Народно дружење и забава у Турској

Народно дружење и забава у Турској се одвијају поводом државних и верских празника, различитих фестивала, по завршетку пољских радова, приликом прослава, веридбе, свадбе,испраћаја војника и током посебних манифестација и вашара. Поред ових пригодних дружења, постоје и уобичајена, редовна окупљања у складу са традицијом и обичајима одређених региона. Иако је организација ових свечаности слична у свим деловима Турске, постоје одређени региони у којима се уобичајено редовно дружење негује и начин карактеристичан за та подручја. Ова дружења се могу поделити на мушка и женска.

Мушка дружења

Барана ( Барана)

Припадници баране у Дурсунбеју

Барана је облик мушког дружења карактеристичан за место Дурсунбеј (Дурсунбеy) близу града Баликесира у Егејској области, као и за место Конија у Централној Анадолији. Дружења се базирају на успостављању друштвених норми и веза између млађих и старијих чланова заједнице , и састоје се и забаве и разговора. Барана у Дуесунбеју окупља најмање 16, а највише 22 члана и одржава се одређеним утврђеним данима, најчешће једном недељно. Припрема се богата трпеза постављења на поду (yер софрасı) уз песму и народну игру. Старији саветују и помажу млађе, тако да барана поред тога што је забавног карактера, она представља и вид поучног и васпитог карактера. На овим скуповима се такође решавају и проблеми у заједници. Сваки пут је окупљање организује у кући другог члана друштва. Занимљиво је да се традиција баране у Конији одржава и данас упркос напретку техноголије, који прети да угрози народно дружење и окупљања. Дружења у Конији су слободнија, заказују тајно и у последњем тренутку ради чувања приватности, где су забава и весеље,  као и плесачице трбушног плеса у првом плану. Такође постоји обичај да се у сврху овог окупљања граде посебне бећарске одаје, односно куће.

Момачко вече (Кıсıр Гецелери)

Момачко вече се одржава дан пре свадбе и преставља опроштај младожење од момачог живота, односно периода „неплодности“ што значи кıсıр у овом контексту. Вече организује младожењин најбољи пријатељ у улози кума (саğдıç). Праве се у затвореном простору, искључиво за одрасле мушкарце и трају до јутра, када се одлази по младу. Ово вече представља забаву у виду различитих игара драмског карактера, те се показује домишљеност, интелигенција, физичка спретност и снага, као и  приземни хумор са имитацијом где је еротски мотив веома наглашен, а дозвољено је и конзумирање алкохола. Програм ових вечери је врло стиктан и мора се обавезно поштовати. Једно од основних правила ових вечери је да младожења и кум у току вечери неизоставно морају обавити сваки задатак који добију од својих дружбеника. У супротном бивају строго кажњени. Честе казне су поливање водом, скидањем или физичком казном, а може се и десити да казна буде тежак задатак током свадбене свечаности. Давул и зурна се користе током забаве, а у последње време и деф као и кларинер, који производе мање продоран звук.

Посело (Отурак)

Посело је заједнички назив за више врста дружења у различитим областима земље. То су углавном окупљања која се организују у зимско доба кад нема пољских радова и одвијају се по строгим правилима најстаријег члана или онога који је изабран да руководи забавом, уз јело, пиће, разговор и игру.

Редовна дружења ( Сıра Гецелери)

Редовна дружења су добила су добила по томе што се свако следеће дружење одржава по утврђеном реду (сıра) код другог поштованог члана заједнице. Ова врста окупљања која има дугу и озбиљну традицију, базира се на народном умећу приповедања, рецитовања, певања и свирања саза. Народни свирачи саза изводе популарне народне песме,а певачи негују локални начин певања слободног ритма и темпа, који је веома тежак за извођење (узун хава). Дружења имају васпитни карактер, па му могу присуствовати и дечица од раног детињства како би усвојили правила понашања и вредности које заједница негује. Богато послужење такође је веома важан елемент дружења у овом региону. Током вечери се играју друштвене игре које доприносе интегративном карактеру ових окупљања. Карактеристична су за област Урфа, као и за Адијаман и Дијарбакир.

Јаренлик / Јаранлик (Yаренлик / Yаранлıк)

Дружење јаренлик у Чанкирију

У турском се називи yаренлик / yаранлıк користе да означе дисциплинована окупљања мушких чланова заједнице у посебним просторијама, специјално украшеним и припремљеним за ову врсту окупљања. Престављају традицију поучних разговора и неговања културне баштине у виду народних игара, позоришних представа, музике уз звук саза, као и давања савета младима о правилима које морају усвојити како би изградили морални став и поштовање према старијима у целокупној заједници. Ова дисциплинована дружења такође предвиђају вапитне казне за непослушне ученике.  Учесници су увек обучени у богату, раскошну народну ношњу, што даје посебан естетски доживљај кад се група појави на свечаности ван свог затвореног круга. Изузимајући свираче и чауша који руководи церемонијом, број учесника за дружење јаренлик у Чанкирију износи 24, што се п неким ауторима доводи у везу са бројем огуским племена будући да су ова дружења чврсто везана за традицију и богато културно наслеђе. Yар на персијском значи “пријатељ, друг”, а облик yаран представља множину значења “пријатељи”. Овај облик подсредством турског ушао је и у наш језик у облику “јаран, јараница”. Дружење по овим називом може се срести на више места у Турској, али је најкарактеристичније за градове Чанкири (Çанкıрı) и Кастамону.

