације су живописни, често застрашујући доживљаји налик сну који се појављују приликом уснивања или буђења.

Аутоматизми су радње које особа наставља обављати током епизоде сна, но при буђењу нема сећања на њих. Процењује се да до 40% особа с нарколепсијом обавља аутоматске радње приликом напада сна. Парализа у сну и хипнагогне халуцинације се појављују и код људи који не болују од нарколепсије, чешће у оних који пате од екстремног недостатка сна. Катаплексија се сматра јединственом за нарколепсију и аналогна је парализи у сну будући да долази до непримерене активације паралитичког механизма који иначе има протективну функцију за време сна. Супротно од тога (изостанак активације протективне парализе) се догађа у РЕМ бихевиоралном поремећају.

У већини случајева први симптом који се презентира јесте претерана и неиздржива поспаност током дана. Остали симптоми се могу појавити засебно или у комбинацији месецима или годинама након наступа потребе за спавањем током дана. Забележене су велике индивидуалне варијације у развоју, изражености и редоследу појављивања катаплексије, парализе у сну и хипнагогних халуцинација. Сва четири симптома се презентирају у само 20 до 25% оболелих. Претерана дневна поспаност у већини случајева перзистира цели живот, док парализа у сну и хипнагогне халуцинације могу бити пролазне. Иако су ово уобичајени симптоми нарколепсије, многи оболели такође могу дуже време патити и од несанице. Симптоми нарколепсије, поглавито претерана дневна поспаност и катаплексија, често постају толико изражени да узрокују озбиљне проблеме у особном и професионалном животу оболелих.

У нормалним условима, у будноме стању, мождани ЕЕГ таласи показују правилан ритам. За време сна таласи постају спорији и неправилнији. Ово стање сна се назива нон-РЕМ (НРЕМ) сном. Након приближно сат и по НРЕМ сна мождани таласи поновно почињу показивати правилнији образац. У овом се стадијуму сна, познатом као РЕМ (енгл. Rapid Eye Movement) фаза, одвија већина запамћеног снивања. Уз ЕЕГ промене за време РЕМ фазе појављује се и мишићна атонија (РЕМ атонија).

У нарколепсији је поремећен однос и дужина НРЕМ и РЕМ фазе сна, те се РЕМ фаза појављује већ приликом уснивања уместо након периода НРЕМ сна. Неки од аспеката РЕМ фазе који се у нормалним условима појављују само за време сна - губитак мишићне контроле, парализа у сну, живописни снови - присутни су као симптоми нарколепсије. Катаплексија представља интрузију РЕМ атоније у будно стање. Парализа у сну и живописни снови се могу појавити приликом уснивања или буђења. Пацијентов мозак не пролази кроз нормалне стадијуме уснивања и дубоког сна већ прелази директно у РЕМ фазу. Као посљедица тога сан током ноћи не садржи довољно дубоког сна којег мозак покушава надокнадити током дана, што доводи до претеране дневне поспаности. Оболели од нарколепсије могу наочиглед заспати у непредвиђеном тренутку. Као што брзо упадају у дубоки сан, брзо се и буде те притом могу бити дезоријентисани (вртоглавица је чест симптом). Могу доживети јасне снове чак и ако епизода траје само неколико секунди.

Узроци уреди

 
Приказ неуропептида Орексин А. Оболели од нарколепсије често имају смањен број неурона који производе овај протеин.

Иако узрок нарколепсије није пронађен ни годинама након њеног открића, утврђена су поједина стања повезана с повећаним ризиком за развој поремећаја. Изгледа да постоји значајна повезаност између појединаца с нарколепсијом и неких генетских промена. Један од предиспонирајућих фактора укључује подручје на 6. хромозому, познато као ХЛА комплекс.[10] Примећена је корелација између појединаца с нарколепсијом и неких варијација ХЛА гена, иако не у свим случајевима. Те се варијанте ХЛА комплекса сматрају одговорнима за повећан ризик од настанка аутоимуносног одговора на неуроне који производе беланчевине у мозгу. Протеин зван хипокретин или орексин одговоран је за контролу апетита и ритма спавања[11]. Оболели од нарколепсије неретко имају смањен број неурона који производе овај протеин[11]. 2009. хипотезу о аутоимунском поремећају је подупрло истраживање проведено од стране Станфордске универзитетске медицинске школе.[12][13]

Однос између неуралне контроле нормалног сна и нарколепсије само је деломично разјашњен. Код људи, нарколептични сан је карактеризиран брзим прелазом из будног стања у РЕМ фазу с мало или без нон-РЕМ сна. Промене у моторном и проприоцепцијском саставу за време РЕМ фазе су проучене на људском и животињском моделу. За време нормалног РЕМ сна деполаризација алфа мотонеурона у леђној мождини и можданом деблу узрокује скоро потпуну атонију скелеталне мускулатуре инхибицијом десцедентних ретикулоспиналних путева. Ацетилхолин је један од неуротрансмитера укључених у овај пут. Рефлексна инхибиција моторног састава која се појављује у катаплексији има обележја која се обично виде само у нормалном РЕМ сну [1].

У истраживању проведеном 2004. у Аустралији научници су помоћу антитела оболелих оф нарколепсије изазвали нарколепсији сличне симптоме код мишева. Ово истраживање, објављено у Ланцету, снажно подупире теорију да су неки случајеви нарколепсије узроковани аутоимуносним поремећајем.[14] Постоји значајна повезаност с ХЛА-ДQБ1*0602 генотипом,[15] као и повезаност с ХЛА-ДР2 и ХЛА-ДQ1. Упркос експерименталним доказима да постоји наследна основа за развој неких облика нарколепсије у људи, тачан начин наслеђивања је непознат. Неки су случајеви повезани с генетским поремећајима попут Ниман-Пикове болести[16] или Прадер-Вилијевог синдрома[17].

Тренутно се истражује повезаност вакцине „Пандемрикс“ компаније GlaxoSmithKline против свињске грипе због повећане преваленције нарколепсије код деце након вакцинисања у Ирској, Финској и Шведској. У Финској је препоручена обустава вакцинисање Пандемриксом док се истражује 15 пријављених случајева деце која су развила нарколепсију недуго након вакцинације.[18][19] Новембра 2010. је пријављено 37 случајева нарколепсије у деце као могућа нуспојава Пандемрикса; у поређењу с тим, нормалан просек новооболеле деце је 3 годишње.[20]

Новија истраживања, проведена у Кини и објављена у Nature Reviews: Neurology, упућују на могућност деловања инфекције вирусом инфлуенце, првенствено H1N1, као окидача за развој нарколепсије.[21]

Дијагноза уреди

Дијагностика је релативно лака када су присутни сви типични симптоми нарколепсије, међутим ако су напади сна изоловани, а катаплексија одсутна или тек благо изражена, дијагнозу је знатно теже поставити. Уз то је могућа и посве изолована појава катаплексије. При стандардном постављању дијагнозе користе се три теста - полисомнографија, енгл. Multiple Sleep Latency Test (МСЛТ), те процена према Епвортовој скали поспаности. Ове тестове обично спроводе специјалисти медицине спавања.

Полисомнографија укључује континуирано снимање можданих таласа те бројних живчаних и мишићних функција током ноћног сна. При тестирању оболели од нарколепсије брзо заспу, рано улазе у РЕМ фазу сна и буде се током ноћи. Помоћу полисомнографије се могу детектирати и остали поремећаји спавања који узрокују претерану поспаност током дана.

При извођењу полисомнографије пацијенту је понуђено да одспава свака 2 сата током дана. Региструје се време потребно да се достигну различити ступњеви сна. Овим се тестом мери ступањ поспаности током дана и брзина наступа РЕМ фазе.

Епвортова лествица поспаности је кратки упитник којим се детектује могућност постојања неког поремећаја спавања, укључујући нарколепсију.

Лечење уреди

Лечењем се оболелима од нарколепсије могу значајно ублажити симптоми, мада не и излечити сам поремећај.[22]. Лечење је индивидуално прилагођено, зависно о симптомима и претходном одговору на терапију. Време потребно да се постигне оптимална контрола симптома је варијабилно и може трајати неколико месеци или дуже. Често је потребно прилагођавање дозе лекова, а потпуна контрола симптома је ретко могућа. Орално примењени лекови су основа формалног лечења нарколепсије, али су потребне и промене животног стила.

Основна терапија за претерану поспаност током дана су стимуланси централног нервног система као метилфенидат, амфетамин, метамфетамин, модафинил (Провигил), новији стимуланс с другачијим фармаколошким механизмом, и/или армодафилин (Нувигил). Амерички ФДА је 2007. издао упозорење због појаве тешких кожних промена при упораби модафинила.[23] Од осталих лекова користе се кодеин[24] и селегилин[25]. У употреби је и атомоксетин[26] (Strattera), нестимулишући инхибитор поновног уноса норадреналина (НРИ) за који не постоји могућност злоупотребе.

У многим случајевима планирани кратки сан током дана може смањити потребу за фармаколошким лечењем претеране дневне поспаности, но то олакшање симптома је кратког трајања. Сан од 120 минута имао је позитиван учинак на пацијентову будност 3 сата, док од 15 минута сна није забележена никаква корист.[27]

Катаплексија и остали симптоми РЕМ фазе се често лече трицикличким антидепресивима као што су хломипрамин, имипрамин и протриптилин, те другим лековима који супримирају РЕМ сан. Венлафаксин, блокатор поновног уноса серотонина и норадреналина, показао се успешним у лечењу симптома катаплексије[28], но као нуспојава је забилежена испрекиданост сна.