Женска дружења

Хамамска посела (Хамам Сефаларı)

Хамам Хурем султаније

Посете турском купатилу, хамаму, у турској култури имају вишеструку улогу. Осим одржавања хигијене у виду посебног третмана у складу са богатом традицијом, за жене хамам представља место за дружење и забаву. Долазе са пријатељицама или рођакама, склапају нова познанства, размењују искуства и савете, те на веома пријатан начин проводе време. Жене које имају сина за женидбу у опуштеној хамамској атмосфери, често покушавају да пронађу одговарајућу невесту, односно снаху. У хамам се може донети јело и пиће, а и често се засвира и запева. У Анадолији се и данас пре свадбе поштује обичај одласка младе и женских чланова породице у хамам (гелин хамам).

Дани примања ( Кабул Гüнлери)

Дани примања су одређени дани у недељи када се група пријатељица договори да се окупе код неке од њих. Свака чланица групе има одређени дан кад прима гошће. Она тада припреми богато послужење уз које се пријатељице друже, разговарају и забављају. Ово су дневна дружење где жене користе слободно време у периоду када мужеви раде и нису код куће, како би се осећале слободније и комотније.

Дани златника ( Алтıн Гüнлери)

Дани златника се могу поклопити са данима примања. Током редовних дружења, група пријатељица се може одлучити да осим забаве ове дане осмисли и као дане за штедњу и међусобну материјалну помоћ. То остварују тако што свака од њих приликом сваке посете домаћици донесе по један златник, пола златника или четвртину златник, што су форме злата на тржишту. Домаћица може према својим потребама користити ову имовину како жели, с тим што ће на следећем састанку поново свака од њих уложити по златник у истој вредности, тако да се свакој од њих омогући да у тренутку потребе обави планирану куповину или трошак за одређене намене, а да целу суму не мора исплатити одмах. Овај вид штедње и испомоћ се спроводи у току периода о којем се дружбенице договоре. Жене овај вид улагања и трошења материјалних средстава обично користе да би помогле деци која треба да ступе у брак или за разне друге породичне потребе.

Вече кане (Кıна Гецелери)

Вече кане (девојачко вече)

Вече кане представља девојачко вече, односно церемонију поводом одласка невесте која напушта породични дом, а у турској традицији може још и да се зове наношење кане (кıна yакма) и тужење невесте (гелин аğлатма). Током обреда владају помешана осећања радости због удаје, као и туга због одласка у нову, непознату средину. Вече кане се одвија у невестиној кући. Том приликом се окупе жене и девојке блиске младиној и младожењиној породици и обављају церемонију бојења каном. Кана се ставља невести на дланове и стопала и након неколико сати стајања оставља црвени траг. Невестина глава се покрива такође црвеном, украшеном марамом. Кана штити невесту од злих сила, лице јој се покрива да би се заштитила од урока. I невести и младожењи се тада на длан стави по један златник за срећу. Када младожења оде, девојке око невесте играју и певају тужне песме. Песме су тужне, јер говоре о томе да ће девојка напустити родну кућу и отићи у нову породицу. Од ње се очекујуе да покаже тугу због одласка и да заплаче. Уколико то не учини, околина је осуђује. Такође се у неким деловима сачувао и обичај показивања и слања девојачке спреме, односно мираз (цеyиз гостерме/ цеyиз готурме). Девојачка спрема се састоји од ручних радова и предмета за кућну употребу које свака девојка спрема од детињства и чува у сандуку специјално за ту сврху.

Друштвене игре

Жене играју тавлу

Поред наведених организованих дружења, начин осмишљавања свакодневног слободног времена такође одражава локалну традицију и културу. Време се проводи у кафеџиницама, односно чајџиницама (кахве) које су у селим резервисане искључиво за мушкарце. Свако село има бар једну кафеџиницу. То је место где се људи срећу, договарају о пословима и уговарају састанке. У кафеџиницама се пију чај, кафа и безалкохолна пића и играју се игре као што су тавла (тавла) , океј (океy) и карте. У градским срединама кафеџинице посећују и жене. Древна игра тавла, о чијем настанку и пореклу има различитих теорија, позната је многим народима и игра у више земаља, што је утицало на то да у српском језику постоји неколико њених назива. Код нас је позната и у форми прихваћеног галицизма трик-трак (трицтрац), или персијско-турског шешбеш (шест-пет), што иначе представља један од израза у игри тавле. У новије време у употреби је англицизам бекгемон (бацкгаммон). Њен значај и распострањеност у Турској оправдава констатацију наведену у Енциклопедији Британика да се „најчешће игра на источном Медитерану“. Тавла се игра на дрвеном талону који је обично исцртан у унутрашњости кутије за шах. То је, као и шах, игра за два играча, при којој се користи 15 плочица у белој и 15 плочица у црној или некој другој опозитној боји, као и две коцкице за бацање. Талон је издељен на четири дела, од којих је сваки обележен са шест уских клинова у две различите боје. Плочице се крећу у супротним правцима у складу с бројем поена који се добија бацањем коцкица. Циљ игре је сакупити све плочице. Победник је онај коме ниједна плочица не остане на талону. Код Турака је обичај да се након бацања коцкице добијени бројеви гласно изговоре и то на персијском језику, од један до шест.Океј је игра плочицама, најсличнија игри која је на Западу позната као румикуб. Такође се може рећи да представља верзију карташке игре реми, али са плочицама уместо карата. Укупно 106 плочица се слаже према правилима тако што се ређају на сталак (ıстака) који стоји усправно испред сваког играча. Најчешће учествују четири играча, а могуће је играти и са три.

Спољашње везе

• Туризам Истанбула Архивирано на сајту Wayback Machine (4. новембар 2020)
• Yоутубе
• Yоутубе
• Yоутубе
• Yоутубе
• Часопис фамилије Вуњак
• Yоутубе
• Yоутубе
• Yоутубе
• Дüğüн
• Yоутубе
• Часопис Јоурнал оф Модерн Yоунтх