Међу могућим терапијама је и раствор натријум оксибата (Xyrem) за оралну примену. Xyrem је одобрен од стране ФДА за лечење катаплексије[29] и претеране дневне поспаности у склопу нарколепсије.[30]

Употреба стимуланса током дана како би се прикрила поспаност не утиче на стварни поремећај у подлози проблема. Стимуланси могу донекле помоћи у обављању дневних активности, но основни поремећај остаје присутан и може се и погоршати будући да сами стимуланси постају препрека периоду дубоког сна. Промене животног стила укључују смањење нивое стреса, телесну вежбу (посебно за особе које пате од претеране дневне поспаности узроковане апнејом у сну) и смањење уноса стимуланса (попут кофеина и никотина). Спавање током дана није погодна замена за сан током ноћи. Континуирана комуникација између лекара и пацијента те његове породице је од знатне важности за оптимално лечење нарколепсије.

Недавно спроведена студија у којој су хипокретински неурони успешно трансплантирани у понтину ретикуларну формацију пацова упућује на могућност развоја алтернативне терапијске методе уз стандардно фармаколошко лечење.[31]

Референце уреди

  1. ^ а б „Нарцолепсy Фацт Схеет - НИХ Публицатион Но. 03-1637”. Натионал Институте оф Неурологицал Дисордерс анд Строке. Натионал Институтес оф Хеалтх. Архивирано из оригинала 27. 07. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2010. 
  2. ^ „Нарцолепсy”. Адам.абоут.цом. Архивирано из оригинала 17. 07. 2010. г. Приступљено 25. 1. 2011. 
  3. ^ „Станфорд: Нарцолепсy Сyмптомс”. мед.станфорд.еду. Архивирано из оригинала 09. 12. 2011. г. Приступљено 24. 5. 2012. 
  4. ^ Entry Narcolepsy-Causes Архивирано на сајту Wayback Machine (25. мај 2012) in the University of Maryland Medical Center Harvey Simon, Associate Prof of Medicine, Harvard University & David Zieve, Medical Director of A.D.A.M, Inc.
  5. ^ http://en.wiktionary.org/wiki/νάρκη
  6. ^ „лепсy - Wиктионарy”. Ен.wиктионарy.орг. 8. 6. 2010. Приступљено 25. 1. 2011. 
  7. ^ Кандел, Ериц Р.; Јамес Х. Сцхwартз; Тхомас M. Јесселл (2000). Принциплес оф Неурал Сциенце (4тх изд.). МцГраw-Хилл. стр. 949. ИСБН 0-8385-7701-6. 
  8. ^ Нарцолепсy МедицинеНет.цом
  9. ^ Зорицк, ФЈ; Салис, ПЈ; Ротх, Т; Крамер, M (1979). „Нарцолепсy анд аутоматиц бехавиор: А цасе репорт”. Тхе Јоурнал оф цлиницал псyцхиатрy. 40 (4): 194—7. ПМИД 422531. 
  10. ^ Клеин Ј, Сато А (2000). „Тхе ХЛА сyстем. Сецонд оф тwо партс”. Н. Енгл. Ј. Мед. 343 (11): 782—6. ПМИД 10984567. дои:10.1056/НЕЈМ200009143431106. 
  11. ^ а б Мигнот, Е (2001). „А цомментарy он тхе неуробиологy оф тхе хyпоцретин/ореxин сyстем”. Неуропсyцхопхармацологy. 25 (5 Суппл): С5—13. ПМИД 11682267. дои:10.1016/С0893-133X(01)00316-5. 
  12. ^ Халлмаyер Ј; Фарацо, Ј; Лин, L; et al. (2009). „Нарцолепсy ис стронглy ассоциатед wитх тхе ТЦР алпха лоцус”. Нат. Генет. 41 (6): 708—11. ПМЦ 2803042  . ПМИД 19412176. дои:10.1038/нг.372. 
  13. ^ „Нарцолепсy ис ан аутоиммуне дисордер, Станфорд ресеарцхер саyс”. ЕурекАлерт. Америцан Ассоциатион фор тхе Адванцемент оф Сциенце. 3. 5. 2009. Приступљено 31. 5. 2009. 
  14. ^ „ББЦ Неwс артицле”. 13. 12. 2004. Приступљено 6. 1. 2010. 
  15. ^ Марет, С; Тафти M (2005). „Генетицс оф нарцолепсy анд отхер мајор слееп дисордерс” (ПДФ). Сwисс Медицал Wееклy. ЕМХ Сwисс Медицал Публисхерс Лтд. 135 (45–46): 662—5. ПМИД 16453205. Архивирано из оригинала (ПДФ) 14. 04. 2008. г. Приступљено 7. 3. 2008. 
  16. ^ Ванкова Ј; Степанова, I; Јецх, Р; et al. (2003). „Слееп дистурбанцес анд хyпоцретин дефициенцy ин Ниеманн-Пицк дисеасе тyпе Ц”. Слееп. 26 (4): 427—30. ПМИД 12841368. 
  17. ^ Манни Р; Политини, L; Нобили, L; et al. (2001). „Хyперсомниа ин тхе Прадер Wилли сyндроме: цлиницал-елецтропхyсиологицал феатурес анд ундерлyинг фацторс”. Цлин Неуропхyсиол. 112 (5): 800—5. ПМИД 11336895. дои:10.1016/С1388-2457(01)00483-7. 
  18. ^ „Тхе МПА инвестигатес репортс оф нарцолепсy ин патиентс ваццинатед wитх Пандемриx”. Тхе Сwедисх Медицал Продуцтс Агенцy. 18. 8. 2010. Приступљено 19. 8. 2010. 
  19. ^ „Тервеyден ја хyвинвоиннин лаитос суоситтаа Пандемриx-рокотустен кескеyттäмистä”. Натионал Институте оф Хеалтх анд Wелфаре. 24. 8. 2010. Архивирано из оригинала 14. 03. 2012. г. Приступљено 24. 8. 2010. 
  20. ^ YЛЕ Неwс 17 Новембер 2010: Тиес Бетwеен Биг Пхарма анд ТХЛ Драw Цомплаинтс
  21. ^ Wоод, Х (2011). „Ин бриеф”. Натуре Ревиеwс Неурологy. 7 (10): 537. ПМИД 21984118. дои:10.1038/нрнеурол.2011.134. 
  22. ^ „Станфорд: Нарцолепсy Медицаатионс (Станфорд)”. мед.станфорд.еду. Архивирано из оригинала 21. 08. 2007. г. Приступљено 24. 5. 2012. 
  23. ^ Модафинил (маркетед ас Провигил): Сериоус Скин Реацтионс; ФДА Друг Сафетy Неwслеттер
  24. ^ Фрy, ЈМ; Прессман, МР; Дипхиллипо, МА; Форст-Паулус, M (1986). „Треатмент оф нарцолепсy wитх цодеине”. Слееп. 9 (1 Пт 2): 269—74. ПМИД 3518019. 
  25. ^ Маyер, Г; Еwерт Меиер, К; Хепхата, К (1995). „Селегелине хyдроцхлориде треатмент ин нарцолепсy. А доубле-блинд, плацебо-цонтроллед студy”. Цлин Неуропхармацол. 18 (4): 306—19. ПМИД 8665543. дои:10.1097/00002826-199508000-00002. 
  26. ^ „Станфорд Центер фор Нарцолепсy артицле”. Архивирано из оригинала 21. 08. 2007. г. Приступљено 19. 07. 2012. 
  27. ^ Хелмус, Т; Росентхал, L; Бисхоп, C; Роехрс, Т; Сyрон, ML; Ротх, Т (1997). „Тхе алертинг еффецтс оф схорт анд лонг напс ин нарцолептиц, слееп депривед, анд алерт индивидуалс”. Слееп. 20 (4): 251—7. ПМИД 9231950. 
  28. ^ Цапуто, Ф; Золи, Г; Провини, Федерица; Албани, Фиорензо; Рива, Роберто (2007). „Треатмент оф нарцолепсy wитх цатаплеxy”. Ланцет. 369 (9567): 1080—1. ПМИД 17398302. дои:10.1016/С0140-6736(07)60523-6. 
  29. ^ „ФДА Аппровал Леттер фор Xyрем; Индицатион: Цатаплеxy ассоциатед wитх нарцолепсy; 17 Јул 2002” (ПДФ). 
  30. ^ „ФДА Аппровал Леттер фор Xyрем; Индицатион: ЕДС (Еxцессиве Даyтиме Слеепинесс) ассоциатед wитх нарцолепсy; 18 Нов 2005” (ПДФ). 
  31. ^ Ариас-Царриóн О, Мурилло-Родригуез Е, Xу M, Бланцо-Центурион C, Друцкер-Цолíн Р, Схиромани ПЈ (2004). „Трансплантатион оф Хyпоцретин Неуронс инто тхе Понтине Ретицулар Форматион: Прелиминарy Ресултс”. Слееп. 27 (8): 1465—70. ПМЦ 1201562  . ПМИД 15683135. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Narkolepsija&oldid=27559007”